МИ ДРЖИМО РЕЧ ЗА НАС ЈЕ САРАДЊА СА
НЕМАЧКОМ ОКО ЛИТИЈУМА ОД ВЕЛИКЕ ЈЕ
ВАЖНОСТИ:РАДИЋЕМО СА НЕМЦИМА БЕЗ
ОБЗИРА ШТА ОНИ РАДИЛИ СА НАМА- А. ВУЧИЋ
Ко жели да политички профитира од литијума, све личи на медијску представу којом покушавају да придобију људе за евентуалне протесте против власти на јесен оцењује увек будни тзв. објективни и свеприсутниполитички аналитичар Д. Вук Станковић увек приправан да пружи своје “експертске“ услуге у оправдавању сваког потеза великог вође А. Вучића, ма колико они били против уставни, ирационални и ван сваког разумног процењивања реалног стања у друштву и одраз његове мегаломаније и погубног политикантског месијанства. Овога пута се овај тзв. аналитичар опште праксе нашао на насловној страни режимског листа Политика оптужујући опозицију да настоји да политички профитира на питању литијума. Политика у овим данима доживљава најдубљи пад у својој бурној историји и може се рећи да је на добром путу да превазиђе срамну улогу из времена владавине С. Милошевића . И није Политика једини режимски медиј у коме се води бесомучна оркестрирана кампања за поново покренути пројекат рударења литијума и то као поново оглашени коначни квантни скок Србије у светлу и богату будућност, скок никада виђен у нашој историји. Као и увек до сада А. Вучић користи своју медијску и страначку машинерију и потеже свој већ толико пута опробани метод политикантског инжињеринга оптужујући опозицију и грађане окупљене на протестима против ископавања литијума да настоје да политички профитирају на питању литијума као што је исту оптужбу пласирао након што су грађани кренули у масовне протесте против насиља након убиства ученика у ОШ Рибникар и младих људи у селима у околини Младеновца. Представници напредњачког режима и њихов велики вођа сматрају да само они имају право и „историјско“ послање да се баве политиком и задобијањем политичких поена а сваку другу политичку акцију опозиционих странака, удружења, иницијатива самоорганизованих грађана проглашавају за неприхватљиву политизацију и тиме врше константну демобилизацију и пасивизацију политичког живота у Србији јер они могу да буду једин политички хегемон увек спреман да профитира из њихових тзв. никада виђених “историјских достигнућа“ .На тај начин показују тежњу да стварају код наших грађана фаталистички утисак да ништа не може да се промени, да њихов глас и политичко ангажовање не могу имати никаквог ефекта и тако их гурају у што већу апстиненцију и немоћ да се изборе за своја елементарна људска права и темељене политичке слободе. Они су нажалост успели у да у великој мери пацификују и обесмисле политику каоизузетно важну друштвену делатност у којој грађани имају прилику и неотуђиво право да слободно заступају своје и опште интересе. Зато се у нашим приликама као по правилу дешава да сваки протест отпочињу реченицом, ми се не бавимо политиком и не припадамо ниједној политичкој странци или организацији, ово је спонтани протест незадовољних и огорчених грађана и он није политички обојен и нема политичке циљеве. Оваква већ уврежен приступ политичком деловању само показује да је овај диктаторски режим успео да оствари погубно разарање политичког живота али и политичког активизма као неотуђивог права сваког грађанина ове земље.
Али зато А. Вучић мора да покаже да је он способан и спреман да без обзира што се већина грађана противи пројекту рударења литијума што показују истраживања јавног мњења али и све већи број градова у којима се одвијају масовни протести, буде једини гарант ,уз представнике ЕУ и Немачке, његовог спровођења показујући тиме своју неприкосновену и неупитну моћ. На таквом диктаторском начину владавине и почива и опстаје напредњачки режим као апсолутна негација елементарних демократских начела и цивилизацијских вредности. Он чини све да до краја игра своју „историјску „ улогу неприкосновеног господара Србије увек спреман да свој неутаживи интерес за одржавање на власти по сваку цену подреди захтевима ЕУ и САД, непрестано себе нудећи и представљајући у унутрашпњој политици као главног и незамењивог борца за националне интересе и одбрану суверенитета Србије. О досегу и резултатима тако вођене политике најбоље сведочи катастрофално стање Срба на Косову и Метохији и све снажнији талас њиховог исељавања што води коначном решењу српског питању овој нашој покрајини. А. Вучић је заиграо као и у случају његове погубне политике на Косову и Метохији, на исту карту, да ће он решити не само питање регионалне стабилности већ да ће мимо већинске воље наших грађана спровести договор са ЕУ и посебно Немачком(слично обавези коју је преузео у спровођење Охридског споразума) о експлоатацији литијума и тако потврдити европски пут Србије али и бити гарант остваривања њихових али и економских интереса великих корпорација као што је Рио Тинто. Као у сваком његовом тзв. историјском подухвату он ствара референдумску атмосферу у којој се одлучује о његовој политичкој судбини. Тако је и сада са његовим неодустајним залагањем да се по сваку цену, као што чини сваки послушни и сервилни колонијални управник, отвори рудник литијума као тек почетак његових великих и никада виђених подухвата сада у области рударства( у изгледу је отварање десетине нових копова широм Србије).Без обзира што је он убеђен да после лажних и покрадених избора има апсолутну моћ да спроводи своје мегаломанске и ирационалне пројекте у славу његове „ загарантоване историјске улоге“ у насилној напредњачкој псеудо модернизацији Србије, питање литијума сада поново ставља на дневни ред питање легитимитета и одрживости његовог диктаторског режима. А. Вучић добро зна који је улог сада у питању, и зато је ставио у погон све све своје политичке, медијске и институционалне капацитет у спровођење његовог слугерањског договора са О. Шолцом канцеларом Немачке која је до јуче била на мети блаћења од стране његових таблоида као архи-непријатељ и главни покровитеље тзв. косовске независности и спонзор Резолуције о геноциду у Сребреници донете у генералној скупштини УН . Данас она постаје наш поуздани партнер и гарант спровођења највиших еколошких стандарда у експлоатацији литијума. И не само то, Немачка се јавља и као гарант пута Србије у ЕУ. Говорити о непринципијелности, лицемерству, превртљивости и лажљивости функционера ЕУ данас је сувишно јер је то и стварана суштина владавина А. Вучића, зато је они њима погодан да буде њихов понизни и послушни колонијални управник ако то обезбеђује и његов опстанак на власти. И то без обзира што његово деловање не само у овој прилици представља најгрубље кршење свих демократских начела поштовања већинске воље народа, то очигледно није препрека за остваривање економских и гео- политичких интереса ЕУ , псебно Немачке и њене аутомобилске индустрије.
У једном коментару о Рио Тинту могла се наћи веома прецизна оцена начина на који начин А. Вучић успева да неутралише , пасивизује и разводни досадашње протесте настојећи да их обесмисли и маргинализује, а тај се метод политикантског инжињеринга примењује и на његову одлуку да се изнова покрене пројекат рударења литијума у долини Јадра( он сам је изјавио да је он учинио за остваривање овог пројекта више него сви запослени у овој фирми, то је једна од изузетно ретких истина које је он успео да изрекне). У овом коментару се наводи да Рио Тинто као и сваки Вучићев пројекат има пасивну и активну фазу. Пасивна је усмерена на амортизацију противника и ту је он помирљив, пренемаже се , лаже да пројекта неће бити. У активној фази прелази у напад, активира страначку машинерију да угуши већ исцрпљене противнике. Сада се у овим данима обновљене медијске кампање може јасно видети да је он већ увелико прешао у активну фазу настојећи да у самом почетку реактивирање овог пројекта рударења литијума додатно исцрпи и угуши активисте у долини Јадра који се одлучно противе овом неприхватљивом и погубном пројекту служећи се најприземнијим дисквалификацијама из његовог познатог арсенала намењеног за дифамирање и застрашивање свих оних који се супротстављају његовим суманутим и ирационалним визијама његовог „историјског квантног скока“ .Јасно је да А. Вучић чини све да не буде окрњен његов победнички ореол, он га истрајно гради , јер је тзв. стављање тачке на пројекат Рио Тинта 2022 године након великих протеста широм Србије доживео велики политички пораз као и у време када је морао да одустане од намераване приватизације Телекома( што и данас не може да прежали. Он зна да сваки пораз озбиљно крњи остваривање његове месијанске, ирационалне и мегаломанске улоге као творца савремене историје Србије у којој он себе види као неприкосновеног креатора и непосредног градитеља до сада невиђеног напретка Србије. Не прихватајући ни најмањи пораз он у исто време жели да покаже своју силом и лажима наметнуту политичку снагу али и велику слабост јер темељи своју диктаторску власт на веома крхким и нестабилним упориштима и он не сме никако да дозволи да његова воља не буде спроведена јер тако показује слабост и несигурност а то може довести до колебања и осипања његовог клептократског, клијентелистичког и мафијашког режима. В. Ђукановић један од најагилнијих јуришника напредњачког режима најбоље је у тексту Бити против неистина као редовни колумниста у „објективном „ листу Политика најпрегледније показао шта су стварне намере напредњачког режима у сламању протеста против експлоатације литијума. Он је између осталог изнео и ове ставове “Као највећи успех овог свог ангажовања видим то што су се грађани заинтересовали да се чују обе стране и више нису априори против пројекта “Јадар“, већ желе да чују какве си су могући бенефити од тог пројекта. То је прва победа над лажима и хистеричној кампањи манипулације коју су спроводили лажни еколози, анархисти, леви либерали и тобожње патриоте .Уосталом, бројке у истраживањима не могу да се сакрију. Увећао се за два број присталица пројекта „Јадар“ а пао је готово за пет процената број противника. Но оно што је најбитније, број неопредељених, а у њиме је највећи број оних који су до јуче били екстремно против, значајно се увећао баш због знатижеље народа да се чује и друга страна. Њихов циљ од старта је био да се без дебате и без било каквог сучељавања аргументима пројекат декретом забрани, бар док се не промени власт, односно док се не промени Вучић, ЈЕР СУШТИНА ЈЕ ДА НЕ БУДЕ ВУЧИЋ ТАЈ КОЈИ ЋЕ УБРАТИ СВЕ МОГУЋЕ ПОЕНЕ У ВЕЗИ СА ОВИМ ПРОЈЕКТОМ“. Идеолог у покушају В. Ђукановић , горљиви заступник“ дијалога“ и права да се чују и другачија мишљења што се иначе у овом диктаторском режиму никада неће и не може десити само је демонстрирао да је за њега и његову странку дијалог био и остао само борба за очување рејтинга напредњачке странке и убирање политичког профита и поена за напредњачког великог вођу. Он и сам вероватно није свестан да је открио праву природу и смисао медијске и политичке акције у реактивирању пројекта рударења литијума, она се своди на грозничаву тежњу да се свим средствима смањи проценат људи који не подржавају овај погубни подухват А. Вучића и угуши протести грађана који су одлучни у томе да спрече даље девастирање Србије и изборе се за своје људско достојанство и право на живот, јер се сада ради ван сваке сумње о опстанку Србије.
Широм Србије се већ организују масовни протести грађана против отвореног и безочног настојања А. Вучића да по сваку цену спроведе одлуку( од које никада није ни одустао) о експлоатацији литијума, они имају спонтани карактер као израз отвореног огорчења и спремности грађана Србије да не дозволе даље уништавање и разарање наше земље. Они су изнова показали да и даље постоји енергија за промене у нашем народу и тежња да се супротставе неразумним и погубним потезима А. Вучића подржаног од његове медијске и клептократске фаланге. У њиховој спонтаности је велика снага али и опасност да и ови протести у недостатку јасне политичке артикулације и прецизно постављених захтева опет протеком времена( на шта овај режим увек рачуна) изгубе на интензитету и истрајности. Не треба бежати од тога да ови протести имају и политички карактер јер се ради о отвореном супротстављању политици напредњачког режима. А.Вучић по сваку цену настоји да протесте стигматизује као страначке и да им опозиционо профитерски карактер јер се најбоље сналази на том терену , али овога пута су протести искорачили испред странака и у томе је њихова предност и над страначки смисао. Они могу бити угушени ако им недостаје јасно профилисан циљ, координисана акција и деловање без непотребног губљења енергије али и чврста организација јер се ради о чеоном судару са напредњачким режимом оличеном у његовој спремности да се користе свим могућим( већ је било отворених претњи да ће бити употребљен сила полицијских јединица ) средствима у сузбијању и обесмишљавању ових протеста. Треба бити свестан да ће ово бити дуга и исцрпљујућа борба која ће тражити много мудрости, стрпљења али и одлучност да се истраје у постављеним захтевима. А. Вучић је у свом ново откривеном и објављеном месијанском и мегаломанском заносу изнова пронашао пут европских интеграција у сарадњи са његовим немачким пријатељима и покровитељима и спреман је да учини све што је у његовој моћи да однесе још једну „историјску „ победу показујући да у његова политичка воља и моћ изнад већинске воље нашег народа. Он је зато наговестио могућност расписивања референдума о рударењу литијума на којем ће по његови речима он суверено победити као што је то чинио и на свим до сада недемократским изборима. Јер ће ово могуће референдумско изјашњавање бити само реприза његових изборних манипулација и недостатка елементарних услова за слободно изјашњавање грађана, али и додатна куповина времена, као што је и позив на широку јавну расправу о рударењу литијума која нема никаквог смисла јер већ је донета одлука и преузета обавеза потписивањем Меморандума са ЕУ о отварању рудника литијума. У нашим условима референдум није могућ јер би он био само још један наметнути плебисцит који неће имати никаквог стварног ефекта осим да задовољи тежњу великог вође да себе и даље представља као апсолутног господара Србије што он и без било каквог референдума непрестано и чини кршећи свакодневно Устав и елементарна демократске начела поделе власти. При томе А. Вучић у својим свакодневним монолозима на режимским медијима говори о новом повећању пензија , плата у јавном сектору, великом повећању БДП-а, борби против сиромаштва и милијардама евра која ће донети експлоатација литијума што ће од Србије створити нови Ел-Дорада и земљу Дембелију. А ради се о новом бескрупулозном обмањивању и поткупљивању грађана и настојању да се по сваку цену повећа број људи који подржавају ископавање литијума и експанзију рударства у Србији.
Борба еколошких организација предвођених удружењем Не дамо Јадар и грађана окупљених на протестима отварају ново и изазовно поглавље у нашем политичком животу након одржаних јунских парламентарних избораи уносе толико потребну политичку динамику у наше друштво. Етаблиране опозиционе парламентарне странке настављају своје деловање у баруштини и каљузи Народне Скупштине користећи могућност да покрену и питање ископавање литијума јер тешко да ће се о томе водити парламентарна расправа. Њихов основни проблем је у томе што оне ништа нису научиле из изборног пораза на протеклим парламентарним изборима, остале су подељене и посвећене јачању своје страначке инфраструктуре борећи се за доминацију унутар опозиционог блока. То је јалова и бесмислена политичка борба која до сада није донела истинско обједињавање и политичко профилисање опозиционих организација али је створила додатну конфузију што највише одговара А. Вучићу и напредњачком режиму дајући му још већи маневарски простор за даље манипулисање и опстанак на власти. Нечасна и недостојна улога ЕУ и посебно Немачке у потписивању пакта са А. Вучићем о експлоатацији литијума још више је урушила подршку европским интеграцијама у Србији, она је сада испод 40 посто , али је и донела и велике проблеме тзв. грађански и проевропски оријентисаним странкама и невладиним организацијама. Њихови представници су одједном постали недовољно информисани о погубности експлоатације литијума( о чему има толико валидних сведочанстава)очигледно не желећи да се замерају представницима ЕУјер тако доводе у питање своја идеолошка и политичка опредељења и верност европским вредностима које су обесмишљене након склапања договора са А. Вучићем који је у нашој земљи поништио све европске и демократске принципе. Зато су ове организације изабрале неку врсту неутралности уз давање готово изнуђене подршке протестима грађана али зато њихови идеолози и медијски посленици нису пропустили да изразе своју сасвим неутемељену бојазан да је на протестима грађана против ископавања литијума дошло до уплива деснице јер је за њих свако помињање издаје Косова и Метохије и позивање на српску слободарску традицију и српски национални интерес одмах тумачено као аларм за борбу против српског национализма и десног екстремизма.
Посебно је занимљива позиција Зелено левог Фронта јер ова организација пре свега даје предност свом секташком идеолошком приступу (што је иначе одлика грађанистички и проевропски оријентисаних организација) без обзира што би управо она по свом политичком профилу требала да буде најгласнија у давању подршке еколошким протестима грађана и одбрани права на здраву животну средину. Позицију ове странке најбоље је исказала Биљана Ђорђевић “Лично ми неке артикулације сметају, мислим да се њима избегава суштински проблем. Могли смо их чути у многим од говора на протесту у Лозници 28.јуна, јер су читаву проблематику око „Јадра“ свели на антиевропску раван. А Вучић је сам рекао: нисам литијум дао Кинезима , него Немцима, јасно је да смо део глобалне потражње за литијумом. Исто бих мислила и да нисам представница проевропске партије, просто је ствар чињеница. Исто тако верујем да треба инсистирати на захтевима ЕУ да локална заједница мора бити укључена у читав процес, уместо да се људи тамо прате, пребијају и приводе на информативне разговоре“. Тешко је разазнати у чему се разликује ова проевропска „аргументација“ потпредседнице Зелено левог фронта од залагања А. Вучића и његових литијумских агитатора, јер се сада налазе на истој проевропској равни.
Јасно је да овакве опозиционе странке не могу бити окосница све масовнијих и све бројнијих протеста грађана против експлоатације литијума, што не значи да оне не могу бити део овог нарастајућег најширег народног покрета еколошких организација, истакнутих интелектуалаца и стручњака из области рударства, екологије, хемије , биологије , струковних удружења и савеза. Водећи дугогодишњу борбу за голи опстанак на простору Јадра и осећајући непосредно на својој кожи благодети које Рио Тинто доноси Србији представници удружења Не дамо Јадар и осталих прекаљених еколошких организација из овог краја и широм Србије морају бити стајна и упоришна тачка овог покрета против експлоатације литијума и власти која је у служби остваривања интереса ЕУ и ове рударске корпорације .Зато је неопходна озбиљна организација и јасан циљ који је већ садржан у захтеву да се донесе закон о забрани ископавања литијума у Србији што би довело у питање опстанак владе али и Председника Републике јер су они оживљавањем пројекта експлоатације литијума опет отворили проблем поштовања већинске воље грађана а самим тим довели изнова у питање легитимитет њихове владавине који никада нису заиста ни успели да успоставе. Без остваривања већ наведених услова и ови протести грађана у чијем је средишту борба за право на очување воде ,ваздуха и земље не саму у Јадру што су и главни услови за опстанак и очување здраве животне средине, могу као и много пута до сада да буду само још једна пропуштена прилика за почетак темељних и радикалних промена владавине овог клептократског и диктаторског режима. Судећи по одвијању масовних протеста против ископавања литијума широм Србије све говори да се овога пута концентрише народна побуна са другачијим карактером и покретачким мотивом у односу на досадашње протесте и рађа се нада да они неће моћи бити заустављени коришћењем политичких дисквалификација, куповином гласова, или политикантским компромисима са опозиционим странкама чиме се непрестано служи А. Вучић.
