Покрет за одбрану Косова и Метохије

Леонид Решетњиков: Русија неће оставити Србију на цедилу

Леонид Петрович Решетњиков (Фото: Б. Билбија)

Српски народ је жилав, као и руски. У овој фази мислим да Русија довољно помаже, видећемо како ће тећи развој кризе даље. Али Србија мора да опстане, закључио генерал Решетњиков.

Русија неће оставити Србију на цедилу, поручује доктор историјских наука Леонид Петрович Решетњиков, пензионисани генерал-потпуковник и некадашњи начелник Информативно-аналитичке управе руске обавештајне службе СВР. Данас је председник непрофитне добротворне Фондације „Наслеђе” и шеф Катедре историјских архива Московског државног факултета за културу, али је у нашој земљи постао познат као директор Руског института за стратешка истраживања (РИСИ). На питање зашто није долазио у Србију неколико година, иако је раније био чест гост, генерал Решетњиков одговара да је то пре свега због вируса корона.

Разболео сам се још у првом таласу. А пре тога сам имао другу болест, оперисан сам. Скоро две године сам одсуствовао из здравствених разлога – објашњава Леонид Решетњиков, који је служио у КГБ-у и СВР-у од 1976. до 2009. године, радећи између осталог и у Београду.

Многи вас сматрају великим пријатељем Србије, али у суседној Црној Гори оптужили су вас да стојите иза такозваног државног удара у изборном дану 2016, када је Мило Ђукановић једва задржао власт. Ви сте му, изгледа, помогли у томе?

Ако озбиљно говоримо, црногорски пуч је потпуно измишљена прича. Сигуран сам да ју је измислила америчка обавештајна служба. У Црној Гори сам последњи пут био 2012. године, и то накратко, имао сам сусрет с митрополитом Амфилохијем, који је написао предговор за српско издање моје књиге „Вратити се Русији”. А од црногорских политичара упознао сам једног или двојицу. Мислим да је било злоупотребљено моје име и звање, то што сам радио у обавештајној служби до 2009. године. Међутим, и тамо сам радио у аналитичкој управи, нисам се бавио оперативним радом. Американцима је била потребна нека фигура ради уверљивости њихове комбинације и провокације. А најпознатија таква фигура, и у Србији и у Бугарској, јесте генерал Решетњиков, који се отворено представља. Било би заиста смешно, с тачке гледишта специјалне операције, да је на њеном челу човек попут мене. Обично се такве ствари раде прикривено, тајно, да нико не зна ко то ради. Потпуна комедија, срачуната на обичног, просечног човека, који се не разуме превише у политику.

Али добро звучи: руски генерал, обавештајац, руши власт која је „на прагу НАТО-а”?

Слажем се, али нису само због тога изабрали мене. У јавним наступима увек сам критиковао Ђукановића, пре свега због његове спољне политике. Он и његове присталице издали су заклетву црногорског народа још од 19. века: никад против Русије, увек уз Русију.

Шта се заправо догодило у Црној Гори 2016, по вашој тумачењу?

По мојој верзији тамо није било ничег озбиљног. Можда је било неких разговора, уз чашицу ракије, с неким пензионерима. Могуће да су рекли како би било добро да нема Ђукановића…

Какви су то пензионери? Руски?

Можда је било и руских. Они се тамо одмарају, имају имовину, много је таквих. Могуће је да су у кафани попили и почели да причају свашта, а специјалне службе су то искористиле да покажу како је то завера. То ме подсећа на Стаљиново време, када су људима судили на основу цинкарења. Нема ту ничега, реалне оптужбе нису изнете. Мало су галамили и смирили се.

Можете ли сада да путујете у Црну Гору?

Не планирам да идем.

Ваше име су такође повезивали са српском опозицијом, да сте им наводно пружали подршку против актуелне власти и председника Александра Вучића?

Треба најпре дефинисати шта значи „српска опозиција”.

Са опозиционим политичарима попут Млађана Ђорђевића.

Једино је с њим је и било неких веза. Упознао сам га давно, захваљујући његовом племенитом пројекту дечјег кампа на Тари, за погинуле борце и страдале у америчкој агресији. Слали смо децу из Москве, Придњестровља, Доњецка, а он је нама помагао у пројекту истраживања руске беле емиграције у Југославији. Управо он нам је и предложио пројекат запуштеног руског гробља на северу Војводине.

Он је велики познавалац руске беле емиграције?

Не знам, али је то предложио и ми смо му на томе захвални. Када је рекао да иде у политику, прекинули смо сарадњу, али задржали смо пријатељске односе. Он има своје везе у Москви, објављује тамо неке текстове, али то нема везе с нама.

Да ли сте му давали савете како да се бори против власти?

За мене су опозиционари у Србији првенствено људи прозападних погледа. Мени то не одговара.

И Ђорђевић припада том делу опозиције?

Од када је почео да им припада, наши односи постали су више формални.

Говорило се да имате подударне погледе у односу на власт у Београду.

Увек сам имао исти став, да је Србија самостална држава. Србија и председник Вучић подржавају добре односе с Русијом. За Русију је најважније што председник Вучић подржава добре односе и да не само говори о њиховом развоју већ и ради на томе. Сви бисмо желели више, и Руси и Срби, али морамо да разумемо да се Србија налази под ужасним притиском Запада. То је реалан притисак и председнику Србије је веома тешко у таквој ситуацији. То су и економски и политички односи, и активност опозиције, све је укључено. У Русији то разумеју. Србија је део Европе и током своје историје увек је водила политику балансирања. Некад је у том балансирању више нагињала Русији и СССР-у, некад Француској или Немачкој. Вучићеви критичари умеју да кажу да он одржава добре односе не само с Москвом већ и са Европом. Ја сматрам да је то природно.

Ви мислите да је све то исто? Да ако би после ове власти дошла нека друга, на пример Ђорђевић са својим прозападним партнерима, да би се понашали исто као Вучић и не би увели санкције Русији?

Млађан нам не би увео санкције, али сумњам да ће он икада бити на власти. Али ако дођу остали из прозападне опозиције, биће и санкција. Сигурно би попустили и не би се противили санкцијама као што то ради Вучић. Зато никад нисам, нити ћу критиковати садашњу власт због њених односа са Западом.

Вратили сте се у Србију, да парафразирам наслов ваше књиге?

Лепо ми је овде, поготово после две године које сам провео углавном у лечењу и рехабилитацији. Написао сам и књигу мемоара „У сенци и на светлу – линија живота обавештајца”. Цело поглавље посветио сам периоду рада у Београду и Југославији осамдесетих година прошлог века. Пишем и о покојном патријарху Иринеју, који ме је одликовао Орденом Светог Саве другог степена. Сматрам да су Српска православна црква и вера основна срж српске нације. Зато сам на корице своје књиге ставио фотографију где се иза мене виде Београд ноћу и Храм Светог Саве, а с леве стране су бугарске планине јер сам и у Бугарској много радио. Пре две године, додуше, добио сам 10 година забране уласка у Бугарску.

Опет неки пуч?

Није било пуча тамо. Рекли су да својим акцијама за развој културних и хуманитарних веза желим да заокренем стратешки курс Бугарске од НАТО-а ка Русији.

Леонид Решетњиков

То се данас зове малигни утицај…

Да, превише споменика, меморијалних плоча и трибина сам направио. То је тај утицај. Постоји и документ Стејт департмента у ком објављују рат нашим споменицима, наводно Руси подижу сувише споменика. Као на пример, на грчком Лемносу, где смо обновили руско војничко и емигрантско гробље и меморијал. Пре 16 година затекли смо свега шест плоча зараслих у шибље, а данас су то меморијални центар и 380 плоча и још 70 за погинуле у експедицији грофа Орлова 1770. године.

А код нас шта радите?

Обновили смо руско гробље беле емиграције у Кикинди, са 247 плоча и веома лепим меморијалом. Захвални смо властима у Кикинди и целој јавности овог града. После Октобарске револуције кроз Србију је прошло више од 100.000 руских емиграната, а задржало их се око половине. Дали су велики допринос развоју Србије. Само у Београду је радило 70 врхунских архитеката, попут Николаја Краснова, који је градио царски дворац на Криму и велика здања у центру српске престонице. Било је 700 дипломираних лекара, бројни научници… Ви можда то знате, али нама је првенствено важно да људи у Русији сазнају јер их у совјетско време нису томе учили. Зато много радимо у самој Русији, подижемо споменике, одржавамо конференције, издајемо књиге. Ви у центру Београда имате прелеп споменик цару Николају Другом, а у целој Русији га до прошле године није било – можда свега десетак биста.

Зашто сте онда, ако се бавите културним радом, толико на мети?

Нису то иницијативе одавде, као ни покушаји да ме посвађају са српским властима. Све су то операције страних служби. Москва подржава председника Вучића, сматра га пријатељем Русије и чини све што је могуће у овом тренутку. Ми не можемо сада да формирамо војне блокове и базе, али све што се ради Владимир Путин сматра задовољавајућим, као и укупан ниво наших односа.

Има ли Русија у Европи још таквих пријатеља? Председници Вучић и Путин ће се ускоро сусрести 19. пут?

Tаквих пријатеља као Србија ми немамо, не само у Европи. Мислим да председник Путин у то нема никакву сумњу, ако погледамо његово понашање и однос према Србији и председнику Вучићу. И то је велико достигнуће када постоји лични однос двојице председника, раније тога никад није било. Ако погледамо Балкан и шире, једина преостала „жива” земља је Србија, све остале су колоније.

Морате издржати, ми смо ту, у близини

Може ли оваква, суверена и независна Србија, да опстане у садашњим сложеним временима и колико Русија може да помогне?

Српски народ је жилав, као и руски. У овој фази мислим да Русија довољно помаже, видећемо како ће тећи развој кризе даље. Али Србија мора да опстане. Зашто сте онда такав Храм Светог Саве изградили? Сада морате да опстанете, нема друге. Србија сада све издржава, ма шта споља радили, ма шта опозиција предузимала. Ми не знамо неку другу земљу попут Србије, не постоји таква. И Русија је под масовним нападом, није јој лако, али они који је нападају такође се налазе у стању полуизнемоглости. Европа и САД раде неке ствари по инерцији, али видимо да су изгубили некадашњу ефикасност. Ако је Србија издржавала док су САД и Европа биле у много већој снази, сада тек мора. А Русија је ту, у близини. Наш задатак је да схватимо у ком правцу ће западне елите да крену и не обраћамо пажњу на спољашње манифестације, попут пандемије, климатских промена или права мањинских група, већ да проникнемо у суштину њихових маневара. Сматрам да се сада управо одлучује о новој глобалној конфигурацији, где ће бити нови центар света. Ми то пажљиво пратимо. А Русија им смета јер је, како је недавно рекао Владимир Путин, понудила алтернативну идеологију умереног конзервативизма, уместо досадашњег кретања између комунизма и либерализма.

Бојан Билбија

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 21. 11. 2021)

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print