После двомесечне кризе на северу, Косово се поново нашло на дневним редовима великих светских форума. Ове недеље НАТО је издвојио време да верификује своје ставове на Самиту у Виљнусу, а на путу је захтев Србије за расправом о Косову на посебној седници Савета безбедности Уједињених нација. Повратак Косова на глобалну сцену и велике светске радаре показује да је то питање и после скоро четвртине века још далеко од прихватљивог, принципијеног и одрживог решења које ће бити засновано на поштовању међународног права.
Председник Србије Александар Вучић најавио је 6. јула да ће тражити разговор са шефом НАТО-а Јенсом Столтенбергом, након самита у Виљнусу али и да ће Србија да тражи хитну седницу Савета безбедности о Косову. Председник Вучић је истакао да сматра да је неопходно одржавање посебне седнице Савета безбедности Уједињених нација, како би целокупна светска јавност сазнала о тензијама на Косову и Метохији и тешком положају тамошњих Срба.
Министар спољних послова Ивица Дачић саопштио је да ће на седници, уколико до те седнице дође, учествовати председник Србије Александар Вучић. “То је тема која јесте у овом тренутку најактуелнија, јер се на КиМ практично дешава терор над нашим народом. Приштинске власти не поштују никакве резолуције, ни 1244 СБ УН, ни Брислески споразум, не поштују ни планове за деескалацију које доносе посредници”, рекао је Дачић.
Савет безбедности и НАТО у овом случају ослањају се на другачије идеје о Косову, па су самим тим очекивани резултати ове две акције различити, иако би морали да буду усклађени са Резолуцијом Савета безбедности 1244. Европска унија и САД, а уз њих и НАТО, на страни су која сматра да је неопходно заокруживање косовске државности и улазак Косова у УН с дозволом Србије, док резолуција Савета безбедности УН 1244 говори нешто друго и афирмише територијално јединство и целовитост Србије.
Да би Савет безбедноси усвојио неку одлуку, потребно је да за њу гласа половина овог тела од 15 чланица, али и да ни једна од пет сталних чланица Савета безбедности не стави вето на предложену одлуку. Када је реч о одлучивању о дневном реду, одлука се доноси на самој седници, после предлога да је поједина тема уврсти у расправу. Да би се о њој расправљало, довољно је да за њу гласа 9 чланица Савета безбедности. У овом саставу Савета безбедности, поред пет сталних чланица су још Албанија, Бразил, Еквадор, Габон, Гана, Јапан, Малта, Мозамбик, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати. Десет је признало Косово (САД, Велика Британија, Француска, Албанија, Габон, Јапан, Малта, Швајцарска, УАЕ и Гана), док га не признаје пет држава чланица СБ – Русија, Кина, Бразил, Еквадор и Мозамбик. То ће већ само по себи захтевати обимну, велику и озбиљну припрему, јер неће бити ни лако, ни једноставно, да државе које признају Косово учине нешто што можда неће ићи у корист јачања косовске државности. Није неизводљиво да иницијатива успе и посебна седница Савета безбедности буде доиста расправљала о садашњем стању на Косову, што би био изузетан дипломатски успех који би могао јасније да укаже који пут води ка прихватљивом решењу косовског питања, пут наметања једностраних и парцијалних решења која ће на дужи рок дестабилизовати стање у региону и у Европи или поштовање међународног права које ће умањити шансе за сукобе и конфронтације?
Због рата у Украјини, САД, Велика Британија и Француска су конфронтиране с Русијом и Кином до крајњих граница да је нереално замислити да ће постићи јединство о косовском питању, о коме су, од његовог настајања, 1999. године, темељно подељени као што су подељени и према рефлексима косовских преседана у данашњем, украјинском случају. Оно што Србија може да постигне одржавањем посебне седнице Савета безбедности, јесте темељније и потпуније обавештавање чланица светске организације о питању за које су Уједињене нације директно надлежне. У овом тренутку то није мало, посебно када се од Србије тражи да у процесу нормализације односа с Косовом, “пропусти” Косово у чланство Уједињених нација, али није ни немогуће.
Редовне расправе о Косову у Савету безбедности одржавају се сваких 6 месеци, након што је претходно био тромесечни ритам расправа. Било је чак и предлога да се расправе у СБ УН укину, због тога што наводно нема разлога за њих, јер се безбедносна ситуација толико побољшала, па нема о чему да се расправља. Последњи пут, редовна расправа у Савету безбедности вођена је крајем априла.
Председник Србије у међувремену, срео се са амбасадорима Кине и Русије, које је обавестио о угрожености Срба на Косову и Метохији и о деликатности безбедносне ситуације, која угрожава стабилност целог региона.
У сваком случају, од стране дипломатских представника САД, сенатора који су недавно били у региону, чула су се упозорења да се неће дозволити да континуиране кризе на Косову прерасту у шири конфликт. Због тога се с посебном осетљивошћу гледа на ангажовање војних и полицијских снага, специјалних јединица косовске полиције на северу Косова и додатно распоређивање војних снага Србије поред административне линије с Косовом. Све то указује да НАТО доиста процењује да је могућно да дође до озбиљнијег сукоба, те отуда веома наглашено позива на “деескалацију” и повратак политичком процесу и спровођење Бриселских и Охридског споразума.
НАТО је у Виљнусу у разматрању најновијег развоја на Косову, пошао од ширег приступа у ком су односи са Србијом јасно наглашени као што је истакнуто и очекивање да ће они постати још јачи и конструктивнији. У тачкама 77 и 78 заједничког саопштења, које се тичу Србије и Косова, налазе се поруке које су ван уобичајених шаблонских израза и које указују на спремност и жељу НАТО на већу и значајнију сарадњу са Србијом. НАТО тако позива Београд и Приштину на хитну деескалацију, повратак дијалогу и примену споразума из Брисела и Охрида. Како су саопштили из НАТО, јачање односа НАТО-Србија било би од користи и Алијанси, и Србији, и целом региону. Знајући да је за успех деловања КФОР-а и НАТО од велике важности каква је њихова перцепција у јавности, у том смислу посебно се помиње Србија од које се очекује “конструктивно ангажовање с НАТО” где се укључују и “јавне комуникације”, односно представљање НАТО у јавној сфери. Занимљиво је и посебно политички значајно је да Саопштење НАТО помиње и Резолуцију СБ УН 1244.
“Очекујемо од Србије да се на конструктиван начин ангажује са НАТО и својим суседима, укључујуц́и и своје јавне комуникације о обостраним користима сарадње НАТО-а и Србије”, пише у тачки 77, која је део усвојеног коминикеа.
Како је наведено, НАТО чланице подржавају дијалог уз подршку ЕУ и друге напоре усмерене на нормализацију односа између Београда и Приштине и позивају стране да искористе тренутак и ангажују се у доброј вери ка постизању трајног политичког решења.
“Позивамо обе стране да одмах дође до деескалације, врате се дијалогу и конструктивно се ангажују у примени споразума о путу нормализације између Београда и Приштине који је недавно постигнут у Бриселу и Охриду”, стоји у документу.
У тачки 78 поручују да остају посвећени континуираном ангажовању НАТО на тзв. Косову, преко мисије КФОР које предводи НАТО.
“КФОР ц́е наставити да обезбеђује безбедно окружење и слободу кретања на Косову у складу са Резолуцијом СБ УН 1244”, наводи се у комуникеу.
Како пише, недавне ескалационе акције су неприхватљиве и осуђују насиље на северу тзв. Косова, као и, како су навели, ничим изазване нападе у којима НАТО војници задобили озбиљне повреде. НАТО је такође уочио да ситуација на Косову иде из кризе у кризу, што је један од разлога да се повећање снага прати у складу са условима на терену, а не као што је уобичајено, у складу са унапред одређеним временским интервалима.
“Повећали смо присуство трупа КФОР-а да одговоримо на напетости које се понављају. Све промене бројности снага КФОР-а ће остати засноване на условима, а не календарски”, наведено је у документу. Током Самита, шеф НАТО савеза, Јенс Столтенберг, изјавио је да је НАТО спреман да пошаље још више трупа на Косово, да смири насиље на северу. Он је додао да је првих 700 војника вец́ на путу ка Косову. НАТО је одлучио да повец́а своју мисију од 4.000 војника на Косову за додатних 700 војника.
То је оно што је Столтенберг иначе говорио током последње кризе. Он је најављивао да ће НАТО да остане опрезан и да ће осигурати безбедно окружење, смиривање и смањење тензија. „НАТО треба да обезбеди безбедност и стабилност свих грађана Косова. Извршавамо свој мандат на непристрасан начин“, поручио је Столтенберг.
Столтенберг је потврдио у Виљнусу спремност да се ускоро састане с председником Србије и разговара о Косову, али је открио и да је у редовном контакту с њим. „Са председником Вучићем сам у редовном контакту и, наравно, спреман сам за сусрет“, потврдио је Столтенберг уочи самита у Виљнусу.
Одговарајући на питање новинара да ли слање додатних 700 војника НАТО-а на Косово и држање батаљона у приправности у случају потребе значи да Алијанса очекује да би нереди могли прерасти у већи сукоб у Европи након руског рата у Украјини, Столтенберг је одговорио неодређено, готово настојећи да избегне одговор, па је рекао да то “не значи да НАТО одустаје од политичког решења.” Све ово јесу разлози за регионалну, па и ширу забринутост који су довољан мотив свим чланицама Савета безбедности да подрже одржавање посебне седнице.
Драган Бисенић, новинар
