Извор: Каллxо (Текст је изворно преведен са албанског језика)
Пише: Иван Миљковић
Недостатак радних места, економске сигурности, бољих услова за живот, немогућност школовања и напредовања довели су до тога да велики број младих напусти општину Партеш. Тај број се нарочито повећао у последње три године.
Малу општину Партеш чине три села и мештани говоре о многобројним бригама.
Међутим, локална самоуправа на челу са Драганом Петковићем из Српске листе није показала интересовање да говори о овим проблемима, наводећи да раде преполовљеним капацитетима због ситуације са пандемијом цовид-19.
Становници Партеша се углавном баве пољопривредом и живе од обраде земље.
У општини са три села не постоји ни један привредни субјект који би могао да упосли људе. Због положаја и близине Гњилана, већина становника ова три села је до 1999. године радила у некој од тамошњих фабрика. Они су данас без посла. На улазу у Доњу Будригу, из правца Пасјана, налази се велики погон некадашње фабрике радијатора из Гњилана „Југотерм“.
Данас је погон празан и запуштен. Локална самоуправа није одговорила какви су планови за овај објекат.
У ствари, нико од надлежних није био у прилици да разговара о општинским темама. Речено нам је да је због посебних анти-ковид мера капацитет рада општине преполовљен.
ФОТО: Иван Миљковић/Погон некадашње фабрике „Југотерм“ Гњилане у селу Доња Будрига
Због недостатка радних места млади одлазе из Партеша
У потрази за бољим животом, млади из Партеша теже да се иселе у земље Западне Европе, већином у Луксембург, Швајцарску, Немачку и Холандију.
Они који нису имали среће да оду, надају се да ће се овде нешто променити набоље.
„Нажалост шансе су мале“, каже Иван Цветковић из Доње Будриге који је пре три године завршио основне академске студије и безуспешно покушава да се запосли као дипломирани економиста.
Комуникација за развој друштва (ЦСД) из Грачанице је у сарадњи са косовском Фондацијом за отворено друштво (КФОС), прошле године радила истраживање на тему „Миграција младих људи са Косова“.
Истраживање је обухватило представнике српске заједнице из шест општина са српском већином јужно од Ибра.
„Готово 70 посто младих из српске заједнице које смо испитали одговорили су да би напустили Косово или да ће то учинити у скорије време. Разлози које наводе су различити. Као примарни разлог сви наводе безбедносну ситуацију, затим, квалитет живота, економску несигурност, незапосленост, боље услове за образовање и тако даље“, каже Иван Николић, директор ЦСД-а.
Истраживање је рађено са групом средњошколаца и студената у општинама Штрпце, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг, Партеш и Клокот, а резултати су свуда готово идентични.
„Као главни разлог због чега желе да оду, млади наводе и недостатак квалитета друштвеног живота, културних и спортских садржаја који им се нуде“, каже Николић.
И Иван Цветковић из Доње Будриге потврђује наведено.
Показује оближњи Дом културе на којем је стављен катанац. Објекат који би требао да буде отворен и на услузи омладини и свим креативним људима, нажалост, годинама је закључан.
ФОТО: Иван Миљковић/Дом културе у селу Доња Будрига
„Осим пар кафића који раде, у селу се не нуди никакав садржај за младе“, прича Цветковић.
Додаје да је пре пар година покушао да организује омладину и покрене културно уметничко друштво, али да је од идеје морао да одустане јер нико, чак ни у општинској власти, није желео да подржи њихов рад.
Иако је у предизборној кампањи једно од главних обећања актуелног градоначелника Драгана Петковића било управо да ће младима омогућити услове за живот, рад и запошљавање, то се није догодило.
ФОТО: Иван Миљковић/Иван Цветковић
„Младима се на жалост нико не бави и са ким год сам разговарао већина жели да оде одавде, било где“, каже Иван Цветковић.
Одлазак становника се примећује и по броју ученика у школама, попут истуреног одељења матичне школе „Доситеј Обрадовић“ из Партеша, које се налази у селу Доња Будрига, а које броји само 40 ученика у 8 разреда.
„Младих нема у селу, јер нема посла, нема ни ко да их запосли, нити има нека фабрика, немају деца где да раде, зато иду одавде“, прича старија мештанка Стана Стојковић.
ФОТО: Иван Миљковић/Школа у селу Доња Будрига
Живадинка Савић је из Коретишта. Иако ово село припада другој општини, она је са ћерком дошла у Пасјане да се пријави на конкурс за пријем медицинских сестара и техничара у овдашњој болници.
„Млади одлазе због запослења, немају запослење. Сада је расписан овај конкурс за пријем здравствених радника и сви се надају да ће млади да буду примљени, моја ћерка је конкурисала и надам се да ће да добије посао”, каже Живадинка.
Грађани подсећају да се у последње три године из овог села одселило 310 мештана, како су нам потврдили поједини житељи, Доњу Будригу напустило је 84 људи, док се за 11 година из читаве општине, према незваничним подацима, одселило више од 3.000 грађана.
Сви наши покушаји да добијемо одговоре на питања у вези стања у општини су били безуспешни.
Иако је обећао одговор, службеник Одељења за омладину, културу и спорт у општини Партеш, Божидар Трајковић, није одговорио на наша питања.
Ковид-19 у општини Партеш
Општинско особље каже да раде преполовљеним капацитетима због ситуације са пандемијом.
Директор болнице у Пасјану, у оквиру које се налази тријажна ковид амбуланта и болница за пријем оболелих, каже да је општина Пасјане према категоризацији о броју оболелих у зеленој зони и да се ситуација смирује у односу на летњи период.
ФОТО: Иван Миљковић/Ковид болница у Пасјану
„У току јучерашњег дана (14. децембар) од 25 тестираних серолошком анализом имали смо 8 позитивних, пре два дана је било их пет, пре недељу дана три. Од избијања пандемије у марту месецу до данас, на сву срећу имали смо само један смртни случај од последица коронавируса”, потврдио је доктор Перић.
Међутим, општински службеници су опет одбили да одговоре уз оправдање да су заузети и да их спречава ситуација са пандемијом цовид-19.
У селима општине Партеш постоји систем сортирање отпада, али река се загађује
Три села у општини Партеш су генерално добро регулисана и имају путну инфраструктуру.
ФОТО: Иван Миљковић/Пасјане
Оно што ову општину издваја од осталих јесу посебни контејнери за одлагање пластичне амбалаже која се уредно сортира. Међутим, само пар километара даље, поред корита реке Биначке Мораве затичемо другачији призор. Отпад, смеће, пластична амбалажа, кесе, дотрајале санитарије бачене су испод моста, на обалама реке и у самом речном кориту.
Локални путеви који повезују ова три села једно са другим али и са главном магистралом Витина – Гњилане у добром су стању, осим мање деонице на излазу из Пасјана према селу Доња Будрига на којој има рупа.
Доња Будрига има уредно урађену канализациону мрежу. Радови су недавно завршени. Међутим, сеоска река је током лета загађена и смрди.
Дамјан Ристић, становник Доње Будриге, жали се на смрад и додаје да никада није видео општинске службенике у посети селу.
„Треба да дође он, да погледа као градоначелник, да поприча са људима да ли имају неки проблем или не, а не да буду само у канцеларији. Још нисам видео овог градоначелника“.
У овом селу мештани немају ни пијаћу воду и морају да купују воду за пиће.
Пројекат за водовод, који је раније покренут, још увек није завршен.
Извештаји генералног ревизора
Општина Партеш није успела да пружи јавне услуге док су је извештаји ревозора рангирали на слаб ниво учинка и утврдили многе недостатке у управљању.
Са буџетом од нешто више од милион евра, општина Партеш је међу општинама са најсиромашнијим буџетом.
Према извештају ревизора за 2019. годину, општина је погрешно класификовала трошкове јер је вршила исплате из категорије инвестиција користећи средства за робу и услуге.
Извештаји су показали да је ова општина имала проблема и у издвајању средстава за Невладине организације.
Општина је склопила један споразум са једном НВО, али не и уговор. Према ревизору до овога је дошло због неискуства.
Општина заостаје и у погледу поштовања родне равноправности јер жене не руководе ниједним од шест одељења у општини.
Извор: Коссев