Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Патријарх Порфирије: У мојим молитвама на првом месту ће бити Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим народом у Републици Србији, али и са нашим народом који живи у Републици Српској, Црној Гори, у Босни и Херцеговини у целини

Прочитај више...

Марија Лина Века: Косово и даље представља црну рупу и буре барута

Стање настало као последица настанка једне нелегитимне државе, непризнате од знатног дела света, недостатак владавине права и правде, изостанак признања злочина ОВК и НАТО, одсуство истраге и истине за око 2.000 несталих Срба, чини да Косово и даље представља једну црну рупу и буре барута, каже у интервјуу за Косово Онлајн италијанска новинарка и писац Марија Лина Века која се 20 година бори за истину о Косову, ризикујући сопствени живот покушавајући да пробуди друштвену равнодушност и институционалну одговорност.
Присећајући се свог првог доласка на Косово 1999. године, Лина Века, каже “стигла сам у Пећ по завршетку бомбардовања и поставила једно природно и веома једноставно питање, будући да сам се нашла у једној аутономној покрајини Републике Србије ‘где су Срби?, пошто од њих није остала ни сенка…”.

И тако је почело једно дуго путовање, кроз историју и уништавање једног народа, кроз лаж и неправду, и кроз мене саму. То путовање није завршено. Истина почиње да избија, али дезинформације, медијске лажи, једнообразно мишљење, дискредитовање свакога ко пружи информацију која није у складу са општеприхваћеном “истином”, су још увек веома снажни. Косово је веома далеко од мира, јер нема мира без правде.

Италија је међу првима признала Косово само три дана, након што је Скупштина Косова 17. фебруара, 2008. године донела декларацији о проглашењу независности, тај чин сте назвали срамним. Један сте од покретача петиције за поништавање одлуке Владе Италије, односно захтева да парламент понови размотри признање косовске независности. Шта се дешава са петицијом, какве су биле реакције и да ли верујете да ће доћи до повлачења признања?

Покренули смо петицију за поновно разматрање признања статуса такозване Републике Косово од стране Италијанског парламента јер сматрамо да је поновно разматрање овог проблема обавеза и дужност ради демократије и стабилности у Италији и Европи. Постојање једне нелегитимне државе у центру Европе је неприхватљиво. Парламент до сада није предузео никакве радње по том питању, под изговором ванредне здравствене ситуације, услед пандемије коронавируса, све је стопирано, а актуелну Владу нису бирали италијански грађани.

Разговарали сте са готово свим породицама отетих Срба, више пута сте поновили да су “оне пре свих позване да говоре о државности донетој на НАТО бомбама”. Објавили сте четири књиге о Косову у којима сте описали више од 100 судбина убијених, несталих Срба и потресна сведочења о трговини органима. Рекли сте да има оних који би ту истину послали у Хаг, али да је много “више плаћеника који би да је сакрију”. На кога сте мислили?

Разговарала сам са многим породицама. Помогао ми је, сада мој велики пријатељ Срђан Живковић, који је био мој преводилац и сарадник. Одлазили смо у њихове домове где смо се сусретали са болом и губитцима. Видела сам истину у причама мајки, ћерки, супруга. У књизи “Вучје срце” Испричала сам четири најупечатљивије приче, од многих које сам чула и упамтила. Између 300 и 500 Срба су жртве вађења виталних органа, намењених међународној трговини људским органима. За многим киднапованим и заробљеним смо трагали све док је то било могуће, док је постојала нада са су живи. Сви знају. Сви ћуте. Многима је у интересу да сакрију оно што се догодило, зато што је одговорност међународних организација, институција, политике и јавности толико велика да би расветљавање, било врло забрињавајуће по такозвану “мировну мисију” , која је, у ствари, све друго сем мировна.

Док сте писали књигу “Вучје срце” били сте у контакту са Диком Мартијем, али сте рекли да није био у могућности да Вам помогне на терену, а није било помоћи ни од других који су били одговорни за безбедност свих житеља Косова. Шта је разлог томе?

То се лако може разумети. Као што сам претходно рекла, никоме није у интересу да затражи одговорност која би могла да буде енормна на институционалном нивоу. Где су били, Уједињене нације, КФОР, међународна полиција, где су сви они били док се дешавала веома добро организована трговинина људским органима? Дик Марти је много учинио, оно што је било могуће, доставио је резултате свог рада Бриселу, и сигурно је да је то био користан рад, али кад је његов мандат истекао он објективно није могао да уради више. Што се тиче специјализованих истражних јединица за нестале попут “Пост-wар инвестигатионс, миссинг персонс” и других, јасно је да међународни политички и економски интереси чине све да оне буду потпуно неефикасне.

Шта мислите о дијалогу Београда и Приштине и о посредницима дијалога именованих од стране Европске уније и Сједињених Америчких Држава?

Скоро да је комично питање. Довољно је да имате основно образовање, да знате да ово, рекла бих реторичко питање, већ садржи одговор. Какав дијалог? Какви посредници? Нема дијалога ако се не дела ради истине, ради правде и ако се не крене од претпоставке да је Република Косово нелегитимна и да је Косово и Метохија саставни део Србије.

Договорено је да ће се у Бриселу, у настављеном дијалогу, разговарати о убијеним и несталима током ратног сукоба на Косову. Шта мислите о томе и да ли очекујете неки помак по том питању?

Мислим да ће неке одговорности испливати, али не и општи оквир, оне праве, велике одговорности.

Доследно настављате са трибинама на којима говорите о Косову. Кажете да су посећеније и да има све више оних који су заинтересовани да се истина о Косову процесуира у Хагу, на кога мислите када кажете да је “више плаћеника који желе да је зауставе”?

Увек постоје људи којима је у интересу да блокирају процесе долажења до истине, људи који су у служби, поновићу, економских и политичких интереса, технички речено “плаћеници”. Апсолутно ме не занимају, ја идем својим путем, анализирам, истражујем, пишем, бавим се послом којем сам посветила цео свој живот.

Како бисте описали храброст Срба за коју сте рекли “да не постоји код других људи на свету”?

Постоји један догађај који сам често препричавала, а у вези је са храброшћу Срба. Са карабињерима сам отишла у Витину, где су преостали малобројни Срби са помесним парохом оцем Драганом. Пре него да стигнемо у ту малу српску енклаву зауставили смо комби на неком месту, пришло нам је много албанске деце тражећи слаткише и воћне сокове, приметила сам неку децу, која су остала по страни, поред неког зида и само су посматрала. Ништа нису тражила. Питала сам карабињере, показавши на децу, шта се догађа, рекли су ми да су то Срби и да не желе ништа. Погледала сам их, били су мршави, поносни, педантно обучени, васпитани. Отац Драган ми је објаснио да би, узели нешто, ако би прихватила нешто заузврат, нешто на поклон за успомену. Тако и беше, ја сам добила ускршња јаја, а они су добили нешто слаткиша. Ето, тог дана сам схватила суштину српске културе, цивилизације, историје.

Били сте сарадник адмирала Фалка Акамеа, који је открио аферу о жртвама италијанских војника Кфора на Косову услед последица од осиромашеног уранијума. Први сте писали о томе још 2000. године. Шта се дешава по том питању?

То је велики скандал. Са Домеником Леђером, председником “Оссерваторио Милитаре” у потрази смо за једном синергијом са Србијом како бисмо разоткрили овај велики ратни злочин у време мира, контаминирање на хиљаде цивила и војника осиромашеним уранијумом. Само у Италији међу војницима има 372 умрла и 7.500 оболелих. Четири парламентарне комисије дају за право војницима, стотине судских одлука у корист војника које још увек нису спроведене, наспрам Министарства одбране . Настављамо да се боримо.

Ваша порука Србима на Косову?

Косово је Србија, Србија је срце Европе.

www.kosovo-online.com

Фото: Kosovo Online

Став