Аналитичар у Савету за политику и демократизацију у Берлину Бодо Вебер у интервјуу за Косово Онлајн наводи да у 2021. години очекује ресетовања дијалога, али и наглашава да верује да ће “један коначни свеобухватни споразум између Београда и Приштине створити једно ново Косово, где ће српска и албанска заједница за почетак живети мирно једно поред друге”.
“На једној страни, 2020. је била још једна изгубљена година у дијалогу, у смислу да већ од почетка тзв. нове фазе у дијалогу, односно последње три и по године, још увек уопште немамо праве преговоре о коначном, свеобухватном споразуму. На другој страни, 2020. је била година у којој је дефинитивно поражена опасна идеја о размени територија, која би једино удовољила личним интересима два председника и неколицини неодговорних представника Запада, док би довела до колективног егзодуса косовских Срба јужно од Ибра, а север би завршио у некој аутократској Србији са статусом слично Куршумлији. То би довело до опасне дестабилизације целог региона Западног Балкана”, каже Вебер.
Да ли очекујете неке конкретне договоре и помаке у дијалогу у 2021?
Очекујем реконструкцију, повратак тесне трансатлантске сарадње и право ресетовање дијалога који ће водити до почетка истинских преговора о свеобухватном споразуму на основу принципа првобитног политичког дијалога из године 2014, а који су својевремено прихваћени и од стране Београда, односно да је време мењања граница на Балкана прошло и да се Београд мора окренути реалној политици на основу чињенице да је највећим делом сам одговоран за губитак Косова, па да фокус дијалога мора бити на нормализацији билатералних односа и обезбеђивању институционално-политичких услова за нормалан живот Срба на Косову.
Од завршетка конфликта 1999. Срби који су избегли из градова нису се вратили назад – Приштина, Пећ, Призрен…Да ли то видите као неуспех међународне заједнице и мислите ли да ће се Срби вратити назад у градове где су живели до 1999?
Верујем да један коначни, свеобухватни споразум који ће заокружити како независност Косова, тако и колективна права и заштитне механизме за косовске Србе, морати да створи једно ново Косово, које неће бити повратак ни у 1999. ни у 1989. него ново друштво које ће омогућити да албанска и српска заједница могу за почетак живети мирно једне поред друге, а на дужи рок онда и поново заједно, можда боље него што је то било случај у АП Косово. То ће и омогућити да српска омладина има будућност на Косову, а онда и повратак српског живота у већим градовима.
Специјални суд је сада у центру пажње. Пала је и влада Авдулаха Хотија, укупно трећа косовска влада у 17 месеци. Како гледате на то и шта очекујете од избора?
Верујем да смо на почетку одласка ратне генерације политичара на Косову, односну смене генерација у политичким елитама. Добро што је Уставни суд Косова натерао парламентарне странке да се ускоро иде на изборе, уместо да садашње нестабилно стање траје све до априла, што би довело то тога да нема преговора између Србије и Косова до лета.
Београд и Приштина нису успели да приближе ставове и на последњем састанку у Бриселу по питању имовине. Ваш коментар, али и на то да Београд поседује 58 одсто земљишта на Косову по катастру (СПЦ, приватна и друштвена имовина)?
То што Србија “има” 58 одсто земљишта на Косову је прича у духу да је Косово Србија. Видите, ЕУ је била припремила ресетовање преговора у јесен прошле године, односно са одласком старе Европске комисије и Могеринијеве, а тај подухват је уништен именовањем и деловањем Ричарда Гренела. Са потписивањем тзв. Вашингтонског споразума 4. септембра 2020, у јулу започети преговори под водством Мирослава Лајчака су сведени на пуке пред-преговоре – стање које ће трајати све до уласка нове америчке, Бајденове администрације 20. јануара. То што Брисел уместо да призна себи ту чињеницу и сходно томе прилагоди започете преговоре, наставио преговоре као да се ништа није десило, нажалост, претворило је те исте преговоре у мимикрију. Сасвим логично да је то отворило могућност и једној и другој страни, а поготову Београду за разне манипулацијске игре и идеолошка позиционирања за домаћу употребу – као и ову о наследству и имовине. Ја верујем да чим је успостављен првобитни оквир и принципи преговора, у које спада, а зна то добро председник Вучић, признање Косова од стране Србије у једном дужем процесу имплементације коначног споразума који би требало да се заврши уласком Србије у ЕУ, наћи ће се реална решења и за све отворене билатералне теме, укључујућу и ову.
Сматрате ли да би ЕУ требало да убрза преговоре око пријема чланства земаља Западног Балкана, јер неки аналитичари наводе да је изневерила очекивања држава Западног Балкана. Многи узимају за пример Северну Македонију, која је испунила све захтеве, па није отворила преговоре, визну либерализацију за Косово?
Не мора се убрзавати процес, али се ЕУ у 2021. мора заиста уозбиљити у политици проширења. Две године, 2018. и 2019. Северна Македонија је била колатерална штета препуцавања на линији Берлин-Париз до неодговорне блокаде проширења од стране француског председника Макрона у октобру 2019. А пошто је то решено, бугарска влада је себи допустила да пребаци своју унутрашње-политичку кризу на терен проширења и поново претвори Северну Македонију у колатералну штету. Ја сам ипак оптимиста да ће та блокада бити решена у 2021. односно после парламентарних избора у Бугарској, као и да ћемо коначно видети одблокирање процеса визне либерализације за Косово. Други срамни фактор дискредитовање политике проширења, где је исто тако Косово постало колатерална штета унутрашњих односа у ЕУ, у овом случају нејединства у ЕУ политици азила и миграције.
Извор: Kosovo online
Фото: Јутјуб
