„Ако ОВК нема архиве, зашто је архива наведена као ратна вредност у нацрту закона о заштити вредности ОВК“, упитала је данас опозицију на Косову посланица Покрета Самоопредељења, Мимоза Кусари Љиља. Она се огласила након серије критика опозиције поводом вести да су се Београд и Приштина договорили да отворе своје архиве у циљу решавања питања несталих.
Приштинска и београдска делегација састале су се ове недеље у Бриселу где су разговарали о питању несталих.
Потпредседник косовске владе, Бесник Бисљими, који је и предводник приштинске делегације, саопштио је након дводневних разговора да су се са српском страном договорили о отварању свих архива, али и назначио да не постоје „архиве ОВК“, већ „државне архиве Косова“.
Ова изјава наишла је јуче на серију негативних реакција највећих опозиционих странака – ПДК, ЛДК, ААК, али и Удружења ветерана „ОВК“ и појединаца, који су, између осталог, тврдили да свако ко каже да ОВК има архиве, ради против интереса Косова.
Посланица Покрета Самоопредељења, Мимоза Кусари-Љиља (Лила), реаговала је данас, назначивши да ове реакције показују да су многа питања о рату и послератним дешавањима на Косову нерешена.
„Насилне и увредљиве реакције на рачун Куртијеве владе и потпредседника владе, Бисљимија, у основи показују зашто су питање несталих особа и многа друга ратна и послератна питања нерешена“, назначила је Кусари-Љиља.
Шефица посланичке групе Самоопредељења, подсетила је на то да је претходни сазив скупштине представио Нацрт закона о заштити ратних вредности ОВК, указавши на то да је једна од вредности које би требало да се штите овим законом управо „архива ОВК“.
Подсетимо, овај нацрт закона који није усвојен наишао је на низ критика Београда, као и међународних званичника на Косову, који су га дефинисали као акт којим се криминализује слобода говора.
Нацртом који није усвојен је било дефинисано да је „рат ОВК вођен с циљем ослобођења Косова, од окупационих војно-полицисјких снага и управе Србије“, али и одређена обавеза – да су сви грађани дужни да „поштују и штите вредности борбе“ дефинисане законом.
Међу вредностима које се сматрају заштићеним су и: „ветеран ОВК, пали за слободу, застава ОВК, текст заклетве војника ОВК, грб ОВК, генерални штаб ОВК, политичка управа ОВК, штабови Оперативних зона ОВК, меморијални комплекс ‘Адем Јашари’ у Преказу и остали комплекси“.
Поступак у вези са усвајањем „Закона о заштити вредности рата ОВК“ покренут је још 2018. године од стране тадашњег председника косовске скупштине, Кадрија Весељија.
„Исти актери и исте политичке групе биле су у прошлом сазиву Скупштине, када су сами израдили и представили Нацрт закона о заштитни ратних вредности ОВК. У том нацрту закона, члан 3. тачка 1.11, као вредност рата означена је Архива ОВК“, подсетила је Љиља.
Прецизирала је да питање „архиве ОВК“ није актуелизовао Бисљими, подсетивши на то да је он у недавном обраћању казао да не постоје архиве ОВК, већ „државни архив Косова“.
„Нажалост тако су га (архиви ОВК) дефинисали они који су израдили нацрт Закона о заштити ратних вредности ОВК“, додала је Кусари-Љиља.
„Ако ОВК нема архиве, зашто је архива наведена као ратна вредност у нацрту закона о заштити вредности ОВК“, упитала је Љјиља.
Поводом навода Бисљимија о отварању архива Београда и Приштине реаговао је и предводник српске делегације у Бриселу, Петар Петковић, тврдећи да је Приштина признала да постоји архива ОВК.
„Оно што је важно јесте да је направљен помак по питању несталих и да је Приштина коначно признала постојање архива УЧК и пристала на њихово отварање, чиме оне више неће остати скривене“, оценио је Петковић.
