Косово и Србија Вашингтонски споразум конципирају као “шведски сто” са кога узимају само оно што желе, због тога је веома тешко прогнозирати како ће се одвијати његова даља реализација, оцењује политички аналитичар и универзитетски професор Миљазим Краснићи у изјави за Косово онлајн.
Краснићи сматра да је прави циљ Вашингтонског споразума био да афирмише Косово као равноправног партнера, а Србију да приближи ка Западу, те подсећа да су многе тачке из тог споразуме биле атипичне јер немају никакве везе са односима Косова и Србије.
“Прави циљ тог споразума је био да се Србија више приближи Сједињеним Америчким Државама и Западу и у том смислу је конципиран тај споразум. У том контексту је било и Косово, односно да се и оно извади из овог стања у коме јесте и да се овај регион приближи сфери утицаја САД. Трамп је био атипичан председник и тај споразум је атипичан, јер су у њему садржане тачке које немају никакве везе са односима Косова и Србије”, каже Краснићи.
Судбина Вашингтонског споразума је, према мишљењу Краснићија, неизвесна, с једне стране због незаинтересованости Косова и Србије да спроведу у дело оно на шта су се обавезали, док као други фактор, наводи новонасталу ситуацију у Авганистану и фокусирање Америке на то питање.
“После одласка господина Трампа из Беле куће много тога се променило, мада је и Бајденова администарција рекла да подржава тај споразум, али есенцијално, нарочито после овога што се догодило у Авганистану америчка администарција неће бити много фокусирана на реализацију тог споразума. Он је у одређеној кризи и због тога што Косово и Србија немају вољу да испуне те обавезе. Косово неће да уђе у “мини-Шенген” што је једна од тачака Вашингтонског споразума, а Србија неће да отвори амбасаду у Јерусалиму. Они то конципирају као неки “шведски сто” где могу да узму шта желе, а како ће се он даље реализовати заиста је тешко прогнозирати“, наводи Краснићи.
Он указује да је садашњи премијер Косова Аљбин Курти прошле године био против тог споразума, па не чуди што у Скупштини Косова недавно није прошао предлог Резолуције о примени Вашинтонског споразума који је предложио опозициони Демократски савез Косова.
“Господин Курти и тада је био против тог споразума, сада имам утисак да заиста нема вољу за споровођење тог споразума и то што се десило у Скупштини Косова је индикација да његова влада није вољна да спроводи тај споразум”, истиче Краснићи.
Да ли ће то имати негативне ефекте по даље односе Косова са Сједињеним Америчким Државама, остаје да се види, додаје Краснићи. Он истовремено сугерише да премијер Косова Аљбин Курти мора бити на опрезу, јер се каже, стиче утисак да је од његовог доласка на власт дошло до ‘захлађења односа са САД’.
“Задњих дана премијер Курти и његова влада су прихватили мигранте из Авганистана и у том смислу имао је једну оптимистичку изјаву да када је у питању захтев САД не поставља се питање зашто него како, чиме је дао до знања да ће можда променити тај курс захлађења односа, али то је више симболика. Како ће се одвијати ситуација видећемо када се настави дијалог Косова и Србије у Бриселу, да ли је господин Курти концентрисан и на побољшање односа са Вашингтоном и Бриселом, јер они некако са скепском гледају на његову политику због његовог претходног програма, али и изјава”, закључује Краснићи.
