„Маневарски простор Србије јесте минималан, али, како је једном рекао Иво Андрић, њега за дипломатију увек има“, каже за Косово онлајн професор и дипломата у пензији Дарко Танасковић, поводом предстојећег гласања у Парламентарној скупштини Савета Европе о захтеву Косова да постане члан ове организације. Иако је званични Београд свестан да Приштина унутар ПССЕ има математичку предност, настојања да се аргументи српске стране још једном чују неће посустати до уторка, а ни после, јер коначну реч о томе да ли се Косову отварају врата најстарије паневропске организације даће Комитет министара чије је заседање средином маја.
Претходних дана српска дипломатија упрегла је све своје снаге по овом питању, а председник Србије Александар Вучић јутрос је послао писма лидерима великих земаља, између осталих и немачком канцелару Олафу Шолцу и француском председнику Емануелу Макрону. Амбасадорка Србије при СЕ Сузана Грубјешић још једном је разговарала са свим амбасадорима, лидерима посланичких клубова, председавајућим Политичког комитета, а свим шефовима делегација у ПССЕ председавајућа српском делегацијом Биљана Пантић Пиља послала је писма. У припреми је и нон-пејпер који ће Београд доставити на адресе чланица СЕ.
У овим дипломатским активностима, истичу се разлози због којих Србија сматра да чланство Косова у СЕ није прихватљиво. Пантић Пиља је у послатим писмима шефове парламентарних делегација позвала да пре 16. априла још једном размисле да ли Косово треба да постане члан СЕ, имајући у виду да није држава, норме међународног права и Резолуцију Савета безбедности 1244, а акценат је стављен на свакодневно кршење људских права на Косову и на то да Приштина и даље није учинила ништа да би била формирана Заједница српских општина, договорена још 2013. године.
Професор и дипломата у пензији Дарко Танасковић каже за Косово онлајн да је корисно да Србија свим чланицама Савета Европе аргументовано, јасно и недосмислено изнесе своје виђење ситуације настале „овим, ко зна којим по реду, кршењем међународног права и грубим, дискриминаторним примењивањем двоструких стандарда ’пријатеља Косова’ у односу на Србију“.
„Важно је деловати према подносиоцима и коспонзорима иницијативе за пријем ’Косова’, затим се поуздано обавестити о ставу сваке поједине државе, како би се припремили дипломатски наступ и тактика на седници на којој се буде коначно одлучивало, а неопходно је, наравно, и посветити посебну пажњу државама за које се процењује да би могле бити против пријема “Косова”, иако су га признале, јер је и уздржавање боље од позитивног гласа“, наводи Танасковић.
На питање какву снагу има нон-пејпер који Београд припрема, Танасковић се послужио латинском пословицом “Сцрипта манент!” (Написано остаје прим.аут).
“То је важно и због корака које Србија има намеру да предузме у случају пријема Косова у Савет. Како да Србија равноправно седи у једној међународној организацији са делом своје територије? Да се не каже да нису знали, премда, наравно, сви добро све знају. Примање ‘Косова’ као државе у Савет Европе никако није неутрално за статус самог Савета и његову будућу активност и кредибилитет. А што се аргумената наше стране тиче, мислим да их доиста није потребно понављати. Верујем да би ваљало на неки начин саопштити и то да оне који су признали једнострано проглашену независност ‘Косова’ није сврсиходно убеђивати да оно у међународноправном смислу не може бити држава, јер су свесно то право прекршили, већ нагласити да, и кад би било држава, што за Србију није, из низа разлога на основу прихваћених критеријума Савета Европе, услед скандалозног и неодговорног понашања привремених власти у Приштини, не би испуњавало услове за чланство. То је онај аспект који је напрасно ‘заборавила’ Дора Бакојани“, наводи Танасковић.
Историчар Александар Гуџић каже за Косово онлајн да Београд чланицама СЕ треба да предочи све проблеме са којима се Срби на Косову годинама суочавају – од неиспуњавања обавеза предвиђених Бриселским споразумом преко узурпирања имовине до укидања динара, чиме је доведена у питање егзистенција Срба.
„Ту су и тајне оптужнице, монтирани процеси који се воде против Срба и низ других ствари. Без решавања проблема са којима се суочавају Срби, мислим да Косову није место у Савету Европе“, наводи Гуџић.
Он каже, међутим, да је Косово до сада, нажалост, било награђено за све своје злочине и грешке из прошлости.
„Не треба имати превелика очекивања од међународне заједнице, нарочито од оног дела који је покровитељ косовске независности, али то наравно не значи да ми треба да одустанемо од било ког вида борбе за своја права. Уколико би Косово постало члан СЕ то би била за њих још једна награда за неиспуњене обавезе и награђен злочин“, поручује Гуџић.
Поводом „мобилизације“ српске дипломатије уочи гласања у ПССЕ дипломата у пензији Милован Божиновић каже за Косово онлајн да је добро да се још једном о овоме разговара и да се државе подсете, пре свега на то да пријем Косова не би био у складу са правилима и процедурама Савета Европе и да је све то кршење правила.
„Када бисмо живели у свету, а мислим да смо из њега изашли, у којем се поштују правила, ово не би било могуће и замисливо, али свет се мења и политички разлози побеђују право и то је једна од истина са којом морате живети“, каже Божиновић.
Он наводи и да је убеђен да су српске дипломате ову тему много пута већ расправљале са својим саговорницима у разним министарствима правде или спољних послова у државама чланицама и да је наша аргументација већ презентована.
Наводећи да је нон-пејпер један од класичних инструмената дипломатске комуникације који садржи виђење ствари стране која га шаље и у ком се наводе чињенице за које се сматра да треба да буду поменуте, Божиновић ипак истиче да се плаши да ће домет таквог документа у овом случају бити доста ограничен јер све државе које су потврдиле да ће подржати Косово у суштини већ знају те чињенице.
У нон-пејперу Београда, према мишљењу програмског координатора Фондације БФПЕ за одговорно друштво Стефана Владисављева акценат ће бити стављен на то да Косово фактички не испуњава основне предуслове за чланство у СЕ и да би требало да се ови предуслови испуне пре него што до чланства дође, а не да прво дође до чланства а да се онда очекује да ће предуслови бити испуњени.
„Чини ми се да ће фокус бити на положају српске мањине на северу Косова која је у незавидној позицији због институционалног недостатка политичке воље да се аспекти онога што је постигнито кроз Охридски споразум спроведу на терену. Подизање свести о успостављању Заједнице српских општина као механизма заштите права, слобода и положаја Срба може да се додатно појача кроз дипломатске активности и кроз потенцијално оспоравање чланства Косова у СЕ“, каже Владисављев за Косово онлајн.
Српска дипломатија у овом тренутку, ипак, како указује Владисављев, води „битку узбрдо“ јер су фигуре на шаховском пољу постављене тако да ће јако тешко било која од држава које су се иницијално изјасниле за чланство Косова променити своје позиције.
