Мађарска је добила подршку НАТО да именује новог команданта Кфора, изјавио је начелник Генералштаба оружаних снага те земље генерал Ференц Кором и додао да је међународна мисија на Косову за Мађарску „војна операција високог приоритета“.
„Већ дуго смо међу највећим контрибуторима у тој мисији. Протеклих година додатно смо повећали учешће у Кфору одговарајући потребама НАТО да попуни празнине у способностима које су настале због повлачења више земаља. На тај начин наглашавамо снажну посвећеност не само безбедности Западног Балкана већ суштински доприносимо напорима НАТО да промовише међународну безбедност у евроатлантском региону и шире“, навео је Кором у интервјуу за Балканску безбедносну мрежу.
Кором је за тај портал подсетио да је Мађарска у протеклих пет година имала два пута функцију заменика команданта Кфора а да је сада званично прихваћено и одобрено од НАТО званичника да преузме и функцију команданта, па око тога више „нема питања“.
„Врло смо поносни што ће представник оружаних снага Мађарске бити у могућности да буде задужен за ову важну област. Коначну одлуку врха НАТО и подршку наших партнера из региона током тог процеса сматрамо очигледним признањем за све оно што смо учинили до сада“, рекао је он.
За Мађарску стабилност Западног Балкана од највеће важности
Кором је навео да је за Мађарску стабилност Западног Балкана од највеће важности и да зато одваја велике ресурсе за мисије Кфор на Косову и Еуфор у БиХ и због чега је више од половине војника те земље у мировним операцијама распоређено у тим мисијама.
Мађарски генерал је додао да је војна сарадња са Србијом добра и да је треба унапредити новим заједничким учешћем у мировним мисијама, кроз програме наоружања, истраживања, развоја и сарадње војног санитета.
Одговарајући на питање како Мађарска гледа на процес модернизације наоружања Војске Србије, Кором је рекао да су такви кораци нужни да би оружане снаге биле спремне за будуће изазове и додао да исто чини и Мађарска кроз пројекат „Зрински“ који предвиђа набавку нових тенкова, оклопних возила, самоходних хаубица, јуришних пушака, радара, система ПВО и других средстава наоружања и војне опреме.
Говорећи о програму модернизације мађарске војске, Кором је рекао да је то програм који има подршку Владе без преседана и у који ће у периоду од 2017. до 2026. године бити уложено око 10 милијарди евра, што ће омогућити војсци те земље да повећа одбрамбене способности али и помоћи националној економији, јер ће многи системи бити произведени локално.
Кором је рекао да мађарска војска тренутно има око 30.000 људи, али ће до 2026. године бројно стање бити повећано за трећину, односно имаће око 40.000 људи.
Безбедносна ситуација у региону „стабилна, али и крхка“
Безбедносну ситуацију у региону оцењује као „стабилну, али и крхку“ а као највеће изазове наводи мигрантску кризу, повратак страних бораца терориста, радикализацију и хибридне претње трећих земаља.
„Билатерална сарадња са Србијом је добра и напредовала је протеклих неколико година. Имамо уравнотежену везу са Војском Србије на многим пољима, од заједничких вежби до обуке и едукације. Ипак, због пандемије смо морали да откажемо или одгодимо многобројне војне активности“, рекао је Кором и додао да би волео да се нађе решење и настави синхронизовани рад мађарске и српске војске у мисији УН на Кипру, где су заједно боравили до 2018. године.
Кором је додао да мигрантски притисак на Европу расте, посебно на јужне и југоисточне регионе а да је „крхки регион“ Западног Балкана идеална мета за хибридне акције, уз миграције као још један од безбедносних ризика.
„Нови талас илегалних масовних миграција има потенцијал да дестабилизује регион… Овај регион је и даље један од најсложенијих делове Европе. Морамо признати да је велики напредак постигнут од средине 90-тих година. Ипак, етничке, верске и економске тензије и даље су присутне, и као што сам већ истакао, илегалне масовне миграције имају главни негативни ефекат на општу ситуацију“, рекао је он.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
