Мас: Услов за улазак Србије у ЕУ је решавање косовског питања

Тајац који је владао у комуникацији између Србије и Косова од прошлог лета је, на срећу, превазиђен. Отвара се добра прилика коју треба искористити за налажење решења у виду свеобухватног споразума, рекао је у интервјуу за Курир министар спољних послова Немачке Хајко Мас.

Кључне поруке Маса су да је регулисање нерешених односа између Београда и Приштине један је од кључних услова за чланство Србије у Европској унији. Рокови или нека унапред утврђена динамика за приступање Унији не постоје, али било би добро да су преговори са Србијом динамичнији. То што је Влада Србије препознала нужност реформи, чињеница је која нас радује. Када је реч о ублажавању последица пандемије коронавируса, ЕУ ће земљама западног Балкана бити партнер и пружиће региону помоћ од око 12 милијарди евра.

Колико је пандемија вируса корона променила свет, шта нам остаје после свега овога?

Пандемија изазвана вирусом корона позив је на буђење за све нас да схватимо колико смо ми као националне државе рањиви у све умреженијем свету. Пандемија има последице и по наш свакодневни живот, иако нам постојање више врста вакцина улива наду да ће доћи до нормализације на средњерочном плану. Поред тога, пандемија нам је сасвим недвосмислено открила да глобалне кризе можемо да победимо само заједно и удруженим снагама. Кључну улогу у сузбијању пандемије може да има Ковакс, глобална иницијатива за обезбеђивање вакцина, чији је циљ да све земље широм планете добију вакцину. Европска унија и Немачка су овој иницијативи од самог почетка пружале подршку, ми спадамо међу оне који иницијативи дају највећу подршку. Према Коваксовим најавама, само државама западног Балкана ће до почетка лета бити испоручено више од милион вакцина. То је макар почетак, иако ни издалека неће бити довољно. Циљ нам је, такође, да ублажимо економске и социјалне последице пандемије, које су у појединим земљама и веома озбиљне. ЕУ ће земљама западног Балкана бити партнер, пружајући региону помоћ у укупном износу од око 12 милијарди евра.

Какав је немачки став по питању проширења ЕУ?

Немачка је одувек била посвећена процесу европских интеграција шест земаља западног Балкана. Снажно подржавамо њихову европску перспективу, под условом да су испуњени услови за приступање. Зато ћемо се и надаље залагати да процесу проширења Европске уније дајемо додатну динамику, као што смо доказали и за време нашег председавања Савету Европске уније. Надамо се да ће ускоро отпочети преговори о приступању са Северном Македонијом и Албанијом. За све кандидате важи да напредак у преговорима – али и сама брзина преговора – зависи од суштинског напретка у испуњавању услова за приступање. Што се тиче Србије, желимо да је охрабримо да још посвећеније ради на спровођењу реформи. То се посебно односи на владавину права, сузбијање корупције и организованог криминала и слободу медија. Реформе у тим областима су за нас кључне, зато што чине темељ на коме почива Европа и зато што непосредну корист од тога имају првенствено сами грађани. Оно што нас радује јесте да је Влада Србије препознала нужност тих реформи. Од изузетне је важности да том проевропском курсу и грађани Србије пруже снажну подршку.

Када је реч о Србији, као година приступања Унији помињала се 2025. Да ли је то још увек реално?

Рокови или нека унапред утврђена динамика за приступање Европској унији не постоје, ни за Србију ни за друге кандидате. Напротив. На брзину процеса утичу сами кандидати бржим остваривањем напретка у заједнички утврђеним областима. Кад буду испуњени услови, уследиће и приступ. Што се тиче Србије, волео бих да су преговори о приступању динамичнији. Али мислим да од краја прошле године видимо кораке који уливају наду.

Косовско питање је и даље нерешено. Шта је за Немачку прихватљиво решење – статус кво, замрзнути конфликт, подела Косова, признање независности Косова од стране Београда?

Нерешени односи између Србије и Косова коштају много, и то обе стране. Таква ситуација, пре свега, успорава економски развој обе земље и самим тим представља кочницу за целокупни регион. За добробит људи било би изузетно важно да се заједнички дође до решења. У то спада и да се људима указује на предности, како би се подстакла колективна храброст да прихвате изазов узајамног помирења. Регулисање тих нерешених односа, на крају крајева, један је од кључних услова за чланство Србије у Европској унији, које би тиме Србији постало знатно ближе. Снажно подржавамо дијалог уз посредовање Европске уније са специјалним изаслаником Мирославом Лајчаком на челу. Тајац који је владао у комуникацији између Србије и Косова од прошлог лета је, на срећу, превазиђен. Тиме се сада отвара добра прилика коју треба искористити за налажење решења у виду свеобухватног споразума. Такав споразум би у перспективи омогућио чланство у ЕУ, али још важније од тога – био би од огромног значаја за будућност људи у Србији и на Косову.

Ба­л­кан и опа­сност за ЕУ, Мир је ви­ше од од­су­ства ору­жа­ног сукоба

Да ли Ба­л­кан за ЕУ и да­ље пред­ста­вља по­те­н­ци­јал­ну опа­сност, има­ју­ћи у ви­ду исто­ри­ју су­ко­ба де­ве­де­се­тих?

Вре­ме кр­ва­вих су­ко­ба де­ве­де­се­тих је, на сву сре­ћу, про­шло. Ме­ђу­тим, тра­ј­ни мир је ви­ше од од­су­ства ору­жа­ног су­ко­ба. „Ми­ров­ни про­је­кат Евро­п­ска уни­ја“ био је по­след­њих де­це­ни­ја пра­ви бла­го­слов за Не­ма­ч­ку, за Евро­пу. Упра­во из тог ра­зло­га се Не­ма­ч­ка за­ла­же за про­ши­ре­ње Евро­п­ске уни­је на зе­мље за­па­д­ног Ба­л­ка­на. Члан­ство тих зе­ма­ља у Евро­п­ској уни­ји кључ је за ве­ћу ста­би­л­ност, са­ра­д­њу и тра­ј­ни мир. Ср­би­ја и зе­мље у ње­ном окру­же­њу има­ју дос­та то­га да по­ну­де, ка­ко у ку­л­ту­р­ном, та­ко и у еко­но­м­ском сми­слу. Кра­ј­ње је вре­ме да се то бла­го ко­ри­сти за до­бро­бит љу­ди у ре­гио­ну. На пу­ту ка том ци­љу је изу­зе­т­но ва­жно да се изгра­де до­бро­су­сед­ски од­но­си и да се ра­ди на про­це­су по­ми­ре­ња. То­ме је знат­но до­при­не­ла ре­гио­нал­на са­ра­д­ња у окви­ру Бе­р­лин­ског про­це­са. Сто­га охра­бру­јем зе­мље у ре­гио­ну да одлу­ч­но на­ста­ве тим пу­тем.

Извор: Косово онлајн