Након што се састао са косовском министарком спољних послова, министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић Радман, разговарао је и са косовским премијером, Аљбином Куртијем. Током сусрета дотакли су се теме дијалога Београда и Приштине, али и Куртијевог предлога о регулисању права мањина, који за базу има споразум хрватски модел за Србе.
Косовски премијер, Аљбин Курти, захвалио се данас Радману на доприносу, помоћи и „непоколебљивој подршци Хрватске још од времена бивше Југославије, али и након рата“.
Казао му је да су Косово и Хрватска „две пријатељске, савезничке и партнерске државе“.
„Хрватска је била једна од првих земаља која је признала независност Косова, следећег месеца обележавамо 15. годишњицу успостављања дипломатских односа“, поручи је Курти.
Он је упознао свог госта са актуелним дешавањима, радом косовске владе, али и, како је казао, напретком Косова.
У саопштењу косовског премијера наводи се да му је Радман честитао због визне либерализације и „успешног проласка прве фазе чланства у Савету Европе – процеса који су имали и снажну подршку Хрватске“.
Уједно му је казао да његова земља подржава чланство Косова и у другим међународним организацијама, укључујући и кандидатуру за Европску унију.
На састанку је било речи и о процесу дијалога Београда и Приштине, тј. основном споразуму и имплементационом плану који су закључени фебруара у Бриселу, односно марта месеца у Охриду.
Курти га је обавестио да је прошле недеље у престоници ЕУ, где се састао са српским председником, изнео „своју визију“ за примену члана 7. Основног споразума, додајући да се она заснива на хрватском моделу третмана Срба.
„Као земљу која је чланица ЕУ и НАТО-а, Косово види Хрватску као успешну причу и модел који треба следити у погледу економских и демократских достигнућа, али и у погледу поштовања права мањина“, подцртава Курти.
О хрватском моделу за Србе на Косову говорила је данас и косовска министарка спољних послова и то на конференцији са Радманом.
Доника Гервала је нагласила да се Приштина бави моделима за мањине, јер је „региону довољно, односно и превише једне Републике Српске у БиХ“.
Радман је, са друге стране, одбио да изнесе став о томе да ли се исти модел може применити на Косову, али је поздравио то што је узет као могуће решење за ЗСО.
„Можемо рећи да је хрватски модел промовисан преко уставног закона за права мањина, те је као такав и успешан. Можда може да послужи као пример“, поручио је.
Прочитајте још:
Радман у Приштини: Драго ми је да се хрватски модел за мањине узима као узор
У истом дану британски амбасадор на Косову, Николас Ебот, упутио је позив косовском премијеру – да званично предложи нацрт статута за ЗСО, „надовезујући се на визију“ коју је Курти изнео прошле недеље, у складу са критеријумима које је поставила Европска унија.
Овај амбасадор у својој објави на Твитеру није поменуо нацрт статута за ЗСО који је израдио Управљачки тим.
Овај статут наишао је на подршку Београда, Приштина га је одбацила уз став да води ка стварању „Републике Српске на Косову“, а Европска унија дефинисала као полазну тачку за даљу дискусију.
