Недавна одлука премијера ПИС у Приштини А. Куртија да се на КиМ и званично дозволи ношење марама као верског елемента девојкама старијим од 16 година, доказује чињеницу да су Албанци далеко од верски индиферентног народа, чији је једини циљ остваривање националног идеала, како је готово сва наша литература која се бавила албанским питањем од Другог светског рата тврдила. Једини изузетак био је професор Мирољуб Јевтић с београдског Факултета политичких наука, који је пре више од 30 година истицао да је суштина албанског покрета ислам, а не марксизам-лењинизам.
Посебну важност придајемо томе да је А. Курти на поменуту одлуку дошао након петиције, дакле грађанске иницијативе, коју је велики број косовских Албанаца потписао на друштвеним мрежама, што осликава право стање на терену и показује колики је степен њихове привржености исламској вери. Подсетимо се и истраживања из 2016. године, спроведеног од стране приштинског Института за политичке студије, по којем је чак 32 одсто косовских Албанаца себе представило прво као муслимане, па тек онда као Албанце, док је три одсто себе декларисало само као муслимане. Дакле, више од трећине испитаних, по овој анализи, своју религијску припадност ставило је испред етничке. То је иста база људи која је подржала и поменуто увођење марама и која би, ако се за то створе услови, гласала и за увођење шеријата уместо тзв. косовског устава. Одличну анализу дао је албански аналитичар М. Базе, који је навео да ако тзв. Косово буде третирано као типична исламска земља, онда ће национални идентитет Албанаца бити нарушен. Оно што је Базе заборавио да напомене, али то му се не може замерити, јер је ислам у Албанији знатно умеренији него на тзв. Косову, јесте да је, према исламској вери, сваки пренаглашени национализам, који се истиче испред припадности вери, строго забрањен и сматра се грехом. Дакле, косовски Албанци који себе представљају као муслимане, изричито су против тзв. независног Косова, као и пројекта тзв. велике Албаније.
А. Курти воли себе да представља као социјалдемократу, баш као и своју политичку партију Самоопредељење, што је заиста парадоксално с обзиром на његове политичке потезе. Ово није први пут да Курти показује своје „симпатије” према исламској вери и доноси одлуке које иду у корист исламским фундаменталистима. Сетимо се само изјаве једног од истакнутих лидера Самоопредељења из 2017. године, који је чак био и кандидат за градоначелника Ораховца. Он је поводом сукоба у Јерусалиму осудио Јевреје називајући их „кукавицама које ће пре или касније нестати с лица земље.” Поједини косовски лидери, бар формално, осудили су ову антисемитску изјаву, али међу њима није био А. Курти. Децембра 2020. године члан Самоопредељења постао је истакнути исламски теолог, самим тим и врхунски познавалац шеријатског права, М. Бајрами, који се никад не би придружио овој политичкој партији да не види интерес за исламску веру и да Куртија не сматра за човека који ће, кад за то дође време, подржати остварење исламских циљева.
Своје право лице А. Курти је показао и пре неколико година, кад се у тзв. косовском парламенту расправљало управо о увођењу веронауке и обавезног ношења марама. Тадашња посланица Самоопредељења А. Лама успротивила се таквом предлогу и изазвала гнев исламиста праћен претњама и увредама, али ни А. Курти ни било ко из његове партије није урадио ништа да је заштити. Недавно су албански медији пренели вест да је А. Курти у врло пријатељским односима с О. Аталајем, једним од лидера турске џихадистичке организације познате под скраћеницом ИХХ, чији су припадници били део флоте, уз познати брод „Мави Марвара”, која је 2010. године покушала да се пробије према појасу Газе.
Да закључимо, одлуком да се званично одобри покривање девојака старијих од 16 година на КиМ А. Курти може добити доста. Без сумње, он ће прикупити гласове исламских верника, али и ојачати већ постојећу подршку богатих исламских центара, који тзв. Косово виде као братску земљу и мост за продор свог утицаја у Европу. Поставља се питање, шта је следеће што можемо очекивати од „социјалдемократе” А. Куртија. Одсецање руке за крађу, каменовање прељубника или увођење џихада као суштину спољне политике тзв. Косова?
*Докторанд Факултета политичких наука у Београду и политиколог религије
Милан Вукелић
