Извор: Euronews (Текст је изворно преведен са енглеског)
Лидер опозиције и победник избора на Косову, Аљбин Курти, наводи да би он гласао за уједињење са Албанијом, уколико би био одржан референдум.
Његов коментар у интервјуу за „Еуронеwс“ уследио је само неколико дана након што је његова странка – Самоопредељење освојила до сада највећи број гласова на Косову, отварајући пут Куртију да формира владу.
Од 1,8 милиона становника Косова, више од 90 одсто чине Албанци, а могућност уједињења ове две нације популарна је и на Косову и у Албанији.
Изгледа да је „Ветëвендосје“ – у преводу Самоопредељење – удвостручило свој прошлогодишњи резултат, будући да је више од 50 одсто косовских гласача дало свој глас овој странци, упркос томе што је Уставни суд Косова Куртију забранио учешће на изборима.
На изборима одржаним 14. фебруара кажњене су две странке које су доминирале Косовом од завршетка рата са српским снагама 1999. године – Демократски савез Косова (ЛДК) и Демократска партија Косова (ПДК), које су освојиле само 13, односно 17 одсто гласова.
Постигнути резултат убедио је Куртија да упркос догађајима из прошле године, Самоопредељење може да преброди политичке олује у наредној недељи и испуни своје обећање – да ће се борити против свеприсутне корупције у земљи, обновити економију и преузети власт од старе гарде косовске политике.
Студентски активиста који је током деведесетих година заглавио у затвору због сарадње са Ослободилачком војском Косова (ОВК) – Курти, доспео је на насловне стране међународних новина 2015. године када је бацио сузавац у косовском парламенту у знак протеста због споразума о демаркацији границе са суседном Црном Гором.
У годинама које су уследиле, Самоопредељење је прерасло из коренитог друштвеног покрета у политичку силу на Косову, привлачећи гласове како младих Косовара, тако и велике косовске дијаспоре.
Међутим, упркос свом политичком капиталу у земљи, Курти се враћа на власт у тешком тренутку за младу нацију која је 2008. прогласила независност од Србије – што Београд још увек није прихватио. Разговори о чланству у ЕУ, којем Косово стреми, условљени су решавањем спора са Србијом, са којом је Косово водило крвави двогодишњи сукоб између 1998. и 1999.
Ово је отежало успон ка власти председника Србије, Александра Вучића, чија се политика темељи на националистичкој десници, а која жели да делови косовске територије буду предати Србији – или чак да поновно освоји целу територију, која је већим делом прошлог века била део Србије.
Куртијев лични поглед на дијалог са Београдом – далеко строжи од погледа његових претходника у Приштини – вероватно неће ово олакшати. Међутим, а што је изненађујуће, Курти је по том питању неумољив.
Он је за „Еуронеwс“ говорио о перспективи поновног покретања дијалога са Србијом, федерације са Албанијом, његовој политичкој путањи и путу Косова ка чланству у Европској унији.
Одговори су прилагођени због дужине и јасноће.
Ваша победа на изборима одржаним у недељу била је чак јача од предвиђене. Сада треба да обезбедите 61 глас у парламенту ради формирања владе, како планирате да то урадите?
Створили смо предизборну коалицију између покрета Самоопредељење и листе председнице Вјосе Османи. Гласови се и даље пребројавају, али мислим да смо добили више од половине гласова. Ово не значи аутоматски да ћемо имати 61 посланика потребног за већину, зато ће нам требати неколико посланика из несрпске мањинске заједнице. Мислим да је ово врло изводљиво.
Чак и ако није, искључили сте могућност формирања коалиције са ПДК и ЛДК.
ПДК и ЛДК су две стране старог режима и убедљива победа на изборима, коју смо имали, говори нам да треба да наставимо сарадњу са неким посланицима из мањинских заједница и да би ове две велике, старе партије – па, велике до јуче, али очигледно старе – требало да се реформишу.
Створили смо трећи талас одушевљења у новијој историји наше земље. Први је био ослобођење 1999. Други је био проглашење независности 2008. Сада желимо да добијемо послове и правду, што значи да желимо да миграцију младих заменимо запошљавањем и желимо да се боримо против корупције и окончамо елементе заробљавања државе, које су углавном примењивале ове странке које су изгубиле на изборима у недељу.
Чак и ако добијете 61 посланика, колико разумем, и даље морате да изаберете председника. Ако то не учините, пада влада и расписују се нови избори. Како ћете се изборити са овим?
Планирамо да изаберемо председника парламента, нову владу и новог председника. Потребне су нам две трећине посланика како би гласање било успешно. Мислим да је након ове убедљиве победе сарадња са њима могућа, јер они знају која је воља људи. Ако су раније помишљали на бојкот, сигуран сам да се сада премишљају јер би још више изгубили подршку људи. Они себи не могу да приуште одлазак на превремене изборе. Ако би се то догодило, мада мислим да неће, сматрам да би онда у следећем кругу избора они потпуно нестали.
Ваш последњи мандат на позицији премијера завршен је током пандемије ковид-19. Шта је прва ствар коју ћете учинити као премијер како би се на Косову изборили са пандемијом?
Планирамо да почнемо да опредељујемо адекватна средства за вакцинацију и програм приоритета у вези са друштвеним групама које би требало прве да се вакцинишу и којим редоследом, а планирамо да до краја ове године вакцинишемо 60 одсто становништва, у сарадњи са ЕУ.
Када сам напустио функцију 3. јуна прошле године, имали смо само 30 смртних случајева, а број излечених био је три и по пута већи од броја активних случајева. Откако сам напустио функцију, имали смо више од хиљаду и по смртних случајева.
Да ли сте разговарали о прихватању вакцина из Србије, као што је то учинила Северна Македонија?
Планирамо да разговарамо о овом питању са нашим партнерима, са земљама које су нас признале, а посебно са ЕУ.
Да ли то значи да одбијате вакцине из Србије?
Не, нећемо узети вакцине од Србије, која добија вакцине из Русије и Кине. И у погледу вредности и интереса, наша оријентација је увек била према Западу.
Ово би могло да се види као начин за поправљање односа са Београдом.
Не желимо да ЕУ и САД заменимо са било каквим источним недемократским силама, јер је доказано да, с једне стране, не постоји сигурност у погледу квалитета, а с друге стране, оне увек са собом доносе неке услове у виду геополитичких игара.
Рекли сте да ће се Ваша влада пријавити за статус кандидата за чланство у ЕУ, али ЕУ је више пута рекла да улазак Косова у ЕУ зависи од поновног покретања дијалога између Београда и Приштине. Да ли планирате да поново покренете дијалог?
Потребно је да се Србија суочи са својом прошлошћу. Изазвала је четири рата у бившој Југославији и изгледа као да око тога не постоји жаљење или кајање у држави. Важно је да у Србији дође до промена у погледу начина на који гледају Косово.
Спреман сам да се укључим у дијалог од којег ће људи имати користи. Али мислим да није прихватљиво да се било ко на Косову – наравно, укључујући и мене – умеша у дијалог где би требало да надокнадимо држави Србији губитак Косова за време Милошевића. Србија је починила геноцид на Косову.
Не морамо да читамо историјске књиге нити да слушамо наше дедове. То смо искусили. Мислим да је веома важно да се позабавимо правдом која се одгађа и ускраћује и заснива на прошлости како би се постигао дугорочнији мир, сигурност, стабилност и помирење.
Да ли и даље желите извињење, признање и одштету од Србије?
Мислим да је то неопходно. Шта ће друго Србија да уради, покушаће да нас поново нападне? Мислим да би требало да се одмакну од Руске Федерације и Кине и да покушају да то ураде што брже. Морају се ослободити Косова. Ослободили смо Косово од Србије. Мислим да би Србија требало да се ослободи Косова.
Како постићи помирење између Срба и Косовара на Косову?
Помирење са Србима на Косову није неопходно јер се нисмо борили са њима. Борили смо се са Београдом, који је био против нас и који је починио геноцид у пролеће 1999. године, и у том смислу потребно је да се Србија суочи са својом прошлошћу, да се погледа у огледало, а не да Косово гледа војним двогледом. И да призна нашу независност. Мислим да је Србији потребан српски Шарл де Гол који ће рећи, баш као што је Шарл де Гол рекао “Француска је сјајна без Алжира“ – да је Србија сјајна без Косова.
Описивани сте као националиста, иако припадате националистичком левичарском покрету, каква су Ваша осећања поводом ове титуле?
Ја сам социјалдемократа и ако видите неке националистичке црте у мени, то потиче из историје Косова и има антиколонијални, ослободилачки карактер. Како би се постигла равноправност међу људима и народима и како нико не би доминирао над неким другим. Могли бисмо рећи да су Шарл де Гол, Марин Ле Пен и Франз Фанон били националисти, али ако бисте сво троје ставили у исти кош, могли бисте да направите велику грешку.
Једном сте рекли како бисте подржали велико уједињење са Албанијом, да ли је то још увек тако?
Верујемо у јачање косовске државе као суверене и независне републике и члан 1.1 нашег устава је у супротности са чланом 1.3. Члан 1.1 наводи да је Косово суверена независна земља, а члан 1.3 истиче да Косово не може да се припоји другој земљи. Тако да верујем да пуна независност подразумева и независност од независности, тако да бисмо могли да се придружимо федерацији са Албанијом или федерацији ЕУ.
Два референдума у будућности могла би то да реше, у Албанији и на Косову, али никада уз кршење нашег устава. Устав би морао прво да се промени и то само ако се то једног дана може учинити на миран и демократски начин.
Како бисте гласали на том референдуму?
Када будемо ојачали државу Косово. Када то можемо да урадимо на миран и демократски начин – мислим да бих гласао „За“. Да.
Имате ли поруку за Европу?
Европа би требало да се реформише и то не само што се њеног циља проширења тиче. Шест земаља Западног Балкана и ЕУ су важни једни другима. И мислим да ће са шест земаља западног Балкана ЕУ постићи подударност са Европом као континентом и никада то не смемо да заборавимо.
Извор: Коссев
