„Мој највећи страх у овом тренутку јесте то што смо добили власт доминантне мањине над већином“, казала је вечерас Татјана Лазаревић у специјалном програму ТВ Н1 посвећеном изборима на Северу.
ПДК и Самоопредељење су вечерас касно прогласили победу на ванредним локалним изборима на Северу, док се за то време Српска листа и званични Београд захваљују Србима на бојкоту, на мирноћи и трпљењу окупације.
Коментаришући ову слику, уредница портала КоССев каже:
„Први утисак који имам је као да се ради о неком здруженом подухвату, као да су заједнички странке из Приштине, и Српска листа и део српске власти ‘координисале акцију’. У којој једни позивају на изборе које евидентно грађани бојкотују, и банализују читав проблем тако што кажу да грађани не могу да гласају јер их застрашује Српска листа и жмуре пред одсуством жеље грађана да учествују у нечему што није демократски процес, што не осећају као своје. А са друге стране имамо Српску листу, српску власт, на челу са председником који нам данима поручује како је на делу окупација. При том, као чувар Устава, он не проглашава окупацију. Такође нам поручује да док траје окупација, ми треба да ‘седимо мирно’ и са ‘презиром’ посматрамо док у мој стан улази неко и размешта распоред, убацује и избацује ствари уређује мој стан – а ја треба да седим и гледам“.
Лазаревић каже да је такав осећај становника Севера, који схватају да се нешто страшно дешава.
„Ови избори данас имаће врло тежак психолошки ефекат на локално становништво“, оценила је.
Чињеница је, додаје, да смо добили власт упадљиве мањине над доминантном већином.
Штимање самоуправљачког механизма и етнички инжињеринг?
Овај ће период трајати две и по године, то је казао вечерас и нови градоначелник, наводећи да ће бити „пуно добрих пројеката“.
„Али мој највећи страх је да ће то за ове две и по године да послужи пре свега Приштини за тзв. штимање самоуправљачког механизма“, нагласила је Лазаревић, подсетивши на члан 7 „Споразума о путу за нормализацију односа Косова и Србије“, и обавезу коју је Приштина преузела кроз Имплементациони анекс да тај механизам конкретизује.
Подсетивши на то да је Курти своју власт утврдио на отпору према Заједници општина са српском већином, те да се и даље томе опире, казала је да је он истовремено сада ипак приступио конкретизацији процеса самоуправљања за српску заједницу управо преко споразума у Охриду.
„Али га на сваки могући начин ограничава, о чему и јавно говори – да то не сме да буде етничка, територијална целина. Сигурна сам да приштинска власт сада ради на врло конкретним механизмима у којима то што називамо ЗСО неће бити то“.
Изнела је бојазан да ће се у наредне две и по године, колико је планирано до нових редовних избора, радити на „етничком инжињерингу“, за шта ће бити одговорне све три стране – косовска, српска власт и међународни фактор.
„И да се заправо грађани на Северу не охрабрују да могу свој останак да планирају овде, док се из Београда њихов останак повезује искључиво кроз банализацију са социјално економским давањима, уместо као дугорочан, са оним што су легитимни легални интереси Србије и њених држављана“.
Заштита Београда подразумева јачање капацитета Срба да остану
Срби са Севера имају снажан и повезан идентитет са Србијом, чак и упркос томе што виде другачију реалност, напомиње Лазаревић.
Поруке које они очекују од државног врха јесте да их заштити.
„Али то значи да их оснажи, учини спремним, да размаше све њихове капацитете и да их припреми да у годинама које долазе, могу на ‘страшном месту’ на најбољи начин да постоје“, додала је уз опаску да се поглед из Београда на Србију и Србе на Косову свео на социјална давања.
Насупрот томе, скренула је пажњу да је током недеље у неколико наврата из Београда стизала порука да је на делу „окупација“ а да је од грађана истовремено захтевано да „остану мирни“.
Политика на два колосека
Ипак, она сматра да далеко од криза на терену и тешке реторике на релацији Београд – Приштина, неометано траје процес преговора између главних и политичких преговарача.
„Постоји двоструки колосек. Онај на високо преговарачком нивоу се скоро неометано одвија“, казала је она.
Она указује на то да се одредбе из имплементационог анекса постигнутог у марту већ испуњавају у оквиру задатих рокова, као што је доношење декларације о несталима, формирање заједничког одбора за праћење и примене у споразума, рад на члану 7 – који подразумева моментално покретање преговора о механизму самоуправљања за српску заједницу.
„То се управо дешава у Бриселу. На крају, видећемо шта ће бити исход када се почетком маја председник Вучић и премијер Курти буду састали у Бриселу. Очекујем да ће сасвим сигурно изаћи са неким од конкретнијих решења када је у питању тај неки механизам самоуправљања. Далеко од свих ових криза и од ове тешке реторике, преговарачки се процес, сасвим сигурно неометано одвија иза ове димне медијске завесе, да се поштују рокови и да се то испоручује“.
Сви пали на испиту да заштите грађане
Упозорила је да Срби са Севера косовску власт и даље не осећају својом, подсетивши да су они утерани у косовски систем.
„И то утерани тачно пре 10 година преко истих оваквих избора – избора на које нису хтели да иду али их је утерала Српска листа која је заправо од 2013. па све до данас учествовала на свим косовским изборима“.
Косовске власти пренебрегавају реалност на Северу, а то је да Срби не осећају Косово својом државом, нити косовску власт да ради у њиховом интересу.
„Не само што не осећају косовску државу својом, него заправо не осећају никакву врсту пријатељства, наклоности, или толеранције које долази било од стране косовске власти, било од стране већинског косовског друштва“.
Косовско друштво и власт стога имају озбиљан задатак уколико желе да промене слику и да грађанима српске националности:
„Ставе јасно до знања да ако нису вољени, они ипак имају права и да је ово њихова земља, њихова кућа. Потребно је да из корена промене и начин комуникације и однос према Србима – њиховом идентитету и бригама“.
Ниједна власт – ни приштинска, ни српска, није положила испит зрелости када је у питању брига о грађанима, закључила је Лазаревић у разговору за Н1.
