„Бујанска конференција се ослањала на право народа на самоопредељење и артикулисала је политичку вољу Албанаца у кључном тренутку“, на 80. годишњицу овог догађаја који је резултирао усвајањем резолуције о уједињењу Косова и Албаније, огласио се косовски премијер, Албјин Курти. Наводи да је реч о „историјском сусрету који је имао одлучујућу улогу у политичком статусу Косова“.
Косовски премијер, Аљбин Курти, известио је да се данас састао са, како је навео, историчарима и истраживачима различитих генерација.
Разговарали су о Бујанској конференцији која је одржана пре 80 година, односно, како је то Курти навео, „значајном догађају за савремену историју Косова“.
Осим Куртија, састанку су присуствовали председник косовске скупштине, Гљаук Коњуфца и историчари и истраживачи – Љиман Рушити (Лиман Русхити), Газменд Ризај, Бејтулах (Бејтуллах) Дестани, Дурим Авдулаху (Абдуллаху), Мрик Љимани (Лимани) – Миртај и Аљбан (Албан) Добруна.
„Допуњујући једни друге, разговарали смо о судбини Албанаца и Косова током Другог светског рата, о различитим политичким струјама и о политичким личностима тог времена. Разговарали смо и о стању, трендовима и перспективама историјских проучавања албанске историографије“, поручује Курти.
Дотакли су се и конференције која је пре 80 година одржана у месту Бујан, на Северу Албаније.
„У ово време, пре тачно 80 година, 31. децембра 1943. године и током наредна два дана, 1. и 2. јануара 1944. године, одржана је Бујанска конференција“, навео је Курти.
Подсећа на резолуцију која је закључена на истом догађају, а у којој се говори о тежњи Албанаца са простора Косова и Метохије да се „придруже“ Албанији.
„Са ове конференције проистекла је резолуција коју је потписало 49 делегата учесника, у којој је писало да је: ‘Косово и Дукађинска равница покрајина насељена већином албанског народа, који, као и увек, и данас, жели да се придружи Албанија“.
Курти констатује да је ова конференција постала референтни догађај до данас.
„Бујанска конференција се ослањала на право народа на самоопредељење и артикулисала је политичку вољу Албанаца у кључном тренутку. Као такав, овај историјски сусрет имао је одлучујућу улогу у политичком статусу Косова и постао је референтни догађај у наредним периодима до данас за проучавање политичке историје Косова и за неговање историјске димензије политике“, поручио је Курти.
На Бујанској конференцији која је одржана пре 80 године међу делегатима је било 42 Албанаца, 1 Муслиман и 6 Срба и Црногораца. Петнаест делегата је било са територије Албаније.
О овом догађају писао је у својој књизи „Косовско питање од 1974 до 1989“ историчар Петар Ристановић.
„На конференцији је усвојена резолуција којом је између осталог затражено да се Косово и Метохија на основу права на Самоопредељење уједине са Албанијом. Такође, одлучено је да Обласни комитет за Косово и Метохију прерасте у Покрајински комитет, чиме би се изједначио са покрајинским комитетима за Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Војводину. Централни комитет КПЈ је већ у марту 1944. ове одлуке практично суспендовао, наглашавајући у писму да ће се о разграничењу Југославије и Албаније разговарати тек након победе над окупатором. Такође, одбачена је одлука партијског руководства за Косово и Метохију из новембра 1943. да Метохија убудуће носи албански назив Дукађин, чиме је наглашаван њен албански карактер“, стоји у књизи овог аутора.
Косовски премијер, Аљбин Курти, у претходним годинама је у више наврата говорио о „јединству“, тачније – о уједињењу Косова и Албаније, мада много чешће док је био у опозицији, него након преузимања власти.
Курти је јуна месеца ове године, спомињао „национално јединиство“, односно „уједињење“, наводећи да је оно „главни циљ“, пренела је тада Газета Еxпресс.
„Не заборављамо важност историје и уједињења”, поручио је Курти.
Он је уједно пре две године, када је такође вршио функцију премијера, изјавио да би на референдуму гласао за уједињење са Албанијом, само ако буде представљено на демократски начин, али и да то није приоритет у овом мандату његове Владе.
Аљбин Курти се пред долазак на премијерску функцију, јавно залагао за измену првог члана косовског устава којим се налаже да Косово „не може да се припоји другој држави“.
„Имамо препреку када је у питању Устав Републике Косово, али то није непремостива препрека. Радом и залагањем, уз политичку вољу и вољу народа, морамо донети закон о референдуму и једног дана променимо Устав Косова. Косово и Албанија као две државе исте нације могу се интегрисати и ујединити“, поручио је он у марту 2021 године.
У прошлости је више других политичара на Косову, али и из Албаније, говорило у прилог – сви Албанци у једној држави.
Новембра 2021 године, и то након заједничке седнице Влада Косова и Албаније, албански премијер, Еди Рама, изјавио је такође да би гласао „За“ уједињење, те да ће до уједињења доћи, али и да не зна када би референдум о том питању могао да се одржи.
Само два дана касније је и Љибурн Аљиу говорио о уједињењу, наводећи да се све време ради на томе „на природан начин“, те да је граница „само вештачка подела две земље“, пренела је ЕкономиаОнлине.
Аљиу је уједно почетком децембра ове године казао да је „Косово привремени пројекат и прелазни процес у правцу спајања са Албанијом“. Наводи овог министра изазвали су бројне негативне реакције косовске опозиције.
Претходно је председник косовске скупштине, Гљаук Коњуфца, који је такође члан Самоопредељења, јануара месеца прошле године поручио да ова странка има дугорочан концепт за постизање националног уједињења.
Уједињење је „историјско одредиште“, а опција федерације је једна од могуц́ности, навео је тада Коњуфца.
Поред чланства Косова у НАТО и ЕУ, уједињење са Албанијом била је окосница спољне политике коју је у предизборној кампањи почетком 2021. године водио лидер ААК, Рамуш Харадинај. Изразио је чак уверење да би „савезници Косова“, подржали овакав корак.
„Амерички војници нису се борили – а неки од њих погинули – да би створили Велику Србију и Велику Албанију на Балкану“, одговорио му је потом бивши амбасадор САД у Приштини, Филип Коснет.
САД не подржавају ни „Велику Албанију“ ни „Велику Србију“, крајем лета је у разговору са новинарима у Приштини поручио актуелни амерички амбасадор Џефри Ховенијер.
