У косовској јавности се данас обележава дан Косовских безбедносних снага, односно, како се представља такође, 23 године од првог појављивања „ОВК“. Уз честитке званичника, огласиле су се и потписнице заједничке декларације на овај дан – „културне и научне институције Косова, Албаније и Северне Македоније“. У заједничкој декларацији коју листом објављују косовски медији, велича се улога ОВК, док се са друге стране осуђује постојање специјализованих већа.
Представљањем ОВК као „злочиначког подухвата“, у току су напори да се „оцрни историјска истина“, а да се Албанци као „слободољубив и мирољубив народ, као народ који је жртва етничког чишћења, а није подстрекач и промотер геноцидних политика“ – окаљају. „ОВК је народна, добровољна, ослободилачка и самоодбрамбена војска“, насупрот „српском геноциду“ и „угњетавању у веку утамничења“. Она је „спасавала Албанце од истребљења“, а „употреба оружја била је последње уточиште“.
„Супротно свему наведеном говоре најновији догађаји у вези са улогом, мисијом и сврхом успостављања Специјализованих комора и подизањем и формулисањем најновијих оптужница против оснивача и бивших лидера ОВК“, наводи се у декларацији.
„Специјализоване коморе су историјски преседан; наметнуте су политичком одлуком Савета Европе, заснованом на јавној, такође политичкој оптужници“, још је једна од оцена, уз закључак да:
„Карактер великих историјских догађаја не утврђују судови, већ саме историја и истина, ношена и заснована на доказима и јавном и институционалном памћењу“.
Потписници
Заједничку декларацију потписују Скендер Гјинуши (Скëндер Гјинусхи) директор Академије наука и уметности Албаније у Тирани, др Хисени Матоши (Хyсен Матосхи) директор Албанолошког института у Приштини, др Сабит Суља (Сабит Сyла) директор Института за историју „Аљи Хадри“ из Приштине, др Ардит Бидо директор Главне архиве Албаније у Тирани, др Скендер Асани (Скëндер), директор Албанског института за духовно и културно наслеђе у Скопљу, др Дориан Кочи (Коçи), директор Народног музеја Албаније у Тирани, Ајет Леци, директор Народног музеја Косова у Приштини и Бедри Зиберај (Зyберај) директор косовског архива.
Последњи потписник декларације, Бедри Зиберај, осуђени је ратни злочинац.
Њега је окружни суд у Призрену 2006. године прогласио кривим за ратни злочин над цивилима. Утврђено је да је незаконито учествовао у притварању „неколико особа осумњичених за сарадњу са српским властима”, известио је BIRN раније ове године.
Зиберај је 2009. године пуштен из затвора након што је одслужио две трећине шестогодишње казне.
Исте године је почео да ради у Пошти и телекомуникацији Косова, као саветник за медије и односе са јавношћу. Онда је 2014. постао директор Народне библиотеке Косова „Пјетер Богдани“.
Најзад га је 2019. тадашњи косовски премијер, Рамуш Харадинај, именовао за позицију на којој је и сада директор Државне агенције архива, пише још BIRN.
Зиберај је такође испитан у Хагу 22. јануара ове године, а именован је на место директора 4 дана након што је саопштено да иде на саслушање.
Шта изворно пише у декларацији
У наставку објављујемо превод текста заједничке декларације у целости, чији је садржај изворно преузет са Кохе:
Као одговорне институције, са мандатом који је изричито дат релевантним законима да проучавају, чувају и управљају даљом и новијом историјом нашег народа, као и колективним сећањем материјализованим у архивској грађи, на ову 23. годишњицу јавног појављивања ОВК, изражавамо захвалност за допринос и незаменљиву улогу ослободилачког рата албанског народа Косова и његових грађана, који су били у редовима и пружали подршку ОВК, у стицању независности и као легитиман одговор и заштиту од српског геноцида, против депортације, расељавања и масовних убистава, а што је имало за циљ етничко чишћење становника – косовских Албанаца – од стране државе Србије.
Поред све већих доказа, уз документе, и чињеничне доказе за истину: О догађајима и ратовима који су пратили неизбежни распад бивше Југославије; о улози и одговорности појединаца, држава и различитих снага, како би се разјасниле и издиференцирале узрочне и подстицајне снаге у сукобима и ратовима, у односу на оне које су створене у околностима самоодбране и колективног опстанка, као што је то била ОВК – одређени кругови и појединци се тренутно не заустављају у напорима да оцрне и искриве историјску истину.
С обзиром на чињеницу да свако нарушавање улоге ОВК, њене мисије и основне сврхе, свака клевета и категоризација ОВК као злочиначког подухвата, а не као народне, добровољне, ослободилачке и самоодбрамбене војске, сама по себи представља покушај да се укаљају не само одређени појединци, већ саме националне вредности албанског народа Косова, као слободољубив и мирољубив народ, као народ који је жртва етничког чишћења, а није подстрекач и промотер геноцидних политика – ми као представници наших институција, на основу студија и докумената из тог периода, изражавамо и још једном своја разматрања, која:
Ослободилачки рат и отпор народа Косова, у периоду 1998-99, представљају једну од најузвишенијих и најутицајнијих вредности за будућност народа Косова, као неодвојивог дела европске породице, са једнаким правима. Рат ОВК оличавао је отпор угњетавању од једног века утамничења и вредновао је жртве читавих генерација за постизање националне слободе, једнакости и социјалне правде – треће по величини нације у бившој Југославији;
Ослободилачки рат, који је водила ОВК, у свом основном програму имао је спасавање етничких Албанаца од истребљења, заштиту и спречавања злочина над Албанцима, а не њихове активности усмерене против других. Употреба оружја била је последњи избор које су околности наметнуле, јер је ОВК у сваком тренутку била спремна да пригрли дипломатска и мирна решења, о чему сведоче добро познате историјске чињенице: потписивање споразума из Рамбујеа од стране представника за мирно решавање кризе коју је понудила међународна заједница; моментално и ненаоружано разоружање ОВК уласком НАТО-а и мировних снага, као и прихватање, упражњавање и поштовање слободних и демократских избора од стране свих политичких снага на ослобођеном Косову;
ОВК и рат народа Косова, као праведан рат, имали су широк међународни одјек и подршку јавног мњења и различитих институција. Овај рат су директно подржале западне демократске државе и организације, а изражено интервенцијом снага НАТО-а, како би се ударило на Милошевићеву војну машинерију, ради ослобођења Косова и гарантовања демократске владе, под покровитељством међународне мисије – УНМИК;
Све догађаје у бившој Југославији и на Косову, посебно током периода оружаног сукоба, помно су пратиле међународне институције. На основу њихових констатација и налаза, утврђене су политике, приступ и подршка одређеним снагама; а карактер рата ОВК, а посебно његов политички однос према националним мањинама, никада није доведен у питање;
Подршка ослободилачком рату народа Косова, његовом праву на слободу и независност изражава се чињеницом да је независност Косова признало 112 земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе и велику већину држава чланица Европске уније, као и његово чланство у многим међународним институцијама. Легитимитет проглашења независности Косова препознао је и оценио као такав Међународни суд правде у Хагу, који је део УН-а;
Током овог периода ниједан суд, укључујући Хашки трибунал за бившу Југославију, који је био најспецијализованији и највиши међународни суд за ратне злочине, као ни локални, нису доказали да је ОВК као формација, масовно и систематски, или њени лидери и руководећи сегменти – починила ратне злочине. На крају активности Хашког трибунала, ОВК као формација и њен командни ланац изашле су као онакве како су их процениле и подржале институције и здраво међународно мишљење током читавог ратног периода на Косову – као ослободилачка снага која је водила рат и народни отпор за слободу и независност, уз подршку НАТО-а и демократских држава и институција.
Супротно свему горе наведеном говоре најновији догађаји у вези са улогом, мисијом и сврхом успостављања Специјализованих комора и подизањем и формулисањем најновијих оптужница против оснивача и бивших лидера ОВК. Било који коментар или однос према њима, а који је изражен у овој Декларацији, није повезан са кршењем општеприхваћених принципа да су судови независни; и сваки злочин треба да буде кажњен, без обзира на починиоца, кроз редован правни поступак, посебно за ратне злочине и оне против човечности.
Ове принципе не само да је препознала, већ их је и поштовала читава албанска заједница на Косову и у иностранству, као и политичке снаге, косовске институције, ОВК и њени бивши лидери, који су сарађивали са Хашким трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији и сви оптужени су прихватили суђење без ометања, као обични грађани, без позивања на имунитет или политичку заштиту.
Специјализоване коморе су историјски преседан; наметнуте су политичком одлуком Савета Европе, која се заснива на јавној оптужби, као и политичкој. Као такве, свако има право да изнесе своје оцене и неслагање са свим у вези са оним што одражавају ове оптужбе и политичке намере током успостављања Специјализованих комора и у њиховој даљој активности, јер то доводи у питање и компромитује непристрасност и поверење у правично суђење и суђење ослобођено утицаја.
Ова већа су наметнута горе поменутом одлуком, заснованом на конкретној политичкој и неистинитој оптужби, чији је креатор политичар, а према којој су „структуре ОВК трговале људским органима са ратним заробљеницима“. Управо је ова нова и монструозна оптужница политички легитимисала кршење принципа – да се не суди два пута за исто кривично дело, чак и од стране суда ниже инстанце у односу на претходни суд, какав је био Хашки суд за ратне злочине у бившој Југославији. Ово је случај без преседана у међународном праву и у пракси било које демократске државе. Крајња је потреба да се од ових оптужби очисте не само оптужени појединци, већ и сам рат народа Косова и међународни фактори који су тај рат подржавали, што је резултирало чињеницом која се ретко могла догодити – да сами оптужени својим гласом и политичким утицајем оснују суд који ће кажњавати сопствене злочине!
Одсуство нових оптужница у вези са овим кривичним делом (трговина људским органима) доводи у питање даљи легитимитет самих већа и посебних поступака покренутих против бивших лидера ОВК. Такође, овакве дефиниције и наводи у оптужници, која је настала из политичког извештаја Дика Мартија, као што су: класификација злочиначког подухвата; мешање ратних злочина са послератним и наводним међунационалним и међустраначким злочинима; мотивација за одређена кривична дела услед вероисповести дају разлог за политизацију овог процеса, који добро познати кругови злоупотребљавају како би појединачне оптужнице за појединачне злочине, претворили у оптужбе против ОВК као формације и против самог карактера рата и отпора за ослобођење народа косовских Албанаца, успостављање једнакости између државних злочина Србије и појединачних злочина који су почињени ради међународне самоодбране од стране припадника ОВК или грађана Косова, за подстицање мржње међурелигијских сукоба или да ослободилачком рату албанског народа дају нијансе грађанског сукоба.
Све ово не одговара историјским истинама, садашњег и тадашњег времена. ОВК, као главна снага рата и отпора народа косовских Албанаца, оцењивана је и биће оцењена као легитимна реакција једног народа да преживи вековно етничко чишћење, масакре и расељавање библијских размера, почињено у 20. веку; сила која је уз подршку НАТО-а и демократских снага довела до ослобађања и независности Косова и успостављања демократског поретка, заснованог на међунационалном суживоту.
Таква ће бити процена, јер карактер великих историјских догађаја не утврђују судови, већ саме историја и истина, ношени и засновани на доказима и јавном и институционалном сећању.
Изражавајући још једном нашу захвалност за рат народа Косова, ОВК и његових бивших лидера, поводом ове 23. годишњице, изражавамо уверење да ће истина и правда бити у основи одлука за покренуте процесе.
Извор: Коссев
Фото: Газета експресс
