Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Коссев: Одбијени захтеви Тачија и осталих за привремену слободу

Фото: Коссев

Некадашњи косовски председник, Хашим Тачи, као и још тројица чија се имена налазе на истој оптужници за ратне злочине – Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи, наставиће да бораве у притвору. Пресуду је донело Апелационо веће Специјалног суда одбијањем жалби адвоката одбране на одлуку о одређивању мере притвора. Ризици од бекства, ометања поступка и чињење нових кривичних дела и даље постоје.

Одбацујући 22. јануара захтев Хашима Тачија, да буде пуштен на слободу до почетка суђења, судија за претходни поступак усвојио је аргументе Тужилаштва – да постоје ризици од бекства, ометање поступка или чињења нових кривичних дела против оних који тврде да су припадници ОВК чинили злочине, укључујући и потенцијалне сведоке.

У свом захтеву Апелационом суду одбрана је навела да је судија за претходни поступак починио грешку закључивши да ниједна алтернативна мера не може у довољној мери да умањи ризик од ометања поступка или чињења нових кривичниих дела.

Тврде да судија за претходни поступак није узео у обзир, да је одређивање кућног притвора без икаквог или ограниченог приступа Интернету и приступа само једном телефону са ограниченом комуникацијом која би била надгледана и о чему би био информисан Секретаријат, решило проблем забринутости да Тачи контактира „бивше потчињене и присталице“.

Тачи је уједно, како се наводи, поднео „доказе“ судији за претходни поступак у вези са гаранцијом Косовске полиције, да је у могућности да спроводи услове у вези са привременим пуштањем.

Када је реч о умањењу ризика од ометања самог тока поступка, судија за претходни поступак и само тужилаштво полазе од става да ће Тачи „применити тајна средства“ да би контактирао своју „заједницу или мрежу подршке.

Са друге стране, одбрана тврди да не постоје докази да је Тачи чинио тако нешто у прошлости, или да ће то чинити уколико буде био пуштен.

Један од предложених услова одбране за привремено пуштање је и боравак Тачија у трећој земљи.

Специјално тужилаштво, са друге стране, става је да ниједан од предложених услова не може да ограничи могућу комуникацију Тачија са „заједницом или мрежом подршке“, те да је продужетак притвора одговарајућа мера.

Одлука Апелационог суда
У својој одлуци, Апелациони суд подсећа на став судије за претходни поступак – да би предложени услови, укључујући кућни притвор у трећој држави, уз споразум о сарадњи са Специјализованим судом, само могли да ублаже ризик од бекства. Став претпретресног судије је и да ниједан од услова, нити било које ограничење, не могу да умање ризик од ометања поступка.

Судија за претходни поступак је такође утврдио да је немогуће ограничити Тачијеву комуникацију из његовог дома са „мрежом подршке, чиме би могло да му се забрани да контактира сведоке и особе у вези са случајем“.

„Судија за претходни поступак је већ утврдио да постоји ризик од мобилизације мреже присталица с циљем ометања поступка. Како је Тачијева способност комуникације са својом мрежом логичан саставни део овог ризика, стога није било грешке судије за претходни поступак у процени о томе да ли би било који услови могли умањити ризик да Тачи комуницира са овом мрежом у сврху ометања поступка“, наводи се у одлуци Апелационог суда.

Апелациони суд уједно сматра да је било разумно да судија за претходни поступак закључи да не би било могуће ограничити могућност да Тачи комуницира из свог дома са својом мрежом подршке.

Поводом предлога за условни отпуст – на основу ког би Тачи боравио у некој трећој земљи, Апелациони суд наводи да су постојале нејасноће и недостатак информација о томе која би то трећа земља дала Тачију пребивалиште, као и о самом оквиру за овај вид пуштања.

„Веће закључује да није било неразумно да судија за претходни поступак на сличан начин види да предложени кућни притвор у трећој држави не би био довољан како би регулисао ризик од препрека“, наводи се даље у одлуци.

Тврде да би се на овај начин ограничили Тачијеви лични контакти, али не и приватна комуникација путем електронских уређаја.

У својој одлуци овај суд је одбацио Тачијеве аргументе којима се противи одлуци судије за претходни поступак и утврдио да се жалба одбија у целости.

Понуда боравка у трећој земљи могла би да буде кључан услов за пуштање
Судија Каи Амбоса у склопу одлуке Апелационог суда о жалби Тачија, дао је и засебно мишљење.

Говорећи о ризику од бекства, подсетио је да су се све особе против којих је суд покренуо поступак добровољно предале илл појавиле.

„Уколико би били пуштени, било би им тешко, ако не и немогуће, да побегну или се сакрију у светлу велике вероватноће да ће бити поново ухапшени… Сигурно је да већа вероватноћа од поновног хапшења у нашем случају, не само да ефикасно елиминише ризик од бекства, већ и, према мом мишљењу, значајно умањује ризик од опструкција“, тврди Амбоса.

Ипак, каже да је ризик од опструкција много теже контролисати, те да на њега утичу разни фактори. Прецизира да би овај ризик могао бити превисок уколико се жртве и сведоци могу лако идентификовати и уколико осумњичени могу да утичу на њих.

Каже да је свестан последица кривичног дела ометања поступка, које може резултирати застрашивањем, па чак и убиством сведока,

Кометарисао је и предложени услов за пуштање на слободу Тачијеве одбране о боравку у трећој држави.

Каже да оваква понуда може бити важна, али чак можда одлучујућа у оквиру условног отпуста.

Међутим, додаје и да је понуда била нејасна, да би требало да буде прецизнија и конкретнија у будућности, те да је потребна сагласност ове државе.

„Тада може бити снажан аргумент у корист условног отпуста. Наравно, конкретна одлука је увек специфична, у зависности од случаја, док понуда треће земље никако не гарантује условно пуштање на слободу“, прецизирао је.

КП даје гаранције за Весељијев условни отпуст
Судија за претходни поступак је своју одлуку о одређивању притвора такође засновао на становишту да би предложени услови одбране Весељија за пуштање на слободу могли само да умање ризик од бекства, али не и од ометања поступка и вршења нових кривичних дела, као и да, у случају условног отпуста, не би могла адекватно да се прати приватна и електронска комуникација Весељија.

Одбрана, са друге стране, тврди да је судија за претходни поступак нетачно проценио постојање ризика и није правилно узео у обзир очекивану дужину претпретресног поступка. Такође сматрају да је погрешио у процени предложених услова одбране.

Конкретно, одбрана не мисли да би ризик од тога да ће Весељи упутити „своје присталице“ да ометају поступак или их подстакне на нова кривична дела, могао да се контролише само у случају уколико Весељи буде био у притвору.

Одбрана је предложила саслушање министра правде и вршиоца дужности Косовске полиције који су претходно упутили писма у којима наводе да је КП способна да спроводи било који налог Специјалног суда и тужилаштва у вези са његовим условним отпустом

Тврде да је судија за претходни поступак донео погрешну одлуку тиме што је одбио да „ваљано“ размотри ову понуду.

Одбрана такође дефинише као несхватљиву оцену судије за претходни поступак о томе да је немогуће умањити ризик од ометања поступка, с обзиром на то да је судија претходно утврдио да би надзор полиције могао да умањи ризик од бекства.

Специјално тужилаштво, које захтева продужетак притвора Весељију, за разлику од одбране, сагласно је са закључцима судије за претходни поступак – „да никакви предложени или додатни услови не могу ограничити Весељијеву способност да тајно комуницира са његовом ‘мрежом’ ван притвора“.

Одлука Апелационог суда
Апелациони суд поводом предлога Весељија о надгледању од стране полиције и гаранције ове институције да би сарађивала са судом и извршавале њихове налоге наводи да се у својој одлуци о одбијању захтева за условно пуштање судија за претпретресни поступак не позива на било какве доказе, а посебно не гаранцију КП коју је презентовао Весељи. Ово се односи на ризик од ометања поступка, као и на ризик од бекства, тврде из Апелационог суда.

„Веће примећује да иако државне гаранције могу да имају значајну тежину у прилог захтева за привремено пуштање на слободу, оне нису диспозитивне и судија за претходни поступак је дужан да узме у обзир све релевантене факторе који би се очекивали од одговорног судије или већа пре доношења одлука о привременом пуштању“, наводи Апелациони суд даље у одлуци.

Тврде да судија за претходни поступак мора да процени тежину која се даје таквим гаранцијама у светлу околности случаја.

Веће, међутим, сматра да је судија за претходни поступак узео у обзир гаранције КП и министарства правде, иако се приликом доношења закључка није изричито позвао на њих.

„…Веће примећује да су такве гаранције у стварности усредређене на обезбеђивање присуства оптуженог у кривичном поступку и осигурања да оптужени не побегне… Гаранције у потпуности не могу да се односе на било коју способност Косовске полиције да се позабави ризиком од опструкцје, укључујући и надгледање комуникације“, додаје се у одлуци Апелационог суда.

Апелациони суд се уједно сложио са оценом судије за претходни поступак – да приватна комуникација Весељија не би могла да се надгледа у сваком тренутку на начин на који то може у притвору овог суда – „посебно у светлу његовог претходног открића у вези са Весељијевим стасом и утицајем на бивше потчињене и присталице“.

Управо због тог овај суд је одлучио да одбаци Весељиеву жалбу на одлуку о продужењу притвора.

„Недостатак капацитета КП да изврши хапшења и надгледа услове пуштања бивших лидера ОВК“
Ризици од бекства, ометања поступка и чињења нових кривичних дела против оних који наводе да су припадници ОВК чинили злочине, укључујући и потенцијалне сведоке, аргументи су судије за претходни поступак и за одређивање мере притвора Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.

Судија за претходни поступак је у својој одлуци, између осталог, оценио да „Краснићијева способност давања јавних изајва о наизглед неповезаним и политичким и историјским темама не може бити ефикасно ограничена“, те да таквим јавним изјавама Краснићи може да „подстакне, помаже или на други начин ангажује друге у застрашивању било које особе која тврди да су припадници ОВК чинили злочине“.

Са оваквим гледиштем сложило се и тужилаштво.

Са друге стране, одбране и једног и другог, између осталог, сматра да је судија за претходни поступак применио нетачан праг оцене ризика, погрешно проценио дужину трајања претпретресног поступка и донео погрешну одлуку о предложеним условима приликом продужетка мере притвора.

Обрана Краснићија сматра да је судија за претходни поступак донео погрешан закључак – да би Краснићи својим изјавама могао да подстакне злочине или омета рад Суда.

Тврде уједно да је став да на слободи не може адекватно да се прати његова приватна комуникација, неоснован.

Судија такође сматра да ни Специјално тужилаштво, као ни ЕУЛЕX нису у могућности да адекватно надгледају привремено пуштање Краснићија, али и да постоји „недостатак капацитета Косовске полиције да изврши хапшења и надгледа услове пуштања бивших лидера ОВК“. Са оваквим ставом се такође није сложила Краснићијева одбрана.

Судија за претходни поступак уједно сматра да ниједан предложени услов за пуштање на слободу Реџепа Сељимија не би адекватно умањио ризике.

То се односи и на саму приватну комуникацију коју би било немогуће ограничити и надгледати ван притворског центра.

Тврди такође да ни Специјално тужилаштво и ЕУЛЕX, као ни Косовска полиција не би били у могућности да адекватно надгледају Сељимијево привремено пуштање.

Апелациони суд одлучио је да одбаци жалбе и Краснићија и Сељимија поводом одлуке судије за претходни поступак о одређивању мере притвора.

Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи ухапшени су у Приштини 4. односно 5. новембра према налогу судије Специјализованих већа, а након што им је 26. октобра потврђена оптужница у 10 тачака и од тада су у притвору.

Судија за претходни поступак Специјализованих већа, Николас Гију, одбијао је претходно у више наврата захтеве одбране оптужених за привремено пуштање на слободу.

Они су у оптужници Специјализованог тужилаштва означени као део групе која се терети за удружени злочиначки подухват односно ратне злочине „незаконитог или произвољног хапшења и лишавања слободе“, „суровог поступања“, „мучења и убиства“, као и злочина против човечности, као што су „затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство, присилни нестанци лица и прогони“.

Наслов: Покрет за одбрану КиМ

(Коссев, 01. 05. 2021)

 

Став