Дан у Торину за награђиваног српског редитеља Емира Кустурицу протекао је између хотела “Вицториа” и “Цирцоло деи Леттори”, где је као гост фестивала Радици, који води Гиусеппе Цулиццхиа, био ангажован у интервјуима и представљању свог најновијег романа “Побуњени анђео”, објављеног код издавача Ла Наве ди Тесео, који је фокусиран на његово пријатељство са аустријским писцем Петером Хандкеом (добитник Нобелове награде за књижевност 2019. године), оптуженим да је подржавао ставове и фигуру Слободана Милошевића и негирао масакр у Сребреници.
Кустурица, шта за вас представљају корени?
“Они су оно за шта се можете држати ако паднете у реку. Захваљујући њима постоји могућност преживљавања. Важно је чувати сећање, борити се да не буде избрисано под притиском великих корпорација и бројева са Вол Стрита. То важи и за Балкан и за Италију. Сећање се састоји од добрих и лоших ствари, оно је извор поноса, али такође поставља пут за будућност. Требамо ценити и чувати људе попут Веронесија, Гарронеа, Соррентина, али и непознате редитеље и интелектуалце. Требамо се борити да створимо окружење у којем нови уметници могу да се појаве. Ја видим оптимистичан поглед на будућност, оптимиста сам да ће то врста сећања опстати.”
Који су, према вама, корени тренутних сукоба?
“Културни. Онај ко успе да наметне културну моћ моћи ће да обликује свет по својој вољи. Оно што се дешава у Украјини је одлучна одбрана властите културе.”
Изјавили сте да сте били изложени кампањи клевета од почетка рата у Украјини. Шта бисте одговорили онима који вас оптужују да подржавате Путина?
“Ово ми није први пут да ми постављају ово питање. Када су 170 земаља почеле бомбардовати Србију и убијати цивиле, господин Путин је био уз нас. Колико знам, он је велики син Велике Русије. Ако се добро сећам, био је и близак пријатељ италијанског премијера. Међутим, у Америци га не воле превише: имају своје разлоге зашто не желе окончати рат у Украјини. Ипак, Путин је био први који је отворио врата преговорима. Сједињене Државе, с друге стране, никада нису биле предвођене толико корумпираним човеком као што је Јосепх Биден. Зашто се у Европи не чује превише о томе да су Биден отац и син неправедно присвојили 15 милиона долара наводно и да је Хунтер Биден играо улогу у украјинској енергетској компанији? Не хвалим Путина, али у Западној Европи имате веома селективан приступ информацијама. Он није Иван Грозни, чак има и забавне досетке. Желим да буде јасно да је мој однос с Путином одређен мојим виђењем преживљавања Србије у овој напетости између Кине, Русије и Европе. И брига ме да буде забележено да по мом мишљењу Србија води одличну спољну политику да би сачувала своју позицију. За добробит људи који тамо живе, не за пројекције и идеалистичке разматрања. Исто важи и за Мађарску.”
Зашто сте одлучили написати “Побуњеног анђела”? Да ли је то одбрана пријатеља и његове слободе изражавања?
“Слобода изражавања је веома угрожена у Западној Европи. Ова књига је мој скроман допринос да је учинимо слободнијом. У Немачкој није била објављена, за разлику од других земаља попут Француске, Грчке и Русије. У Италију је дошла захваљујући храбрости Елисабетта Сгарби и наслеђу Умберта Ека. Петер Хандке је био једна од личности које су ме највише утицале својом слободом коју је практиковао: упркос интелектуалној опозицији тврдио је да ми Срби нисмо нација која је починила геноцид, и ја сам му обећао у Стокхолму да ћу написати књигу управо о томе. Био сам толико одлучан да је остао готово запањен, али на крају ми је веровао. И ето је овде. Структура ове књиге била је можда најкомплекснија ствар.”
Као да сте снимали филм?
“То би могао бити филм. Постоје три наративне линије: оно што се догађа у Стокхолму приликом доделе Нобелове награде, где се идентификујем као писац и износим чак и фиктивне материјале, а затим фикционални део о томе како замисљам време које је Петер провео у Србији.”
Ко су данас побуњени анђели?
“Бубњар Пинк Флоyда, Јое Роган који има популаран подцаст у Сједињеним Државама, Туцкер Царлсон бивши анцхорман Фоx Неwс-а, а чак и Елон Муск би могао конкурисати за ту титулу.”
Да ли се осећате као побуњени анђео?
“Само побуњен. Један књижевни критичар ме оптужио да сам екстремно десничар, али долазим из породице партизана који су се борили против нациста. Моје усмерење је левичарско. Међутим, не могу да избегнем да осећам одговорност према мојој нацији и укљученост у борбу за њену земљу. Сада, чим неко отвори уста, стављају му етикету. Могло би се догодити да постанем екстремиста, али левичарски, што значи да се ослободим свих ограничења и потрудим се за праведнији свет. Али сигурно никада нећу бити десничар.”
(Република/Искра, 12.11.2023)
