Осим што је од председника Србије америчко-европски двојац затражио још једном да и Србија допринесе хитној деескалацији кризе, тежи захтев је да убеди Србе на Косову да се врате у институције, односно да претходно учествују на изборима – и то без предуслова. Габријел Ескобар „сигурно, не жели да чека до јула“ да се избори и десе, али и преко тога може да се деси да се они планирају. Такође, ЕУ и САД желе да се Охридски споразум спроведе до краја ове године. Ово је вест са данашње конференције за медије специјалног изасланика САД за Западни Балкан.
„САД су посвећене да помогну Србији и Косову да реше ову кризу на обострано користан начин и да крену напред ка заједничкој регионалној агенди која користи људима Западног Балкана и људима који живе овде, према заједничком европском путу. Има много потенцијала у овом делу. Не смемо да изгубимо ту чињеницу из вида и не смемо да престанемо да радимо то да од Западног Балкана учинимо оно што може да буде – најбржи и најдинамичнији део Европе и стварни доприносилац регионалној стабилности“, нагласио је Ескобар.
Међутим, каже да његова посета Београду није само због кризе, већ и због продубљивања билатералних односа са Србијом.
„Моја посета није само о кризи. Имамо веома дубоке односе са Србијом. Постоји веома позитиван развој у овим односима. Веома смо заинтересовани за развој и продубљивање наших билатералних односа са Србијом, веома заинтересовани за све могућности које нам односи могу донети када су у питању образовање, наука, спорт и посебно бизнис“, казао је у Београду Ескобар.
Додао је и да ускоро организују посету Привредне коморе Србије у Вашингтону, управо зарад даљег продубљивања билатералних односа.
„Дакле, постоји доста тога између САД-а и Србије и остатка региона, осим кризе, али сам то морао да подрцртам јасно, јер понекад тај аспект је занемарен у свему томе“, нагласио је амерички дипломата.
Специјални изасланик САД и европски посредник за Западни Балкан и истовремено дијалог Београда и Приштине, Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак, у Београд су синоћ дошли из Приштине без позитивног одговора косовског премијера на захтеве које му међународни партнери већ данима упућују.
За српског председника Александра Вучича сада су имали два захтева – да и Србија допринесе хитној деескалацији ситуације, али и како сам Ескобар признаје, један тежи:
„Стварно мислим да је највећи изазов за Србију да убеди Србе на Косову да се врате у институције. Ту смо на страни Србије и хоћемо да будемо сигурни да они који буду учествовали на изборима и Срби заиста се врате у институције и буду добро дошли“.
Председник Вучић је казао да ће употребити свој утицај како би Србе убедио да учествују на изборима, нагласио је Ескобар.
Иначе, Вучић демантује да је он тај који је Србе са Севера прошлог новембра позвао на излазак из готово свих косовских институција, а последњи пут то је нагласио прошле недеље у интервјуу ЦНН-у и то на директно питање.
Међутим, уочи избора, изјаве које су и он, као и сарадници давали били су у прилог обесхрабривања учешћа на локалним изборима који су били заказани за 23. април, без испуњења претходних услова које су Срби изнели.
Ескобар је у Београду такође поновио захтеве међународних савезника Косова који су и јуче у директном сусрету предочени косовском премијеру, а који се односе на хитну деескалацију кризе.
„То значи да се надамо да градоначелници неће покушавати да користе те зграде, а да косовска полиција се повуче из околине зграда, али такође желимо да будемо сигурни да учесници протеста оду из те области додатно. Аако буду били нови избори, а надамо се да хоће, желимо да Срби на њима учествују без предуслова“, казао је Ескобар.
У решавању најновије кризе на Северу, од косовског премијера Аљбина Куртија, највиши представници западних партнерских земаља понављају захтеве: да хитно деескалира кризу на Северу и да потом прионе на спровођење Охридског споразума, односно формирање ЗСО. Деескалација подразумева повлачење полицијских снага из општинских зграда у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, да градоначелници свој, како истичу, „административни“ мандат наставе да спроводе са алтернативних локација и да се распишу локални избори уз осигурано учешће Српске листе.
Приштина се до сада оглушивала о ове позиве, осим да је спремна да размотри расписивање избора, те постепено повлачење полиције из општинских зграда, али уз претходно процесуирање „фашистичке милиције“ због насиља према војницима КФОР-а и, како се наглашава, Косовске полиције и новинара.
Или да „насилна руља“ се врати у Србију, казао је претходно Курти.
Косово је већ претрпело прву последицу. Отказано му је учешће у дуго најављиваној НАТО вежби „Дефендер Еуропе 2023“.
Новинари су и данас Ескобара питали за друге последице.
„ЕУ уз потпуну подршку САД веома јасно је ставила до знања да постоји европски процес дијалога и медијација је европски процес. Окренути леђа овом процесу је окренути леђа ЕУ са свим последицама које носи неуспех у ближој интеграцији и ближим односима са Европом. Само по себи је то веома озбиљна последица“, и у Београду је поновио Ескобар, оно што је јуче казао и у Приштини.
Што се тиче последица, поновио је да се у тиму налази и Велика Британија.
„И као пријатељ Косова охрабрујемо их да сарађују, координишу и сврстају се без одлагања како би произвели регионалну стабилност. То партнерство са Косовом отворено је кад год га желе“, додао је Ескобар.
Али истовремено, уколико то не учине, предузимају једностране акције, закорачивши уназад у свом партнерству са Евроатлантском унијом, а то, само по себи је такође последица
Потврдио је да ће се разговори између Лајчака и косовске владе наставити и након одласка Лајчака из Београда данас. Не зна да ли је из косовске владе већ уследио конкретан одговор, али се нада да косовска влада препознаје то што посрединици покушавају да постигну – „одрживу и обострану корист за обе земље“.
Ескобар је данас демантовао поједине извештаје медија о томе да је наводно дат рок косовским властима за испуњење захтева. Међутим, нагласио је да он до петка треба Белој Кући да поднесе извештај о томе има ли напретка. Исто то треба да учини и Мирослав Лајчак кад је у питању подношење извештаја Борељу.
Говорећи о Заједници општина са српском већином, Ескобар је поновио познати став, као и јуче у Приштини да се ради о правном захтеву за косовску владу, те да је она претходно садржана у Бриселском споразуму, закључцима Европског Савета и сада Охридском споразуму.
„Дакле, то није споразум између Куртија и Србије, то је споразум између Косова и Србије. Уколико Косово жели да настави напред у евроатлантским и европским интерграцијама, мораће да формира Заједницу. Дакле, десиће се. Сада, питање је да ли ће се десити са овом или будућом владом“, казао је амерички званичник.
Дуготрајни нерешен проблем на Косову био је и пре текуће кризе у Украјини
Као и јуче у одговору на питање нашег портала, Ескобар је и данас казао да, иако Русија има користи од подела унутар Европе, те није заинтересована да види проширење ЕУ, док истовремено користи кризу у региону као тему да саопштава како је „запад омануо“, ипак не види ову државу као изазивача кризе на Северу.
„Али, кад то кажем, оно што се на Косову сада дешава је дуготрајни нерешен проблем између различитих група. Био је тамо пре текуће кризе у Украјини, али је криза у Украјини учинила да је важније да се реши, али није у потпуности генерисана од стране Русије“.
Похвалио је конструктивне напоре Северне Македоније, као веома доброг пријатеља и Србије и Косова, како је оценио, и при ангажовању око Охридског споразума, те подношењу најновијег предлога за хитну деескалацију кризе на Северу, који је, како је подцртао Ескобар, у већини у складу са европским предлогом.
