По други пут за мање од недељу дана косовски премијер подсећа на Бујанску конференцију, као симболу Албанаца на самоопредељење – односно уједињење Косова и Албаније.
И док се уочи прославе Нове године састао са, како се похвалио, историчарима и истраживачима различитих генерација да би разговарали о „значајном догађају за савремену историју Косова“, јуче, на други дан новогодишње прославе је подсетио на 80-годишњицу Бујанске конференције која је у недељу 2. јануара 1944. одржана у Бујану на Северу Албаније.
Износећи детаље о догађају, наводи да је тада донета донета је једна од најважнијих одлука 20. века за политичку судбину Албанаца, и то не само са Косова.
„Био је то трец́и дан Бујанске конференције, која је почела са радом 31. децембра 1943. године у 19 часова. Од 61 делегата који су позвани на конференцију, 49 делегата је успело да оде у Бујан, путевима које је обезбедио Исмет Шац́ири и где су храњени залихама које је обезбедио Сахит Бакали. Трошкове конференције преузео је трговац из Скадра Тефик Чанга, који је био и жупан Урошевца“, приповеда Аљбин Курти на својој Фејсбук страници.
„Последње ноц́и 1943. године, 31. децембра, што је био први дан Бујанске конференције, до 01:00 после поноц́и држани су говори у којима су износили различите политичке ставове делегати учесници из Призрена, Ђаковице, Приштине, Пец́и, Урошевца, Дреница, Дечана, Истока и из других места. Следец́ег дана, 1. јануара 1944. године, рад је настављен од 08:30 ујутру у присуству двојице британских официра које су организатори позвали. Људи различитих друштвених и професионалних профила, различитих политичких погледа, неки организовани у политичке организације, а неки са личним опредељењем, уједињени око циља борбе за ослобођење Косовског поља и Метохијске долине“, наставља.
Осврнуо се на 2. јануар 1944, односно трећи дан ове конференције, када су делегати, како наглашава, једногласно усвојили резолуцију коју су „заједнички осмислили и лепо написали Џељадин Хана и Зекерија Реџа“.
„Део ове резолуције била је изјава: ‘Косово и Дукађинска равница (Метохија прим.ред.) је покрајина насељена вец́инским албанским народом, који, као и увек и данас, жели да се припоји Албанији“, подсећа Курти и наставља:
„Ова формулација је изражавала политичку вољу косовских Албанаца засновану на праву народа на самоопредељење, које су савезници гарантовали Атлантском повељом“.
Он још једном понавља да од усвајања закључака Бујанске конференције, „кад год је био доведен у питање статус Косова“, ова резолуција је била један од главних докумената на који су се Албанци реферсиали.
„Током ових осам деценија, Косово је прошло кроз тешка времена угњетавања и недовољне заступљености, експлоатације и сегрегације, апартхејда и геноцида, мирног отпора, оружаног отпора и ослободилачког рата, проглашења независности и изградње државе Републике Косово. Данас се сец́амо Бујанске конференције по њеном историјском значају и политичком наслеђу, по независном политичком субјективитету Косова и праву на самоопредељење у складу са политичком вољом његовог народа. У спомен и част свим генерацијама које су се ангажовале и бориле, да се слобода и права Косова остваре као политичка реалност!“- написао је Курти.
Самоопредељење Самоопредељења
Косовски премијер, Аљбин Курти, у претходним годинама је у више наврата говорио о уједињењу Косова и Албаније, мада много чешће док је био у опозицији, него након преузимања власти.
Сам назив странке коју предводи настао је на основу идеологије „уједињења албанских земаља“, односно уједињења Косова са Албанијом, што је представљано као самоопредељење и „испуњење правде и правичности“. У време док је ова странка још увек била покрет, Курти и његови саборци нису признавали Косово као „послератну државу“ у оквиру међународног пројекта без уједињења са Албанијом. Тек пошто се припремао долазак ове странке на власт, започело се са препакивањем интерних докумената странке који су били јавно доступни.
Курти је јуна месеца ове године, спомињао „национално јединиство“, односно „уједињење“, наводећи да је оно „главни циљ“. „Не заборављамо важност историје и уједињења”, поручио је Курти.
Пре две године, непосредно по изборној победи, изјавио је да би на референдуму гласао за уједињење са Албанијом, само ако буде представљено на демократски начин, али и да то није приоритет у овом мандату његове Владе.
Аљбин Курти се пред долазак на премијерску функцију, јавно залагао за измену првог члана косовског устава којим се налаже да Косово „не може да се припоји другој држави“.
„Имамо препреку када је у питању Устав Републике Косово, али то није непремостива препрека. Радом и залагањем, уз политичку вољу и вољу народа, морамо донети закон о референдуму и једног дана променимо Устав Косова. Косово и Албанија као две државе исте нације могу се интегрисати и ујединити“, поручио је он у марту 2021 године.
Други о уједињењу
У прошлости је више других политичара на Косову, али и из Албаније, говорило у прилог – сви Албанци у једној држави.
Новембра 2021 године, и то након заједничке седнице Влада Косова и Албаније, албански премијер, Еди Рама, изјавио је такође да би гласао „За“ уједињење, те да ће до уједињења доћи, али и да не зна када би референдум о том питању могао да се одржи.
Само два дана касније је и Љибурн Аљиу говорио о уједињењу, наводећи да се све време ради на томе „на природан начин“, те да је граница „само вештачка подела две земље“, пренела је ЕкономиаОнлине.
Аљиу је уједно почетком децембра ове године казао да је „Косово привремени пројекат и прелазни процес у правцу спајања са Албанијом“. Наводи овог министра изазвали су бројне негативне реакције косовске опозиције.
Претходно је председник косовске скупштине, Гљаук Коњуфца, који је такође члан Самоопредељења, јануара месеца прошле године поручио да ова странка има дугорочан концепт за постизање националног уједињења.
Уједињење је „историјско одредиште“, а опција федерације је једна од могуц́ности, навео је тада Коњуфца.
Поред чланства Косова у НАТО и ЕУ, уједињење са Албанијом била је окосница спољне политике коју је у предизборној кампањи почетком 2021. године водио лидер ААК, Рамуш Харадинај. Изразио је чак уверење да би „савезници Косова“, подржали овакав корак.
„Амерички војници нису се борили – а неки од њих погинули – да би створили Велику Србију и Велику Албанију на Балкану“, одговорио му је потом бивши амбасадор САД у Приштини, Филип Коснет.
САД не подржавају ни „Велику Албанију“ ни „Велику Србију“, крајем лета је у разговору са новинарима у Приштини поручио актуелни амерички амбасадор Џефри Ховенијер.
Српски историчар о Бујанској конференцији
На Бујанској конференцији која је одржана пре 80 године међу делегатима је било 42 Албанаца, 1 Муслиман и 6 Срба и Црногораца. Петнаест делегата је било са територије Албаније.
О овом догађају, са унеколико другачијим подацима писао је у својој књизи „Косовско питање од 1974 до 1989“ историчар Петар Ристановић.
„На конференцији је усвојена резолуција којом је између осталог затражено да се Косово и Метохија на основу права на Самоопредељење уједине са Албанијом. Такође, одлучено је да Обласни комитет за Косово и Метохију прерасте у Покрајински комитет, чиме би се изједначио са покрајинским комитетима за Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Војводину. Централни комитет КПЈ је већ у марту 1944. ове одлуке практично суспендовао, наглашавајући у писму да ће се о разграничењу Југославије и Албаније разговарати тек након победе над окупатором. Такође, одбачена је одлука партијског руководства за Косово и Метохију из новембра 1943. да Метохија убудуће носи албански назив Дукађин, чиме је наглашаван њен албански карактер“, стоји у књизи овог аутора.
