Опредељење Косова да отвори амбасаду у Јерусалиму је противно међународном праву – након Европске уније, критика поводом јуче потписаних билатералних споразума између Израела и Косова стиже и из Турске.
Косово и Израел успоставили су јуче дипломатске односе на виртуелној седници којој су присуствовали представници Приштине и Јерусалима, као и званичници САД.
Потписана су три билатерална споразума, а једним од њих налаже се да ће Косово отворити амбасаду у Јерусалиму.
„Опредељење Косова је противно међународном праву, укључујући резолуцију Уједињених нација усвојену поводом овог питања“, поручио је портпарол турског Министарства спољних послова Хами Аксои.
Аксои додаје да је очигледно да сваки корак у овом правцу „неће ићи у корист тежњама Палестине и да ће поткопати визију решења две државе“.
Турске власти су одмах након потписивања споразума у Вашингтону којим је договорено успостављање дипломатских односа између Косова и Израела, такође критиковале тачку споразума која се односи на отварање амбасаде у Јерусалиму.
Јучерашње званично успостављање дипломатских односа и најава отварање амбасаде Косова у Јерусалиму наишли су на похвале приштинских званичника и званичника САД, али не и Европске уније.
Док се на виртуелној церемонији могло чути да је реч о историјском дану, а исте поруке слали и Американци, из Европске уније је речено да би амбасаде земаља ЕУ треба да буду у Тел Авиву, те поручили Косову да не би требало да подрива европску перспективу.
“Став ЕУ о успостављању амбасада у Јерусалиму је јасан, у складу са резолуцијом Савета Безбедности из 1980. године којом се позивају све чланице УН-а да преселе своје амбасаде у Тел Авив. Све амбасаде држава чланица ЕУ, као и делегација ЕУ у Израелу се налазе у Тел Авиву”, рекао је јуче портпарол ЕУ Питер Стано.
Критику ЕУ данас је амбасадорка Косова у САД, Вљора Читаку назвала лицемерном.
„Косово нема амбасаде у Мадриду, Братислави, Атини, Букурешту, Никозији. Било би добро да Брисел, пре него што нам одржи предавања о амбасади у Јерусалиму, мало говори о недостатку косовске мисије при ЕУ, огасила се Читаку на Фејсбуку уз подсећање да пет држава чланица ЕУ нису признале Косово.
Члан Европског парламента, Аустријанац Лукас Мандл јучерашња дешавања види управо као јасну поруку за оне чланице ЕУ које нису признале Косово.
Она је са друге стране упутила критику на рачун званичног Београда, наводећи да се Србија, иако је кандидат за чланство у ЕУ, ретко, ако и икада, приближава спољнополитичке одлуке ЕУ.
Коментаришући јуче из Париза успостављање дипломатских односа Косова и Израела, председник Србије поручио да је то и очекивано, уз опаску да су тај споразум правили Албанци и Американци, док су се Срби борили против тога, а за потписивање посебног споразума са Американцима.
„Желели смо да подстакнемо Израел да то не уради. Израел је изабрао наравно да им је Америка најважнија. То неће сјајно утицати на наше односе. Нимало нисмо срећни због тога али то отвара неке друге перспективе о којима не бих овог пута да говорим“, поручио је председник.
Са друге стране, након овакве одлуке Вучић оцењује да сада ниједна муслиманска земља неће признати Косово.
Јучерашње успостављање дипломатских односа између Косова и Израела резултат је споразума из Вашингтона од октобра месеца прошле године. А како су то по потписивању овог споразума навели тадашњи амерички председник Доналд Трамп и премијер Израела, Бењамин Нетањаху, Косово је „прва европска муслиманска земља која амбасаду отвара у Јерусалиму“.
Према Вашингтонском споразуму од октобра месеца прошле године, Србија би такође требало да до јула пресели амбасаду у Јерусалим.
За Србију је Трамп казао да ће она бити прва хришћанска европска земља која ће то урадити.
Подсетимо, откако су САД 2017. године одлучиле да признају Јерусалим као главни град Израела и на основу ове одлуке да преместе амбасаду у Јерусалим, ниједна држава из ЕУ није следила такав корак, позивајући се на резолуцију Савета Безбедности из 1980. године којом се позивају све чланице УН-а да преселе своје амбасаде у Тел Авив.
Извор: Коссев
