Када је друштво патријархално, као и институције, жене су немоћне да се боре за своја права и бивају економски немоћне и искључене са тржишта рада, каже пројект-менаџер организације “Демократија за развој Јудита Краснићи-Хајдари, преноси Коха.
Краснићи Хајдари је критиковала институције, које према њеним речима, дозвољавају кршење права жена из Закона о раду и других закона који дефинишу родну равноправност као друштвену вредност.
Ниска плата, недостатак дневних центара и обавезе неге, према речима Јудите Краснићи-Хајдари, утицали су да око 78 одсто жена на Косову није активан део тржишта рада.
У интервјуу за Коху, Краснићи-Хајдари рекла је да су бројке о неактивности жена изузетно забрињавајуће.
Колико је жена укључено на тржиште рада и како оцењујете ову цифру?
Укљученост жена на тржиште рада на Косову и даље је веома забрињавајућа. Подаци показују да је само 22,5 одсто жена активан део тржишта рада, нису све запослене. Последњи подаци показују да је само 17 одсто жена на Косову запослено, док је око 78 одсто неактивно. Под оваквим околностима, бројке о неактивности жена су изузетно забрињавајуће, јер се овај тренд наставља и напредак уопште није очигледан. Многа истраживања показују да је велики број жена део неформалне економије, послова које прихватају због тешких економских услова, али се њихова законска права на рад не поштују. У овом случају немају уговоре, не примају пензијске доприносе, не могу да уживају породиљско одсуство, не могу да се жале на повреду својих права од стране послодавца и могу да добију отказ без икакве законске обавезе према њима.
Који су разлози за мали број жена које учествују на тржишту рада?
Мали број запослених жена показатељ је вишедимензионалних проблема у нашем друштву. Један број жена које имају једно или двоје деце којима је потребна нега, не могу да приуште трошкове вртића, или је могуће да су ови дневни центри прилично удаљени и финансијски недоступни. Недостатак дневних центара: на Косову постоји прилично мали број јавних обданишта, док приватни вртићи често имају неприступачне цене. Посебно за жене у руралним срединама, где превоз није редован или га уопште нема. Рад са пуним радним временом је технички немогућ. Обавезе неге или неплаћени рад – то је оно што спречава жене да нађу посао. То је резултат традиционалних стереотипа да се жене сматрају домаћицама и да је њена дужност да брине о чишћењу куће, деце и старих, обавеза које су везане за пол. Према Агенцији за статистику, 20 процената жена које раде са скраћеним радним временом то раде из породичних или личних разлога у поређењу са око 6 процената мушкараца.
Шта спречава жене да се боре за своја права?
Као резултат великог броја препрека које су типичне за пол, у комбинацији са недостатком институционалних акција за побољшање ове ситуације, као што је недовољно функционисање Инспектората рада за случајеве који су конкретно повезани са кршењем женских права која произилазе из Закона о раду и других закона који дефинишу родну равноправност као друштвено-правну вредност. Ситуација, нажалост, наставља да се погоршава. С друге стране, када је друштво патријархално, као и институције, жене су немоћне да се изборе за своја права и на крају бивају економски немоћне, искључене са тржишта рада. Огромна већина жена на Косову ради, али нажалост ради неплаћено. Дакле, само 17 одсто жена ради по закону и ужива бенефиције које проистичу из закона.
Колико косовских жена ради и у којим секторима је већа концентрација?
Жене су углавном концентрисане у три сектора. око 20 процената је запослено у сектору образовања (што је највећа концентрација запослених жена). Следе сектор трговине на велико и мало и здравство. У готово свим овим секторима евидентна је родна разлика (само 5,9 одсто мушкараца ради у образовању, а само 3,9 одсто у здравству. Али с друге стране, ако погледамо колико жена води у овим секторима, од 43 школе у општини Приштина, само око 30 одсто директора школа су жене. Према Агенвији за статистику, само 6,8 одсто жена има руководеће позиције, док је 33,5 одсто њих запослено као професионалци.
Како видите поделу занимања на Косову?
Професије на Косову су подељене на основу пола. То потврђују и горе наведени подаци. Тржиште рада такође пати од занимања која се сматрају традиционалним за жене и мушкарце. Дакле, подаци показују да се жене углавном концентришу на здравство и образовање, док их нема у другим професијама које по патријархалном менталитету нису “примерене” женама. У истраживању Д4Д спроведеном 2020. године у време пандемије, открило је патријархални менталитет и терет који жене носе у временима кризе. Запослене жене, поред здравственог ризика, искусиле су и терет бриге о онлајн дечјој школи, затвореним вртићима и повећаним радом код куће. Према истраживању, 12,7 одсто испитаних жена проводи 6-8 сати дневно на кућне послове (чишћење, исхрану), док је највећи проценат (33,8 одсто) проводи 2-4 сата, не рачунајући бригу о деци и старима, тј. део куц́них послова. Само у 28 процената случајева мушкарци и жене су делили обавезе неге.
Брига о деци и старима, да ли је то оптерећење и препрека за жене и како се ова ситуација може поправити?
Брига о деци и старима не може се третирати као терет. Деца нису терет ниједној породици. Али када је “задатак” бриге о деци и старима прописан само женама, по традиционалним нормама, не дајући им никакав простор да буду део друштвеног или јавног живота, нити простор за развој, онда то постаје нека врста терета. Одговорност бриге не треба оптерећивати само жене кроз традиционалну уцену да вредност жене зависи од њене потчињености и пожртвовања деци и старима.
Како се то одражава и како су кућни послови подељени на Косову, пошто недостаје родитељско присуство очева?
Недостатак равноправног учешћа родитеља у бризи о новорођеном детету још више отежава женама бржи повратак у нормалу, али и утиче на наставак менталитета да је брига о деци обавеза само жене. Када то ометају закони и питања измена закона деценијама развлаче институције, то показује и однос државе према женама и како треба да функционише породица, ц́елија друштва.
На основу истраживања, ко доноси највеће одлуке у породици и зашто се то дешава?
Породица дели вредност мушкараца и жена у друштву. Родне улоге, моћ одлучивања, па чак и моралне манипулације моц́и жена и мушкараца, њиховој емоционалној моц́и за доношење одлука и другим патријархалним дефиницијама којима се друштво на Косову и даље храни, почињу од породице. Овај круг дискриминације створио је зачарани круг за жене. Економско оснаживање је стога главни кључ за промену ове парадигме. Али то се дешава када друштво, државне институције и сви други актери у друштву сарађују на промени ове ситуације, која ће, ако се не промени, и даље производити жртве насиља у породици, сексуалног насиља, неразвијености и екстремне дискриминације.
(Коха диторе/Косово онлајн, 31. 10. 2022)
