Приштински званичници све учесталије повлаче паралелу између Русије и Украјине и Србије и Косова. Последњи догађаји на истоку само су изазвали нове спекулације и позиве на „опрез како би се сачувао Север“. Док једни позивају да се што пре сагради база КБС-у јужном делу Митровице јер „одатле може у потпуности да се надгледа Север“, косовска председница упозорава Београд да ће у случају напада да се суочи са Косовском полицијом, КБС-ом, али и НАТО-ом.
На истоку је јуче у раним јутарњим сатима дошло до инвазије када је руски председник, Владимир Путин, овластио војску да спроведе операцију у Донбасу у Украјини, а украјински председник прогласио ратно стање за целу земљу. Руски председник казао је да се одлучио на војну акцију јер је био „приморан“ на то, односно, због тога што је Запад одбио да обрати пажњу на руске безбедносне захтеве.
Потез Русије је, међутим, наишао на осуду Запада, али и многих у региону, укључујући и Приштину, уз увођење нових санкција.
Највиши приштински званичници оглашавали су се у више наврата, а потом у вечерњим сатима и заједничком изјавом у којој су још једном осудили потез Русије и подржали Украјину.
Уједно су поручили да ће заједно са савезницима да се супротставе „дестабилизујућим тенденцијама Русије према региону Западног Балкана“.
Приштински званичници неретко су и у прошлости Русију оптуживали да „дестабилизује регион“ и то уз помоћ Србије.
У последњих месец дана када је запад све чешће најављивао да ће Русија да нападне Украјину па све до данас, овакве тврдње су се само учесталиле.
„Русија агресивна у источној Европи, Србија ће бити још агресивнија на Балкану“
Тако је посланик Енвер Хоџај, након одлуке руског председника да призна Доњецк и Луганск у источној Украјини као независне и одобри слање трупа казао да је Украјина први фронт, а Балкан други, те да је „Косово на првој линији“.
Хоџај је на данашњој седници косовске скупштине уједно оценио да „када је Русија агресивна у источној Европи, Србија ће бити још агресивнија на Балкану“, упутивши уједно позив влади да „озбиљно прати ситуацију“.
Његов колега, Хаки Абази, казао је недавно да Србија користи „исту тактику“ као и Русија и такође је позвао приштинске институције да буду на опрезу.
„Имајући суседа попут Србије који такође користи исту тактику угрожавања територијалног интегритета и копира поступке Русије, постоји хитност да се наше безбедносне институције окупе и пажљиво сагледају и прате ситуацију са којом се суочавамо“, рекао је он.
Недавно је и бивши градоначелник Јужне Митровице, Агим Бахтири, повукао паралелу између Украјине и Косова, рекавши да је Србија од 1999. „била у стању приправности да припоји Север“, те да је чекала „појаву нових геополитичких ситуација које би јој ишле у прилог“.
„После окупације дела Украјине од стране Русије, чак и њен савезник на Балкану, на челу са Вучићем, изгледа да није спреман да одржи мир у нашем региону“, оценио је Бахтири.
Он је позвао косовску владу да обустави капиталне инвестиционе пројекте и прерасподели буџет за наоружавање КБС-а, али и хитно изгради базу у јужном делу Митровице „одакле може у потпуности да се надгледа Север“.
Османи: Ако Србија мисли да нападне Косово суочиће се и са НАТО
Стрепње и забринутости политичара у Приштини нису остали без одговора, јер је косовска председница, Вјоса Османи, синоћ поручила да су косовске институције спремне да реагују у случају било каквог напада.
У емисији Рубикон казала је да су спремне све безбедносне институције које имају мандат да „штите грађане, суверенитет и територијални интегритет“ – кренувши од Косовске полиције, преко обавештајних структура, до КБС-а.
Османи је и синоћ говорила о „тенденцијама за дестабилизацију региона“, за које каже да нису нове, услед чега безбедносне институције „већ дуго припремају оперативне планове“.
Иако је Косово, како Османи тврди, спремно да реагује у случају напада, „то не значи да му неће бити потребна подршка партнера“, оценила је и уједно означила Србију као „могућег нападача“.
„То не значи да нам не треба подршка наших партнера уколико се суочимо са агресијом Србије, која је као држава годинама улагала енормно у своју војску у циљу агресије, а не одбране“, казала је косовска председница.
Она уједно упозорава Београд да ће да се суочи и са НАТО-ом, у случају да одлучи да нападне Косово.
„Уколико Србија размишља о нападу на Косово, они добро знају да се суочавају не само са војском и полицијом Косова, већ и са војском НАТО-а, јер војска НАТО-а има пун мандат да заштити сваки кутак граница Републике Косово, посебно оних на северу“, изјавила је Османи.
Косовска председница наводи и да је обавестила партнере Косова да, у случају напада на Косово, тј. агресије и рата, КБС има пун мандат да делује на целој територији Косова.
„Устав и закони су изнад свега“, закључила је Османи.
Не говоримо о активностима за нова признања да Београд не би лобирао против истих
Косовска председница, Вјоса Османи, говорила је уједно у Рубикон-у о процесу лобирања косовске дипломатије за нова признања.
Она тврди да Приштина улаже велике напоре, али да о томе не извештава како Београд не би лобирао против стицања нових признања.
„Процес признавања је много компликованији од самог упознавања представника земље. Заједно са министарком спољних послова Доником Гервалом састајали смо се са представницима земаља које га не признају, а о чему из стратешких разлога не извештавамо… У пуној сарадњи са нашим партнерима смо одлучили да тек када се донесе одлука о признању, тада можемо да објавимо све наше напоре током ових месеци“, рекла је Османи.
Након серије изјава лидера АКР, Беџета Пацолија, у претходном периоду – да једна земља жели да призна Косово, те да све зависи од приштинске делегације, Османи је казала да је успостављен контакт са једном афричком државом, те да је делегација ове државе посетила Косово.
Каже да су се састали са њиховом делегацијом и да су разговарали о процедурама и даљим корацима, али и да су послали писмо њиховом председнику, на које чекају коначни одговор.
Такође су одлучили да и о овоме не извештавају јавност до „коначног признања“.
