Уставни суд Косова сада тражи од Државног тужилаштва да реагује, док из управе овог средњевековног манастира у власништву Српске православне цркве (СПЦ) наводе да остају при ставу да надлежни би требало да потврде њихово власништво над земљиштем сходно судској одлуци из 2016.
Шта Уставни суд тражи од Тужилаштва?
Уставни суд Косова је крајем септембра ове године констатовао да његова одлука није извршена, те позвао Државно тужилаштво Косова да предузме даље радње у складу са законским овлашћењима.
Одлуке Уставног суда Косова су коначне и обавезујуће за све стране.
Уставни суд је у “Решењу о неизвршењу пресуде” истакао да нема надлежност за процену одговорности за неизвршење једне одлуке Суда од одговорних органа, али да таква процена припада државном тужиоцу, у складу са Кривичним законом и Законом о кривичном поступку Републике Косова.
Шта је спорно са земљиштем манастира?
Уставни суд Косова је 2016. године донео одлуку у корист манастира Високи Дечани, односно утврдио да 24 хектара земљишта припада том манастиру.
Међутим, локална власт у Дечанима одбија да спроведе ову одлуку Уставног суда јер, како тврди, та имовина припада друштвеним предузећима “Апико” и “Иљирија”, те да никада није припадала манастиру.
Локална власт у Дечанима сматра и да је Уставни суд легализовао одлуку Слободана Милошевића из 1997. године када је одлучио да ту имовину поклони манастиру.
Треба ли Тужилаштво да реагује?
Радио Слободна Европа је послао упит Државном тужилаштву Косова о питању повраћаја 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани.
На питање да ли је добило званично обавештење Уставног суда о неизвршењу њихове пресуде, те да ли Тужилаштво планира да предузме неке кораке или је већ предузео, одговор до објављивања овог текста није стигао.
Професор Уставног права на Универзитету у Приштини Арсим Бајрами објашњава да су све пресуде Уставног суда обавезујуће и да нико нема права да на њих улаже жалбу.
То исто важи и за пресуду Уставног суда из 2016. године, којом је утврђено да је манастир Високи Дечани власник над 24 хектара земљишта.
Он подвлачи да су за спровођење одлука Уставног суда надлежне косовске институције.
Међутим, Бајрами напомиње да у Уставу Косова није прецизирана јасна казна за оне који не поштују одлуку Уставног суда.
“Он [Устав] само предвиђа да су одлуке Уставног суда ‘ерга омнес’ – обавезујуће за све. Држава и други актери – грађани или институције – морају да се придржавају одлуке. Не постоји орган који је надлежан за спровођење одлука [Уставног суда], као што је Полиција или безбедносне институције”, наводи Бајрами.
Није утврђено, додаје Бајрами, да пуну одговорност за спровођење одлуке Уставног суда треба да преузме извршна власт.
“[Извршна власт] спроводи законе и друге акте, али на неки начин цела држава и државне институције су у обавези да обезбеде пуну имплементацију закона, односно спровођење одлуке Уставног суда”, наводи Бајрами за РСЕ.
Извршни директор Косовског института за правду Ехат Мифтарај истиче да свака држава, која тежи основним принципима владавине права, спроводи одлуке Уставног суда.
Додаје и да сада Уставни суд, под притиском међународне заједнице, тражи од Државног тужилаштва да предузме правне радње, које, према његовој оцени, нису основане.
Он објашњава да Кривични законик јасно је прописује да неизвршење судских одлука редовних судова отвара пут државном тужиоцу да покрене кривични поступак против лица или институција које не спроводе те формалне одлуке. Међутим, то се не односи и на одлуке Уставног суда.
“Уставни суд није редовни суд и ова одредба се не примењује на одлуке Уставног суда. Притиском међународних партнера, Уставни суд је на неки начин преузео иницијативу која, прво, није заснована на закону, а друго, изузетно је проблематично да је државни тужилац спроведе”, наводи Мифтарај.
Мифтарај сматра и да је за спровођење одлуке Уставног суда о манастиру Дечани недостајала политичка воља, односно да су требали да буду успостављени надзорни механизми за спровођење одлука Уставног суда.
“Кривични законик и Закон о кривичном поступку је последњи пут усвојен 2019. године и ако су сматрали да је неспровођење одлука Уставног суда проблем, могли су то да санкционишу Кривичним закоником. То се није десило”, наглашава Мифтарај.
