„Што се тиче употребе свих категорија дронова и повезаних ограничења, укључујући Барјактар ТБ-2, у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН из 1999. године, командант КФОР-а има примарну надлежност за ваздушни простор Косова“, поручио је КФОР, дан након што је косовски премијер известио да су Косовске безбедносне снаге, које назива Војском Косова, саопштиле да су набавиле турске беспилотне летелице Барјактар ТБ-2.
Косовски премијер Аљбин Курти огласио се јуче о куповини беспилотних летелица Барјактар ТБ-2 од Турске, међутим није прецизирао о којем се броју ради.
„Са командантом КБС-а, генерал-потпуковником Башкимом Јашаријем и министром одбране Армендом Мехајем, честитали смо официрима који су завршили обуку о коришћењу дронова“, поручио је јуче Курти.
Поводом набавке ових летелица, реаговао је КФОР, објаснивши процедуре коришћења ваздушног простора Косова, подсетивши да је за то потребно одобрење команданта КФОР-а.
„Горњи ваздушни простор Косова може се користити само за прелет Косова из једне земље у другу комерцијалним летовима, доњи ваздушни простор се може користити за посебне потребе, од случаја до случаја и уз претходно одобрење команданта КФОР-а“, саопштио је КФОР.
Из ове НАТО мисије очекују и да косовске институције обезбеде координацију, као и да се придржавају постојећих процедура.
„КФОР наставља да подржава развој Косовских безбедносних снага у оквиру њиховог првобитног мандата, укључујући операције цивилне заштите као што су гашење пожара, укљањање експлозивних убојних средстава, потрага и спасавање и одговор на изливање опасног материјала“, поручили су из КФОР-а.
КФОР, чији је део сада и Турска, недавно је обновио сарадњу са Косовским безбедносним снагама у циљу помоћи, како су навели, у операцијама цивилне заштите.
Када је у питању претходни однос према КБС, НАТО је након што су у Приштини донета три закона о трансформацији у оружане снаге и то упркос неслагању самог НАТО-а, упозоравао да ће преиспитати свој ангажман са КБС-ом. Годинама су званичници ове Алијансе на новинарска питања понављали да се и даље преиспитује однос и да своју подршку овој формацији ограничавају у односу на изворни мандат НАТО-а преко УН, без изношења других детаља.
КФОР је и данас поновио остаје у потпуности фокусиран на обезбеђивање безбедног окружења и слободе кретања за све заједнице на Косову, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Да турски барјактари стижу у КБС, најавио је прошлог месеца и председник Србије Александар Вучић.
Иако често турског председника Таипа Ердогана представља као свог пријатеља, Јовани Јеремић је на Пинку тада казао да Србија није хтела да купи турске барјактаре баш зато што их шаљу КБС.
За то време, Курти наставља да се хвали резултатима тзв. трансформационог периода КБС за косовску војску:
„За две године владавине повец́али смо број војника за преко 80%, а буџет за војску за преко 100%. Косово је сада безбедније него увек и поносно!“
О детаљима у вези са КБС-ом подсетите се у нашој претходној вести:
О ваздушном простору
Ваздушни простор над Косовом је од ’99 под контролом КФОР-а. Ваздушни простор се дели на два дела до 8,700 метара је нижи слој, а изнад 8,700 метара је КФОР предао Мађарској на управљање. КФОР контролише и доњи ваздушни простор, уз оно што су данас и прецизирали као услове за коришћење оба простора:
„Горњи ваздушни простор Косова може се користити само за прелет Косова из једне земље у другу комерцијалним летовима, доњи ваздушни простор се може користити за посебне потребе, од случаја до случаја и уз претходно одобрење команданта КФОР-а“.
Ипак, о отварању доњег ваздушног простора за саобраћај говорио је још пре две године шеф НАТО-а, непосредно након што су Београд и Приштина потписали писма о намерама којима се предвиђа успостављање директне авионске линије између Приштине и Београда.
“Постоји процес који олакшава НАТО и који се бави овим питањем. Надам се да ц́емо пронац́и начин да се договоримо како да поново отворимо доњи ваздушни простор и тиме омогућити директан ваздушни саобраћај између Београда и Приштине”, изјавио је тада у Бриселу Јенс Столтенберг.
Убрзо потом, у фебруару 2020, тадашњи командант КФОР-а, генерал-мајор Микеле Риси и Арнор Сигурјонсон, и генерални директор исландског Министарства спољних послова, потписали су оквирни споразум који се односи на управљање доњим ваздушним простором изнад Косова.
Иако је и тада наглашено да у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН-а и Војно–техничким споразумом из 1999, командант КФОР-а задржава надлежност у обезбеђивању доњег ваздушног простора изнад Косова, који је затворен за цивилни авио саобраћај, осим за летове до приштинског аеродрома, задатак Исланда је од тада био да КФОР-у „допринесе кроз пружање помоћи у напорима да се нормализује доњи ваздушни простор изнад Косова“.
„Финализација овог споразума важан је корак ка процесу оснивања потребних услова за отварање нових рута у доњем ваздушном простору Косова, на сигуран и прописан начин. Ово ће допринети сталним напорима на унапређењу нормализације односа између Београда и Приштине, у оквиру дијалога који је под покровитељством ЕУ“, поручили су тада из КФОР-а.
Горњи ваздушни простор изнад Косова, на висини већој од 8.700 метара, отворен је почетком марта 2014, за цивилне летове, а у новембру наредне године укинута је и ваздушна зона безбедности која се протеже 25 километара од административне линије Косова ка унутрашњости централне Србије, која је договорена Војнотехничким споразумом из ’99, када је НАТО поздравио „ангажованост и посвећеност“ Србије ка поновном отварању доњег простора.
