Филолошки факултет Универзитета у Приштини већ скоро две године, уз подршку Британске амбасаде, ОЕБС-а и ИОМ, ради на отварању катедре за „балканистичке студије“, на којој ће се учити и српски језик. Сада се чека на одговор Акредитационе комисије, за чији је позитиван исход неопходна и подршка овог универзитета и владе. Истовремено, зелено светло је дато да се при факултету отвори и Центар за језике, на којем ће се пре свега учити српски и албански и добијати сертификат о професионалом познавању језика за превођење.
Недовољан број професионалних преводиоца, лош квалитет превода, недостатак финансирања за услуге превођења, несклад у законодавству, али и питање узајамног (не)признавања српских и косовских диплома, неки су од кључних проблема са којима се годинама суочавају косовске институције, а пре свих њих – грађани из невећинских народа.
Управо су ови проблеми излистани у најновијем извештају НВО „Центар за мир и толеранцију“, који је јуче у Приштини представио Стефан Филиповић.
„Квалитет превода је један од основних проблема са којима смо се бавили, а поред тога и то да постоје министарства која немају ниједног преводиоца или судови у којима има само један преводилац. У правосудном систему на Косову има укупно 77 преводилаца. У судовима документа морају да се преведу стриктно тачно. Просек за превођење једног документа је сат времена, дакле преводилац може у току радног дана да преведе највише 5 до 8 докумената“, објаснио је Филиповић само делић проблема.
Филиповићево излагање део је извештаја о процени потреба професионалних преводиоца, који, у оквиру ширег пројекта за институционализацију учења званичних језика на Косову подржавају Међународна организација за миграције (ИОМ), Британска амбасада и ОЕБС.
Они су протекле две године интензивно сарађивали са Универзитетом и Филолошким факултетом у Приштини, Министарством просвете, Канцеларијом повереника за језике при косовској влади и коначно са Агенцијом за акредитацију, пре свега на генерисању подршке Филолошком факултету да припреми документацију о акредитацији програма за балканистичке студије, и отварању језичког центра.
Пред нову косовску владу и универзитетско руководство конкретна очекивања поставили су јуче покретачи иницијативе.
„Постоји много очигледних разлога због којих би све језичке институције и Балканолошки програм требало да успоставе и подрже све релевантне институције, али навешћу само два. Прво, Закон о употреби језика каже да званични документи морају бити преведени на оба службена језика. Мислим да сви знамо да то често није случај, нити су преведени, или нису преведени како треба. Међутим, једнак приступ услугама и информацијама на тим службеним језицима је од суштинске важности, битан за све грађане, посебно током времена попут ове пандемије када се људи ослањају на званичне информације. Друго и подједнако важно је комуникација између људи, заједница и суседа. То је важно на Косову, али у било којој другој земљи у којој постоје људи који говоре различите језике, али који живе упоредо, треба да комуницирају“, казао је британски амбасадор Николас Абот.
„у 2019. години морала сам да објасним заинтересованим странама шта је то Балкански програм, какав дугачак процес смо имали како бисмо припремили документацију овог програма и сада вам само могу потврдити то да смо у процесу акредитације. Чекамо да страни стручњаци прегледају програм, ако од њих добијемо позитивне повратне информације – да започнемо с тим октобра 21/22″, казала је деканица Филолошког факултета у Приштини Љиндита (Линдита) Ругова.
Она каже да је доста тога учињено од децембра 2019. године, када су се са међународним партнерима састали у просторијама Филолошког факултета у Приштини, а на којем је оно што су планирали, успела тада да резимира у једној реченици: Да ће успостављање Центра за језике у оквиру Филолошког факултета као додатак у односу на наставни план и програм – донети разлику; да ће се у центру учити језици на Косову.
„И сада пред вама имам одлуку о оснивању језичког центра коју је одобрило веће Универзитета у Приштини“, казала је Ругова, иначе један од главних промотера отварања језичког центра и катедре за балканологију.
И док се чека на коначно зелено светло Акредитационе комисије, она је заједно са, како је казала, „пријатељима балканистике“, уз подршку ОЕБС-а и ИОМ-а, успела и да након дуже потраге за професорима у региону – вољним да дођу у Приштину, позитиван одговор добије од професора Јосипа Ласића и Ане Сивачки.
Поред тога, радна група интензивно ради на састављању једногодишњег мастер програма који би служио пре свега косовској влади у потребама за будућим преводиоцима и тумачима на службеним језицима на Косову, као и другим институционалним потребама.
Иако су дали подршку за све што поспешује друштвени развој, давање шансе младима, интеграцију заједница и уопште, друштвену кохезију, ректор и нова косовска министарка образовања избегли су у својим говорима да ту подршку повежу уз конкретно спомињање тзв. балканистичких студија.
Арбрие (Арбëрие) Нагавци каже да су језик и комуникација мост који повезује људе.
„Познавајући се међусобно се боље разумемо и успевамо да се прихватимо и уверимо да градимо мостове сарадње, подржавајући једни друге и заједно напредујући кроз дијалог да бисмо превазишли дилеме “, казала је, говорећи о „заједничком напретку грађана Републике Косово“.
На скупу је по први пут, од када је пре недељу дана ступио на нову дужност, говорио и амбасадор ОЕБС-а на Косову, Мајкл Давенпорт (Мицхаел Давенпорт). Он је поздравио, како је то видео, посвећеност косовске владе и Универзитета у Приштини да успоставе програм балканистичких студија и језичког центра.
„Идеја је да ће програм балканских студија заиста створити неку врсту цевовода професионалних и ефикасних тумача, како у влади, тако и пресудно у приватном сектору“, казао је.
Извор: Коссев
