Руска нуклеарна доктрина је живи инструмент, могуће је извршити измене уколико је потребно, поручио је руски председник Владимир Путин на пленарној седници у оквиру Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
„Имамо нуклеарну доктрину и ту је све записано. Употреба нуклеарног оружја је могућа у изузетним случајевима, у случају угрожавања суверенитета и територијалног интегритета земље. У изузетним случајевима. Не мислим да је до таквог случаја дошло. И нема такве потребе. Али та доктрина је живи инструмент и ми пажљиво пратимо шта се дешава у свету, око нас и не искључујемо могућност неких измене у њој“, нагласио је руски лидер.
Међутим, Русији није потребно нуклеарно оружје за дефинитивну победу у Украјини када постоји таква ствар као што је “руски карактер”, рекао је Путин.
„Знате, када видимо шта је руски карактер, какав је карактер руског грађанина, ми то разумемо и ослањамо се на то, не треба нам никакво нуклеарно оружје за коначну победу“, навео је руски председник и подсетио на податак да је само у 2024. години у руску војску приступило 160.000 људи.
Путин је изјавио да очекује да тренутна геополитичка ситуација неће довести до размене нуклеарних удара.
„Ако и дође, не дај Боже, до размене нуклеарних напада. што ми заиста не желимо, онда би број жртава могао да расте до бескраја. Али ја ипак полазим од тога да до тога никада неће доћи“, нагласио је он.
Русија може да изврши нуклеарна тестирања, али за тим још увек нема потребе, додао је.
Истовремено, руски лидер је подсетио да је тактичко нуклеарно оружје које Москва има четири пута снажније од бомби бачених на Јапан.
„Наше тактичко нуклеарно оружје је четири пута снажније од бомби које су Американци употребили против Хирошиме и Накасакија. Три или четири пута снажније. Имамо их вишеструко више него на европском континенту, па чак и ако Американци донесу своје из САД. Свеједно имамо много више“, истакао је Путин.
Како је навео, употреба нуклеарног оружја може повећати брзину постизања циљева Русије током специјалне војне операције, али је здравље руске војске важније.
С тим у вези, председник је изразио сумњу да ће се Вашингтон умешати у рат стратешким нуклеарним оружјем у случају контра напада Москве на Европу.
„Управо ти Европљани ће морати да размишљају о томе. Ако они са којима будемо размењивали таква нуклеарна гађања не буду постојали, да ли ће се Американци укључити у ту размену ватре на нивоу стратешког наоружања или не? Врло сумњам да хоће. И Европљани би требало да размишљају о томе“, рекао је председник.
Русија ће остварити победу у Украјини
Руски председник поручио је да ће Русија остварити победу у Украјини.
„Сви оружани сукоби се завршавају неком врстом мировних споразума. Истина, као што ми је рекао један од бивших лидера прилично значајне европске земље, сви ти споразуми могу бити засновани или на основу војног пораза или на основу победе. Наравно, трудимо се и остварићемо победу“, рекао је Путин, коментаришући сукоб у Украјини.
Он је изразио уверење да ће руске снаге реализовати планове како би сви циљеви специјалне војне операције били постигнути. „Генералштаб, Министарство одбране има планове за спровођење и постизање свих ових циљева специјалне војне операције и према том плану и делујемо“, рекао је председник. Како је објаснио, брзина доношења одлука у специјалној војној операцији директно је пропорционална губицима.
„Да ли је могуће убрзати решавање задатака који су пред нама? Да, могуће је, али то је директно пропорционално губицима. Схватајући своју одговорност, и даље полазим од онога што предлаже Генералштаб Министарства одбране – брзина је важна, али брига о животима и здрављу наших војника је још важнија“, истакао је Путин.
На питање да ли ће Русија одговорити на непријатељске потезе Запада слањем оружја Украјини, Путин је рекао да се испорука руског наоружања пријатељским земљама као противтежа Западу тренутно не реализује. Упркос томе, како је рекао, Русија задржава право да тако нешто и спроведе у дело.
„Русија може реципрочно да одговори на све непријатељске потезе Запад у тој сфери“, изјавио је он.
Руски председник је такође поручио да војни раходи Русије треба да одговарају потребама данашњице и нивоу економије.
„Ми, наравно, обавезно морамо да размишљамо о томе да наши војни расходи буду у складу са данашњим потребама, степеном развоја наше привреде, јер не можемо живети на туђ рачун, као што то раде, рецимо, у Сједињеним Америчким Државама. рекао је он.
Такође је рекао и да нема потребе за мобилизацијом у Русији, будући да је прошле године више од 300.000 људи дошло у војне регистре и потписало уговор, а ове године већ више од 160.000.
Окретање ка Истоку
Током пленарне седнице покренута је и тема односа са Европом. На питање модератора Сергеја Караганова да ли је европски пут Русије завршен и да ли ће се Русија сада окренути ка Истоку, као и да ли треба размотрити могућност претварања Санкт Петербурга у центар европске националне културе, Путин је одговорио да се Русија окренула Истоку далеко пре него што се десила украјинска криза.
Како је рекао, у прилог томе иде и чињеница да је укупан БДП земаља чланица БРИКС-а већи неко укупан БДП Групе седам најразвијенијих земаља света, са тенденцијом додатног раста.
„То је био неизбежан ток догађаја“, оценио је Путин.
Одговарајући на питање завршетка европског пута Русије, председник је рекао да Русија није „изгубила гене европске културе, већ их је изгубила сама Европа коју трују глобални либералисти, те управо из тог разлога Русија постаје центар традиционалних европских вредности“.
„Русија ће бити део новог хармоничног мултиполарног света“, закључио је Путин.
Власт у Украјини узурпирана
Путин је такође изјавио да је власт у Украјини је сада узурпирана, али је Русија спремна да тражи некога са ким би преговарала.
„Русија је спремна на преговоре. Само, понављам, под условима које смо договорили када смо започињали ове преговоре у Минску, а затим у Истанбулу, а не засноване на некаквој фикцији“, појаснио је руски председник.