Данас је Лазарева субота, један од најважнијих дана за хришћане, који најављује Васкрс, а претходи Цветима. Празнику се посебно радују деца, због цвећа и звончића, па се често доживљава и као дечји празник.
Нарочито се свечано обележава у Косовском Поморављу, а посебно је свечано у Готовуши. Чувене Лазарице – девојчице и девојке до 18 година обучене у народну ношњу иду од куће до куће и певају.
Народна ношња се састоји од белих свилених кошуља сашивених традиционалним везом, на које се облачи јелек, опаше антерија, уз бошчу, окићене бисерима и са плетеном корпом, такозваном крошћом.
Оне у паровима, лазаричким песмама призивају здравље, плодност и напредак домаћина. Свака песма које Лазарице певају намењена је сваком члану домаћинства које посећују.
Када Лазарице уђу у дворишта кућа, певају „Бог помага у дворје“, а када излазе из дворишта певају „Станте збогом из дворје“.
Лазарке певају песме посебно припремљене за све чланове породице домаћина у коју долазе.
За домаћина се пева „Ратар седи на рало“, за домаћицу се посебно пева „Ој Јарино госпођо“, али уколико је у породици момак за женидбу, Лазарке певају и „Овде јунак нежењен“.
Дечацима се пева „Соко лети високо“, девојкама и девојчицама „Ој другајле другачке“, бебама „Има мајка пуценце“, док је младим брачним паровима намењена песма „Два се млада гледају„.
Обичај налаже да домаћица, чији дом посете у овом месту, дарује Лазарке јајима, слаткишима и новцем.
У повечерје, у част Лазарица и празника Лазарева субота, припрема се сеоска игранка.
Лазарице представљају елемент нематеријалног културног наслеђа Србије и уписан је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије 2012. године.
