Покрет за одбрану Косова и Метохије

Курти: Србија се озбиљно наоружава, али наш узор је Хрватска

Фото: Kenzo Tribouillard/Pool via Reuters
„Поздрављамо повећање броја хрватских оружаних снага у мисији НАТО на Косову, КФОР-у. Такво залагање за мир и стабилност у региону и те како је добродошло, посебно када долази из земље с којом имамо изврсне односе“

 

Премијер Косова Аљбин Курти у великом интервјуу за загребачки Вечерњи лист изразио је „забринутост што Србија тренутно троши више на војску од свих других на Западном Балкану заједно“ и оптужио је председника Србије Александра Вучића да жели од Косова да направи „нефункционалну државу“.

Он је рекао да се Србија на Западном Балкану понаша као Руска Федерација и да од Републике Српске у БиХ прави Белорусију, а од Црне Горе Украјину.

На питање зашто мисли да Вучић жели да изазове међународни сукоб и да ли га види као фактора дестабилизације Балкана, Курти је рекао да Косово није проблем, да Косово има проблем, а да је проблем Косова Србија.

„У Србији нема плурализма. Имате једну странку. Та странка је и држава. Та држава је и црква. Та црква је и странка. Нема онде плурализма, они глуме демократију с изборима. У последње време Србија је увелико повећала војну потрошњу. Србија тренутно троши више на војску него осталих пет држава Западног Балкана заједно. Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Косово и Северна Македонија заједно не троше толико колико Србија сама. Она то не ради због Мађарске и Румуније и ова милитаризација Србије је за нас веома забрињавајућа. Мој утисак је да Србија све више личи на Немачку између два светска рата након завршетка Вајмарске Републике. У првој деценији овог века у Србији смо имали српску верзију Вајмарске Републике, која је почела с бившим српским премијером који је убијен, Зораном Ђинђићем, завршила се с бившим председником Борисом Тадићем, и од тада имамо период где Србија личи на Немачку између два светска рата, али после краја Вајмарске Републике и милитаризација је главни државни и институционални импулс“, рекао је Курти.

Узајамно признање срж споразума

Навео је да за Косово има вољу и интерес за свеобухватни споразум, али да зависи од тога да ли је Србија спремна и да је нормализација односа Косова и Србије таква да много више зависи од спремности Србије да промени свој приступ и себе.

„Ми водимо разговоре о будућем дијалогу са Србијом, о следећем поглављу дијалога. Недостаје напредак и то није почело с нама, много раније је недостајало напретка, али смо указали да велики део изостаје због погрешних приступа. Дакле, потписани су штетни споразуми за Косово које ни Уставни суд, какав је био, није могао прогутати. У том смислу, потребно нам је ново поглавље, потребан нам је нови приступ, а за нас то мора бити принципијелно, где су грађани добитници с реципрочним признањем у центру. У последње време дошло је до тектонског померања набоље, јер се у последњој деценији сматрало да Косово чини уступке да на крају добије признање од Србије“, рекао је Курти.

Нагласио је да је узајамно признавање срж споразума, а да то кажу сви пријатељи и партнери Косова.

„Дакле, споразум неће бити само реципрочно признање већ нема споразума без реципрочног признања у фокусу. Дакле, не на крају, у временском смислу, већ у фокусу, у смислу простора које тај споразум треба обухватити. Једна тема око које смо ми спремни одмах да се ангажујемо како би је решили што пре је она о несталима, будући да је ту брига породица хоће ли пронаћи вољене већа од туге“, рекао је Курти.

Нема размене територија

На питање да ли би пристао на размену територија, Курти је одговорио одречно и навео да жели да се дијалог води о правима и потребама грађана, а не о територијалној размени.

„У природи је аутократа да мисле како могу размењивати територије као да је њихово власништво. Нисмо у времену средњег века, с монарсима који територије државе сматрају земљом оца или монарха, а народ породицом онога који влада. Ми смо демократска република и таквих решења неће бити на столу. То је и разлог зашто сам победио на изборима, јер народ Косова не жели тако нешто. Мислим да ни Срби не желе тако нешто. То жели само председник Србије. Сада, откако сам ја на власти, он више не спомиње разграничење с Албанцима и територијална решења, него жели ‘боснизацију’ Косова у облику аутономног српског ентитета у склопу наше републике, како би од нас направио нефункционалну државу и није успео. А то се неће догодити“, каже Курти.

ЗСО хегемонистичка тежња Србије

На питање зашто се косовска влада противи стварању Заједница српских општина у складу с потписаним споразумом у ЕУ 2013. године, Курти је навео да оно што Србија покушава наметнути косовској државности и уставном поретку нису жеље или воља косовских Срба, већ израз хегемонистичких тежњи Србије.

Каже да ниједан Србин на Косову никада није протестовао што се ЗСО није имплементирала.

„Београд се увек љутио. Године 1991, 26. априла, 14 општина са српском већином у БиХ спојило се у своју асоцијацију. Деветог јануара 1992. прогласили су независност. Дана 28. фебруара 1992. имали су устав, а коначно 14. децембра 1995. у Дејтону добили су међународно признање. Хоће поновити Босну на Косову. Гледајте, у БиХ имамо државу која није република, а унутра је република која није држава. Београд на сличан начин жели да на Косову има државу која се неће звати република, него асоцијација и да се унутар Косова зове Република, али неће бити држава. Тако нешто нећу допустити ни из опозиције ни с позиције моћи. Зато је народ гласао за мене – да спречим ‘боснизацију’ Косова“, рекао је Курти.

Додао је да је Београд тај који „жели да има државу у држави“ и навео да дијалог Косова и Србије није о статусу Косова, нити о унутрашњим питањима Косова већ о статусу односа.

„Дијалог се не води да би Косово само себе довело у питање, већ да би се нормализовали односи са Србијом. А за нормализацију односа, сматрам да Србија треба много више да се промени“, рекао је Курти.

О акцијама на северу

На питање како гледа на критике које је изнео представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борел на акцију специјалне јединице косовске полиције на северу Косова, Курти каже да та акција није била усмерена против било које националности или заједнице која живи на Косову.

„Упућена је криминалцима који су идентификовани као кријумчари илегалне робе на подручју Републике Косово. Злочинци се не деле на етничке скупине, деле се према кривичним делима. Етничка припадност их не чини ни метама ни имунима. Ништа не може служити као штит од кривичног дела и нико не може бити изнад закона. Успостављање реда и закона у најбољем је интересу грађана Косова, без разлике“, рекао је косовоски премијер.

Упитан да ли је страховао од избијања рата између Косова и Србије након полицијске акције, рекао је да се министар обране Србије Небојша Стефановић заједно с руским амбасадором у Београду Александром Боцан Харченком појавио на Јарињу, и да су обишли скуп српских војних снага где је било и оклопних возила, а изнад њих су подигли војни МиГ-29, авион који су узели од Руске Федерације.

„Тензије су сигурно јако порасле, али не због нас. Хтели су да нас застраше, запрете, али нисмо одустали и на крају је све завршило у Бриселу и данас сам срећан што имам меру реципроцитета на регистарским таблицама. Дакле, сматрамо се независним, Србија нас не признаје, али не може тражити да се не признајемо. Желимо да уопште нема баријера, али све док Србија инсистира на њима, мораћемо да одговарамо по закону“, рекао је Курти.

„Отворени Балкан“ и регион

На питање зашто категорички одбија концепт “Отвореног Балкана”, који заговарају Албанија, Северна Македонија и Србија, Курти пита како може постати отворен Балкан када је Србија затворена за Косово.

„Не прихвата наш пасош, идентификациона документа, дипломе, сведочанства или косовске печате. Можемо имати отворен Балкан након што се Србија отвори за Косово. ‘Отворени Балкан’ више личи на Балкан отворен за утицаје с Истока, посебно из Руске Федерације и Кине, као и отворен за корупцију, ратне злочинце, супротно европским вредностима демократије и владавине права. Ми треба да буемо с Европском унијом, а не отворени према Руској Федерацији и Кини“, рекао је Курти.

Упитан како оцењује општу ситуацију у региону и страхује ли од од могуће ескалације сукоба у Црној Гори и Северној Македонији, Курти је рекао да је ситуација на Западном Балкану минијатурна ситуација околности Руске Федерације.

„Све се више показује да се Србија на Западном Балкану понаша као Руска Федерација у којој Република Српска у Босни покушава постати Белорусија, а Црну Гору желе претворити у Украјину. Дакле, суштина је да Србија не прихвата као праве државе земље које нису у Европској унији, односно Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово, па чак и Северну Македонију, па их Србија сматра привременим државама и ангажује се свим својим капацитетима за њихово ослабљење и пропадање“, рекао је Курти.

Одговарајући на питање о оптужбама Београда да је особа која жели да створи „велику Албанију“, Курти је навео да се у Београду пуно прича о њему и Косову, али ништа о „њиховој одговорности за изазивање три рата на Балкану, за признавање кривице за геноцид у БиХ и на Косову и за наставак агресије“.

„Ми нисмо започели никакав рат на Балкану у име ‘велике Албаније’, напротив, окупирани смо и потлачени само зато што смо Албанци. Србији би било добро да види себе у огледалу, а не своје суседе да гледа кроз двоглед војске”, сматра Курти.

О повећању броја хрватских војника у Кфору

Поводом недавне посете хрватског премијера Андреја Пленовића Приштини, Курти је рекао да је потврђена блискост двају народа и Хрватске и Косова.

Навео је да је Косово посвећено уласку у НАТО и ЕУ и да је зато Хрватска изврстан пример и узор за Косово.

„Поздрављамо повећање броја хрватских оружаних снага у мисији НАТО на Косову, Кфору. Такво залагање за мир и стабилност у региону и те како је добродошло, посебно када долази из земље с којом имамо изврсне односе“, рекао је Курти.

Навео је да су разговарали о развоју ситуације у региону и нагласио да су и Хрватска и Косово опредељени за трајни мир, дугорочну стабилност и регионалну сигурност.

„Оценили смо да је пораст напетости из Србије последица недостатка демократије и несуочавања са својом прошлошћу. Ова два унутрашња дефекта се извозе у региону као дестабилизујући учинци”, рекао је Курти.

 

(Вечерњи лист/Косово онлајн/Нови Стандард, 22. 11. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print