„У историји рата за ослобођење Косова, Битка на Кошарама се може посматрати и као панорама свих битака, у којој се ишчитавају заједничке карактеристике обе зараћене стране: Они из Ослободилачке војске Косова којима су у борби за ослобођење Косова од Србије помагали браћа војници из Албаније, као и која је својом праведном борбом за слободу у овом случају добила и подршку страних добровољаца, али пре свега НАТО алијансе која је убрзала потпуно ослобођење Косова. С друге стране, онима који су се борили у неправедној бици и за земљу која није била њихова – српске снаге – за које је битка на Кошарама била пакао на земљи“, поручио је Аљбин Курти на 24.годишњицу почетка Битке за Кошаре.
.
Са српским изворима и начином на који се сагледава битка на граници тадашње Савезне Републике Југославије и Албаније, слаже се само у једном – била је то жестока битка са много жртава на обе стране.
У сећању два народа то је једна битка са два наратива. Једно име, два позивања на отаџбину. Два амблема – једно страдање. За једне „Други косовски бој“, али и „кланица југословенске/српске младости“. За друге „последњи ударац српском геноцидном режиму“ и „уклањање неправедне границе између Албанаца“. Свака страна слави своје хероје, оплакује жртве, а оне друге назива злочинцем, односно терористом.
У Србији 24 године од почетка Битке за Кошаре дан пролази уз статистичко подсећање медија, без видљивијих осврта званичника, ако се изузме Војска Србије.
Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић присуствовали су данас обележавању Дана почетка агресије на караулу „Кошаре“ у Дому Војске Србије. Опширније о томе у: Вучевић о Бици за Кошаре: Заборав је гора смрт, на нашу срамоту били на путу да вас забораве, ми смо отргли хероје од заборава
У Приштини је другачије. Данас се на Косову обележава и Дан уставности па се неретко две годишњице повезују уз глорификацију.
Косовски премијер је објавио и фотографије на којима припадници ОВК прослављају заузимање југословенских положаја.
У наставку објављујемо превод обраћања косовског премијера поводом 24. годишњице ове битке:
Данас се сец́амо раног јутра 9. априла 1999. године, када су војници Ослободилачке војске Косова напали српску војску, са циљем да разбију границу између Републике Албаније и Југославије.
Акција војника ОВК имала је три циља на положајима српских војника: базу „7. јул“, „Камен Кошара (граничник)“ и врх „Глава“. Пуцњи испаљени тог дана, овде пре 24 године, започели су борбу у ономе што је сада познато као Битка на Кошарама.
Током два месеца, од 9. априла до 10. јуна 1999. године, хиљаде војника ОВК учествовало је у жестоким борбама са српским трупама, што је резултирало великим бројем мртвих и много рањених на обе стране. У борбама тих дана страдало је више од 100 војника Ослободилачке војске Косова, а још више је бивало повређено. С друге стране, погинуло је преко 100 припадника српских снага, а три пута више их је рањено.
Војне контраофанзиве Србије 14. априла усмерене на врх „Глава“, као и 6. до 11. маја у правцу Камена и Кошара, биле су неуспешне пред војницима ОВК који су успели да одрже своје положаје. У овим борбама војницима ОВК је помагала албанска војска, односно Кукешка дивизија, пошто је гранична зона на српске артиљеријске нападе одговарала артиљеријским топовима. Из ваздуха, војници ОВК су имали користи од ваздушних удара НАТО-а на српске положаје, у којима је убијено 16 српских војника и рањено преко 40 других.
Међу јединицама ОВК било је и страних добровољаца који су се придружили нашој праведној борби за слободу, међу којима је било и хероја палих за Косово. У међувремену, током борби, увидело се да међу српским снагама има и руских плац́еника.
У историји рата за ослобођење Косова, Битка на Кошарама се може посматрати и као панорама свих битака, у којој се ишчитавају заједничке карактеристике обе зараћене стране: Они из Ослободилачке војске Косова којима су у борби за ослобођење Косова од Србије помагали брац́а војници из Албаније, као и која је својом праведном борбом за слободу у овом случају добила и подршку страних добровољаца, али пре свега НАТО алијансе која је убрзала потпуно ослобођење Косова. С друге стране, онима који су се борили у неправедној бици и за земљу која није била њихова, српске снаге за које је битка на Кошарама била пакао на земљи.
Уз своју величину у борби, трупе и територијални обим, битка на Кошарама је једна од највећих и најважнијих у нашој борби за слободу. Битка на Кошарама је гарантовала Ослободилачкој војсци Косова једну од најпосебнијих заслуга у рату, а то је разбијање границе између Републике Албаније и Југославије, успостављене 1913. године и обнављане неколико пута током година, што је Албанце раздвојило скоро један век.
Од тог времена из рата, то је омогућавало пролаз наоружања и добровољачких трупа ОВК са територије Републике Албаније на Косово. Међутим, након завршетка истовремено са самим ратом, ова битка је физички ујединила Албанце.
Међу почастима херојима палим за слободу данас изговарамо славу палима у биткама на Кошарама, као и почасти рањеницима који су од тада до данас носили ране рата за слободу Косова. Успомене и историја, почасти и понос!
