Вест је ажурирана
Пред нама је сигурна и боља будућност, али прошлост не заборављамо – поручили су данас косовски премијер, Аљбин Курти и председница Вјоса Османи. Још једном су оптужили Србију да је починила геноцид на Косову 1999. године, те најавили да ће да траже правду за „све жртве“.
На Косову Албанци и косовске власти данас обележавају „дан ослобођења“ – улазак међународних војних и цивилних трупа 12. јуна 1999, након 78-дневног бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије.
Овог јутра највиши косовски званичници – косовска председница и премијер, одали су почаст Ибрахиму Ругови и активисти Адему Демаћију, а потом посетили и комплекс посвећен Адему Јашарију у Преказу и спомен обележје палим борцима НАТО-а током служења на Косову.
Вјоса Османи казала је да је бивши председник Косова, Ибрахим Ругова „архитекта независности“ и неко ко је „изградио мостове пријатељства који и данас служе Косову“.
Назначила је да су на данашњи дан, након повлачења српских снага, НАТО трупе ушле на Косово и вратили се цивили који су га напустили услед, како наводи Османи, „масовне депортације и етничког чишћења“.
„Овај дан симболизује много тога за све наше грађане, сав народ Косова који је деценијама био угњетаван од стране геноцидног режима Милошевића“, оценила је Османи, преноси Коха.
Курти је казао да се данас Косово сећа оних који су „допринели ослобођењу, миру и слободи“, те уједно, као и Османи, оптужио Србију за геноцид.
Ибрахим Ругова је дао велики допринос Косову и „интернационализацији албанског и косовског питања, а током дивље окупације од стране Милошевићевог апартхејда, која је кулминирала геноцидом над нашим народом“, поручио је Курти.
Назначио је да косовске институције „не заборављају прошлост“, као и да су посвећене „правди за жртве, штете и патње народа Косова“.
„Ми, као институције Републике Косово, прошлост сигурно никада нећемо заборавити, инсистираћемо и радићемо на правди за све жртве, за сву штету, патње које су нам нанели и на овај начин заједно са народом Косова…пред нама је сигурна и много боља будућност“, нагласио је Курти, преноси приштинска Коха.
Након што су одали почаст Ибрахиму Ругови и активисти Адему Демаћију, Османи и Курти су посетили „Меморијални комплекс Адем Јашари“ у Преказу.
Косовска председница је казала да је у Преказу „запечаћена слобода жртвом и храброшћу легендарног команданта Адема Јашарија и његове породице“.
Поручила је да прошлост неће да буде заборављена, већ да ће да служи као „светионик у сваком кораку ка јачању Косова“.
„Одавде изражавамо поштовање за све мученике ОВК, који су вредност слободе ставили испред свог живота и дали оно најдрагоценије, своје животе да бисмо сви ми данас уживали у овом дану“, истакла је она.
У међувремену је у поподневним сатима започело одржавање централне манифестације под називом „Од егзодуса до слободе“ у возу-музеју у Блацу код Ђенерал Јанковића.
На крајњем југу Косова приштински званичници поновили си захтев за кажњавање оних који су починили злочине на Косову 1999. године.
„Косово је наш најважнији пројекат изграђен на великим жртвама, али и најважнији пројекат америчко-европске политике, као и свих оних који су стали уз нас, уз слободу и демократију“, поручила је Вјоса Османи.
Казала је да је Блаце пре 23 године било уточиште и нада за народ Косова.
„Чуваћемо живим приче свих оних који су дали допринос и жртву, који су пали за слободу и чија судбина остаје талац, али смо оријентисани и гледамо напред“, рекла је Османи, уз поруку да је пут Косова ка евроатлантским интеграцијама.
Она је уједно са овог места затражила либерализацију визног режима за Косово, што је пре могуће.
Косовски премијер је у свом обраћању поручио да је пре 23 године у Блацу стотине хиљада Албанаца боравило даноноћно, надајући се да је њихов „спас ван граница“
Курти је казао да његова влада напорно ради на „институционалном суочавању са прошлошћу“, те да позива Србију на „одговорност за злочине почињене на Косову“.
Догађају у Блацу присуствовали су и председник косовске скупштине, Гљаук Коњуфца, као и међународни представници, међу којима је био амбасадор САД-а у Приштини, Џефри Ховенијер.
Ховенијер се у међувремену огласио на Твитеру наводећи да му је била част да прослави „Дан мира“ на граници са Северном Македонијом, а у друштву приштинских званичника и чланова дипломатске заједнице.
„Пре 23 године овде су се многи грађани Косова вратили кући. НАТО је донео стабилност и просперитет за Косово и регион“, поручио је Ховенијер.
Међутим, како пише приштинска Коха, представници опозиције одбили су позив Вјосе Османи да присуствују обележавању годишњице у Блацу.
Из кабинета Османи саопштили су за овај медиј да су позиви упућени и лидерима ПДК, ЛДК и ААК.
Представници опозиције су се, са друге стране, још у преподневним сатима оглашавали на друштвеним мрежама.
Председник Алијансе за будуц́ност Косова, Рамуш (Рамусх) Харадинај, поручио је да је „Косово слободно захваљујуц́и крви бораца ОВК и интервенцији НАТО-а“.
„Наслеђе оних који су пали за слободу коју данас уживамо обавезује нас да у потпуности чувамо и развијамо Косово! Косово, честитам ти Дан ослобођења“, поручио је Харадинај на Фејсбуку.
Огласио се и Председник Демократске партије Косова (ПДК), Мемљи Красниц́и (Мемли Красниqи), наводећи да је пре 23 године „стављена тачка на вишевековно заточеништво и страдање народа Косова“.
Тада је, оцењује овај опозиционар, почела „нова ера слободе, која је утрла пут за изградњу и развој Косова“.
На данашњи дан, пре 22. године, ушле су прве НАТО трупе на тадашњу територију Савезне Републике Југославије. Уласку трупа којима је мандат дат на основу Резолуције 1244, претходило је потписивање војно-техничког споразума у Куманову, три дана раније, који је означио крај НАТО бомбардовања СРЈ.
Споразум је уследио након 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора.
Срби се овог дана сећају као дана повлачења српских снага које је пратило и око две трећине српског становништва, највише из Метохије и интензивирања етнички мотивисаних злочина против становништва које је остало. Већина се није више вратила у своје куће.
