Косово и Грчка до сада су имале канцеларије за везу које су углавном биле фокусиране на економску сарадњу, а ускоро би Косово у ову земљу требало да упути и специјалну мисију. За шефа је предложена Нора Висока – Велер, Албанка удата за британског професора Марка Велера, који је својевремено био део стручног тима премијера Аљбина Куртија у дијалогу са Србијом. Иако бивши саветник, према сазнањима Косово онлајна, Велер је и даље прилично активан, а једна од његових “мисија” била је и забрана употребе динара на Косову.
Министарка спољних послова Доника Гервала упутила је захтев Одбору за спољне послове у Скупштини Косова да се расправа за Високу-Велер затвори.
Висока-Велер је правник за заштиту културног наслеђа на Универзитету Кембриџ, а последњих година била је веома активна на пољу културног наслеђа и положаја Српске православне цркве на Косову. Имала је прву дипломатску функцију у оквиру Уједињених нација као шеф контроле оружја на Западном Балкану.
Њен супруг Марк Велер, био је виши правни саветник у бечком процесу преговора о коначном статусу између Косова и Србије у периоду 2006-2007. Допринео је да се изради Устав Косова и израдио нацрт Закона о заштити мањина на Косову и Статута Консултативног већа заједница. Био је саветник за Косово на конференцији у Рамбујеу 1999. године.
Велер је заједно са Полом Вилијамсом пружио правне савете Хашиму Тачију као шефу косовске делегације у Рамбујеу.
Док ће његова супруга по свему судећи водити дипломатску борбу у односу са Грчком, једном од пет земаља које нису признале Косово, њен супруг, иако бивши Куртијев саветник, према сазнањима Косово онлајна, и даље је активан. Куртију је био саветник до састанка у Охриду, кад су се разишли, али су му га после опет наметнули. Наводно је управо он био најгласнији на главном састанку са Квинтом кад је заговарао забрану динара.
Пред састанак у Охриду Велер је објавио ауторски текст у Кохи. Тада је оценио да споразум, иако се прихвати, не би у потпуности откључао пут ка чланству у ЕУ ни Србији ни Косову, захтевајући да Србија из свог Устава избрише Косово.
“Србија не може да постане чланица, све док у Уставу има за своју политику право на другу државу, односно Косово. Свеобухватна нормализација захтевац́е признање статуса Косова. Косово је спутано чињеницом да пет држава чланица ЕУ и даље одбија да га призна. Неки би чак могли да промене приступ, узимајуц́и у обзир Основни споразум, под условом да га ратификују скупштине обе стране. Они би ратификацију могли да виде као више од формалне потврде барем де факто прихватања постојања Косова од стране Србије кроз Основни споразум. Али ако би се додао захтев за ратификацију, то би на крају могло резултирати споразумом који никада не би ступио на снагу. Штавише, други међу онима који нису признали Косово могли би да инсистирају да ц́е признати Косово тек када се постигне коначни свеобухватни и правно обавезујуц́и споразум о нормализацији између Косова и Србије, уз формално међусобно признање”, навео је Велер.
У једном од својих обраћања поводом Охридског споразума рекао је и да је Косово у праву што инсистира на томе да не дође до стварања трећег нивоа власти на Косову, мислећи на оснивање Заједнице српских оптшина.
“Управо је ту користан овај нови споразум, јер појашњава да је реч о Заједници у којој општине које сарађују у надлежности већ јесу општине, па им се стога не додаје никаква друга надлежност осим могућности координације”, рекао је Велер.
Велер је својевремено, након објављивања мистериозног “нон пејпера” из анонимног извора о Бриселском дијалогу, објавио и десет кратких принципа “који би могли да воде ставове Косова у преговорима”.
Међу њима су да се преговори воде о нормализацији односа, а не о државности, да се зауставе “уступци “Србији, питања реципроцитета, наслеђа, финансијска питања…
С друге стране, његова супруга Нора бавила се “Наслеђем злочина и статуса масакрираних”, како је назвала своје истраживање о Косову у периоду 1998-1999. године.
У једном интервјуу за КТВ она је рекла да је на почетку истраживања желела да зна како Косово и Србија виде прошлост и како та два друштва конципирају невине убијене људе на Косову. Међутим, у свом истраживању није се бавила српским жртвама.
Често је говорила о томе да Косово није учинило довољно да докаже злочине које је починила Србија и да није касно да то учини.
„Косово је имало прилику, нарочито док је постојао Специјални суд за Југославију. Не можемо очекивати да Србија сарађује. Не можемо очекивати да ц́е Србија урадити посао који морамо ми да урадимо”, рекла је она.
Осим злочинима веома је активна и на пољу културног наслеђа и положаја Српске православне цркве на Косову. Више пута је тим поводом истицала став да косовске институције треба да управљају имовином српских манастира и цркава.
Говорец́и о Храму Христа Спаса у Приштини, она је казала да се “тај објекат не може назвати црквом”, јер је “изграђен на насилан и незаконит начин, те се не сматра објектом који има било какву вредност”.
“То није црква, то је објекат који представља насиље 90-их, и више од тога. Наравно, из СПЦ могу да тврде да је црква, али шта ова црква може да представља? Да ли се ту десило нешто историјски важно? Једина чињеница која се десила је да је изграђена у време када је постојао насилни режим из Србије”, казала је Велер.
Поводом најава да ц́е Косово поднети тужбу за геноцид против Србије, она је у априлу ове године казала да у Приштини морају да се науче дискретности, да закључке не доносе брзо и да их не објављују.
“Стално причамо шта ц́емо, како ц́емо, како ц́емо тужити Србију… Са друге стране, Србија долази прва у Савет безбедности УН и тужи нас или покушава да суди за случајеве који нисмо урадили”, рекла је Велер.
