Како ће тачно Градско веће спречити мене да дођем у Бихаћ и попијем кафу? Није Бихаћ ништа више њихов него што је мој, изјавио је Баздуљ.
Градско вијеће Бихаћа усвојило је у четвртак иницијативу да се познати режисер Емир Кустурица, писац и публициста Мухарем Баздуљ, те Петар Хандке, аустријски књижевник и нобеловац, због, како је наведено, негирања геноцида у Сребреници, прогласе непожељним особама у овом граду.
Иницијативу је поднијела Елвира Селмановић, општинска вијећница, а подржале су је њене колеге у овом представничком тијелу.
„Познато је да је Кустурица у ратним годинама величао политику Слободана Милошевића, а сваки нормалан човјек требало би да негира такве ствари. Познато је да је геноцид у Сребреници највећа трагедија и историјска истина и негирање геноцида се може оквалификовати као злочин”, казала је Селмановићева.
На овој сједници Градско вијеће је, међу осталим тачкама, усвојило и одлуку о стипендирању 20 студената који студирају нека од занимања која се сматрају дефицитарним на тржишту рада, а у ове сврхе осигурано је 40 хиљада марака.
Аутор Златан Чекић
Извор независне.ком, 16. јул 2021.
Баздуљ: Бихаћ је мој колико и њихов
Не постоји законит начин да неоптуживаној и неосуђиваној особи ограничите слободу кретања. Како ће тачно Градско вијеће спријечити мене да дођем у Бихаћ и попијем кафу? Није Бихаћ ништа више њихов него што је мој. Мој прадјед је у том истом Бихаћу био кадија.
Овако је за „Глас Српске” познати књижевник Мухарем Баздуљ прокоментарисао одлуку Градског вијећа Бихаћа да њега, режисера Емира Кустурицу и нобеловца Петера Хандкеа прогласи непожељним лицима у овом граду.
– С великим ћу ћеифом првом приликом навратити и испити један „премингер”. Заправо, нећу стати на једном – каже Баздуљ.
Иницијативу је поднијела вијећник Елвира Селмановић, а као разлог наведено је „негирање геноцида у Сребреници”.
– Познато је да је Кустурица у ратним годинама величао политику Слободана Милошевића, а сваки нормалан човјек требало би да негира такве ствари. Познато је да је геноцид у Сребреници највећа трагедија и историјска истина и негирање геноцида се може оквалификовати као злочин – тврди Селмановићева.
Баздуљ истиче да му је реакција била тројака, на трагу Магарећих година Бранка Ћопића, „једне од најдражих књига његовог дјетињства, а која се дешава баш у Бихаћу”.
– Под један, за мене та „иницијатива” има тежину листа тоалет папира. Под два, доста је тужно за тај град и шире да се овакве свињарије раде без икакве реакције јавности. У том граду се прије осамдесет година састајао АВНОЈ, а данас га неки маргиналци претварају у шовинистичку касабу која умјетнике проглашава непожељним особама. Будите бар досљедни, прогласите „непожељним особама” све Хандкеове преводиоце, издаваче, глумце који играју у његовим позоришним комадима, њихове пријатеље и пријатеље њихових пријатеља – истакао је Баздуљ.
Као трећи, и најважнији разлог, навео је да је ово само димна завјеса да Градско вијеће покуша сакрити чињеницу да су од тог прелијепог града направили најнеперспективније мјесто за живот у његовој вишевјековној историји.
– Има ваљда и седамдесет година да се мање дјеце није уписивало у бихаћке школе, цијеле генерације матураната бјеже преко границе чим им се намјести прилика, град грца под мигрантском кризом, све је више празних кућа и некошених дворишта – рекао је Баздуљ.
Град који се, према ријечима познатог књижевника, замјеравао са Мостаром и Бањалуком је по резултатима посљедњег пописа становништва већ почео да каска за Цазином, који би ускоро могао, са становитим правом, да покрене иницијативу да постане административни центар Унско-санског кантона.
– А реална очекивања од наредног пописа у Бихаћу спадају у жанр хорора из фасцикле „град духова”. Умјесто да раде свој посао, градски вијећници фантазирају о „непожељним особама”. Наздравље им њихове фантазије, али оне мене лично дотичу мање и од пословичног лањског снијега – закључио је Баздуљ.
Књижевници на удару
Скупштина Кантона Сарајево у децембру 2019. године прогласила је нобеловца Петера Хандкеа за непожељну особу у овом граду, уз осуду додјељивања Нобелове награде и образложење да је „завршни чин геноцида управо негирање”.
Поред њега још један књижевник нашао се на удару власти, а у питању је руски писац Захар Прилепин, којем је забрањен улазак у БиХ због, како је наведено, тога што „представља пријетњу по безбједност БиХ”.
Аутор Александар Стојановић
Извор глассрпске.ком, 17. јул 2021.
Опрема: Покрет за одбрану Косова и Метохије
