Покрет за одбрану Косова и Метохије

Курти: На Косову не постоје међуетнички проблеми

Фото: Косово онлајн

Косовски премијер Аљбин Курти у интервјуу за “ European Western Balkans” говорио је између осталог и о инцидентима који су се догодили последњих дана на Косову, у којима су мета Срби, као и о будућности дијалога.

На питање да ли је “забринут да би недостатак дијалога могао имати сигурносне последице у читавом региону, као и да је јавност у Србији сада прилично забринута због неколико инцидената који су се догодили на Косову последњих дана и постоји ли бојазан да би могло доћи до ескалације насиља у случају да се дијалог једноставно заустави и да се ствари врате на време пре дијалог, Курти је навео да “ће се побринути за све грађане Косова”.

“Ми смо влада мира и побринућемо се за све грађане Косова. На Косову не постоје међуетнички проблеми. Заправо, на Косову имате Србе који се жале на притисак Србије. Када сам први пут био премијер, за саветника сам именовао Александра Станковића из Ранилуга, али је после два сата поднео оставку због притиска структура из Београда. У основи, косовски Срби су под притиском Београда. Желимо да помогнемо и њима. Јер, као што знате, скоро 100 одсто је принуђено да гласа само за једну странку, која је под контролом и коју финансира Београд, и то је заиста тужно. Мислим да би требало да постоји демократски плурализам, а не националистичка хомогенизација”, рекао је Курти.

Многи би се сложили да се многи Срби осећају под притиском од стране Србије, али такође постоји забринутост због претњи од етничких Албанаца. Последњих годину дана видели смо неколико инцидената – у Београду је ово једна од најзапаженијих тема последњих дана. Верујете ли да ово представља проблем на Косову?

Ми се бавимо свим инцидентима, али такође није у реду доћи у напола завшену цркву, која није стигла да се заврши јер је то било током периода Милошевића у универзитетском кампусу, и одржати политичку литургију. То није у реду, не без дозволе. Јер, чак и према Бриселском споразуму сваки пут када дођете, требало би да тражите дозволу. Без тражења дозволе да се дође и обави политичка литургија у Милошевићевој цркви која је изграђена ’97 у универзитетском кампусу. Јер, Милошевић је раније експроприсао територију универзитетског кампуса, а такође и јавна предузећа и имовину како би изградио цркву. Милошевићева инструментализација цркве је нешто што бисмо требали осудити, а не претварати у политичку литургију. Бојим се да постоје политички корени инцидената, који се не дешавају због наших етничких разлика, већ због нечијег политичког интереса. Свакако не мојег. Мој је утисак да сада, са новом владом, постоји одређени интерес Београда да изазове инциденте и да ово питање претвори у безбедносно питање. Верујте ми, Албанци и Срби на Косову, ма где год се нашли на тржишту или у предузећу или уколико раде за међународне организације, немају проблема. Нула инцидената данас, нула инцидената јуче, нула инцидената прекјуче. Само се бојим да постоје политички корени инцидената, који се не дешавају због наших етничких разлика, већ због нечијег политичког интереса. Свакако не мојег.

Неки би могли рећи да се Косово обавезало да уђе у мини Шенген Вашингтонским споразумом потписаним прошле године. Које је ваше мишљење о овоме? Да ли ће Косово одступити од онога на шта се обавезало?

Прошле године смо имали одлуку коју је донео Уставни суд која је показала да претходна влада није била само нелегитимна већ и противуставна. На дан кад је изабрана – 3. јуна 2020. године није постојала већина. Није било 61 народног посланика од 120, већ само 60. Сматрам да међу јавним мњењем на Косову постоји огромна суздржаност према претходној влади и спремности иституција које никада нису ни биле за ову мини Шенген иницијативу. Сматрам да се ми понашамо у складу са тим, а на онима који су предложили мини Шенген треба да буде терет доказивања да покажу шта је заиста њена суштина и зашто је потребна кад имамо Берлински процес.

Из онога што сте рекли могло би да се схвати да ви Вашингтонски споразум сам по себи са његовим клаузулама сматрате нелегитимним. Чули смо од владе САД-а да је споразум у њиховим очима валидан. Да ли ће ово по вашем мишљењу представљати проблем у вашим односима са администрацијом Сједињених Држава?

Ја сам један од лидера који је подржао председника Бајдена за разлику од председника Вучића који је снажно лобирао за председника Трампа. Нисам рекао да ћу одбацити оно што је потписано у Вашинготну, ни случајно. Последња ставка, а то је признање Косова од стране Израела, је имплементирана и то је највреднији део споразума. Морате знати да два документа нису иста. На пример, у документу српске стране било је написано да ће амбасада у Тел Авиву бити премештена у Јерусалим али се то није јуче десило као што је требало. Стога, два различита документа, две једностране обавезе.

Који је ваш утисак, како администрација Сједињених Држава гледа на Вашингтонски споразум и његове клаузуле? Да ли су се ствари фундаментално промениле са Бајденовом администрацијом која је дошла овог јануара?

Већ сам предложио четири препоруке везане за Србију. Једна је реципроцитет права мањина – у Србији постоји национални савет за Албанце али и Бошњаке. Верујем да можемо да имамо права реципроцитета. Потом сам предложио СЕФТУ (Споразум о слободној трговини Југоисточне Европе) по узору на оно што Норвешка, Исланд и Швајцарска имају са ЕУ, тачније ЕФТА и ЕЕА. Потом, треба да се фокусирамо на проблеме несталих особа. Управо смо имали НАТО самит у Бриселу. Председник Бајден је дошао пре свега на НАТО самит али и на Г7 самит и остао осам дана. Такође сам предложио и да Косово и Србија склопе мировну декларацију да нећемо нападати једни друге. Остале државе или желе или су се већ прикљућиле НАТО савезу, са изузетком Србије. Мислим да су ови предлози реални и да треба да их остваримо. Причао сам о Вашингтонском споразуму имајући на уму да је било очекивања да ће овај споразум фундаментално престати да буде важан за нову администрацију уколико Џо Бајден победи на изборима, а он јесте победио.

Генерално говорећи, да ли видите велику разлику у приступу САД-а Косову и односу Србије и Косова након смене администрације у Вашингтону, посебно када је у питању однос администрације САД-а и ЕУ по питању дијалога?

Са једне стране, САД задржавају свој став о независности Косова невезано за то ко победи на изборима. Ипак, постоје неке разлике. Председник Бајден жели да ојача трансатлантске односе САД-а и Европе. Он је социјалдемократа а има и политику засновану на вредностима, при чему жели да има трансформативан резлтат ван дијалога, а не трансакциони приступ.

Поводом последње рунде дијалога коју сте имали са председником Вучићем у Бриселу, речено је да је веома позитивно што се састанак одржао, али смо чули кроз разне изјаве са обе стране да није било много поверења и да су две стране врло удаљене. Шта позитивно можете да издвојите са овог састанка и шта мислите куда иде дијалог?

Мислим да се морате сложити са мном да је тешко имати разговоре док год не дође до дистанцирања од Милошевићевог режима. Веома је потребно имати стварно дистанцирање, интроспекцију и самокритику да би се правилно усмерило ка будућности и помирењем дошло до решења. Не видим алтернативу међусобном признавању и не желим да избегавам контроверзна питања. Неколико пута је било покушаја расправе о техничким детаљима претходних рунди разговора, али ми смо политички лидери. Технички детаљи су за стручњаке, државне званичнике који су део наших тимова. Али као лидери не бисмо требали избегавати контроверзне теме и мислим да је ово недостатак узајамног признавања, наиме – узајамно непризнавање. За мене се дијалог у Бриселу који се ослања на резолуцију Генералне скупштине од 8. септембра 2010. године своди на статус односа између Косова и Србије. Имамо ненормалне односе и нормализоваћемо их. У том циљу, како каже та резолуција, постоје четири циља која треба да постигнемо – мир, сигурност и стабилност, сарадња, афирмисање европског пута и перспективе и побољшање живота грађана. Верујем да бисмо конструктивним дијалогом могли да напредујемо.

Већ сте се на почетаку свог мандата фокусирали на унутрашња питања попут борбе против корупције итд, и рекли сте да дијалог није међу вашим приоритетима. Имајући у виду оно што сте рекли, да ли верујете да је за Косово одрживо да се дијалог у потпуности заустави и да се можете усредсредити само на сопствени развој?

Наравно, више бих волео да Србија призна Косово, али ако Србија то не жели, морамо да наставимо да живимо без тог признања. Не планирам да прошлу зависност Косова од Србије заменим новом зависношћу Косова од признања Србије наше независне државе. Дакле, већ 13 година живимо без признања Србије. Било би добро да нас Србија призна, али ја то нећу платити ни територијом Косова, ни функционалношћу наше државе. Косово је независно. Косово је признало 26 од 30 земаља НАТО-а, и 22 од 27 држава чланица ЕУ. Русија и Кина нас не признају, али САД, Француска и Велика Британија у Савету безбедности признају. Мораћемо да наставимо даље.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(European Western Balkans/ Косово онлајн, 13. 07. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print