Седам година након бриселског енергетског споразума између Косова и Србије, компанија са Севера Косова „Друштво Електросевер“, поднела је захтев за оперативну дозволу за рад Регулаторном уреду за енергију на Косову (РУЕ).
Пријава је поднета пре неколико дана, а након што је Косово постало независно од Србије као регулаторна зона за трансмисију. Овим се више не дозвољава Србији да користи средства за интерконекцију на Косову.
Регулаторни уред за енергију потврдио је за Коху да се компанија пријавила.
Ова институција је саопштила да је већ успоставила комисију за преглед пријаве која ће извршити процену на основу закона и прописа на снази за регулисање ове активности.
КоССев: Да је захтев за лиценцирање, али не једне, већ две фирме ЕПС-а, поднет приштинским институцијама, претходно је потврдио и директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић. О томе у посебној вести.
„Комисија ће, након анализе пријаве, да проследи оцену Одбору за коначну одлуку. Правилником о лиценцирању енергетскх делатности дефинисани су рокови и поступци за издавање лиценце за обављање енергетских делатности, рок за преглед захтева може бити до 60 дана од дана када се пријава сматра комплетном“, наводи се у одговору ове институције.
Међутим, овај процес може да буде блокиран јер одбор РУЕ не ради.
„На основу горе изнетог правила, након разматрања пријаве, коначну одлуку би требало да донесе Регулаторни одбор. Због тога, с обзиром на то да Регулаторни одбор тренутно није у функцији, не може се донети коначна одлука о издавању лиценце, као што се не могу доносити ни друге одлуке које захтева релевантно законодавство“, додаје се у одговору.
Компанија „Друштво Електросевер“ регистрована је при косовској пословној агенцији у новембру 2018. године.
Према Бриселском енергетском споразуму, обе стране су се сложиле да оснују такву компанију у складу са косовским правним и регулаторним оквиром.
У споразуму се наводи да ће ова нова компанија вршити снабдевање електричном енергијом и да може да пружа услуге дистрибуције (као што су наплата, прикупљање, одржавање и физичко повезивање нових корисника) корисницима у четири општине на северу са српском већином и биће у могућности да купује и продаје енергију на отвореном тружишту.
Али, до сада се Србија опирала плану примене Енергетског споразума и због потраживања у трафостаници Валач и Газивода, као и због захтева за сопственим дистрибутером на Северу Косова. Званичници српске владе више пута су рекли да чекају успостављање Асоцијације општина са српском већином да би је ставили под контролу.
Према Споразуму о енергетици, КОСТТ је тај који под контролу ставља подстаницу Валач у северном делу, практично у свој преносни систем.
У међувремену илегално мешање српских оператора у северни део, према споразуму, требало би да престане, укључујући диспечерску контролу хидроелектране Газиводе и увоз 110 кВ линије из Новог Пазара.
КОСТТ би могао да прикупља приходе од енергије која се извози у треће земље, јер потписивањем споразума, ова институција постаје део механизма за сарадњу између оператора на европском нивоу. Позивајући се на енергетске податке из прошлости, ови приходи могу бити од 1.5 милиона до 2 милиона.
Разлог за блокаду Бриселског споразума био је оклевање српске компаније за регистрацију, као и неиспуњавање законских критеријума, јер је ова компанија у статусу компаније користила израз „Косово и Метохија“.
Снабдевање електричном енергијом на северу нерешен је политички проблем од послератног периода.
У немогућности да снабдевачи функционишу у том делу Косова, РУЕ је одлуком из 2013. године израчунао испоруку тог дела као губитак и рекао да је годишњи губитак био око 8 милиона евра, а који је наплаћен грађанима.
Али, након тужбе народног адвоката против ове одлуке, Основни суд је суспендовао одлуку РУЕ. У међувремену, случај је на суду. Коха је затражила од суда да јој саопшти у којој је фази овај случај, али у понедељак није стигао одговор.
У међувремену, од 2. децембра 2017. године, КОСТТ није куповао енергију за покривање губитака у снабдевању северног Косова.
Да би се покрила ова потрошња, електрична енергија је неовлашћено повлачена из електроенергетског система континенталне Европе. Према подацима КОСТТ-а, из европског система интерконекције повучено је око 37 милиона евра енергије.
Овај дуг је настао за период од 2. децембра 2017. до сада.
У КОСТТ су рекли да ће оба питања, како због неовлашћеног повлачења са Севера, тако и због илегалне употребе косовске интерконективне мреже од стране српске стране, која су повезана са финансијском штетом коју је српска страна нанела КОСТТ-у, третирати кроз посредовање међународног фактора и уз институционалну подршку.
Извор: Koha према KoSSev ( текст изворно преведен са албанског; превод: KoSSev)
Фото: Коссев
