Вашингтон жели да сачува Западни Балкан од руског, турског и кинеског утицаја, а најбољи начин за то је да се убрза интеграција држава региона у Европску унију, у чему Грчка треба да игра кључну улогу, оценио је бивши британски министар за Европу Денис Мекшејн, преноси Данас.
У ауторском тексту за бриселски портал “EUObserver”, Мекшејн је оценио да би после нормализације односа са Скопљем, следећи корак Атине требало да буде нормализација односа са Косовом.
Мекшејн подсећа да се ове године навршава 200 година од почетка борбе Грка за независност од Отоманског царства, и оцењује да би ту годишњицу Грчка могла да прослави тако што би преузела вођство на Западном Балкану, који је од „највеће важности“ за америчког председника Џозефа Бајдена.
“Као и Грчка када се после 1821. делом, али не у потпуности ослободила турске доминације, и Косово остаје под притиском Србије, која ужива подршку Русије, и која у последњој деценији води глобалну кампању да спречи пуно признање Косова као чланице УН“, пише Мекшејн.
Бивши британски министар наводи да је руски председник Владимир Путин покушао да омете и нормализацију односа Атине и Скопља, „пошто Кремљ мрзи идеју да мале западнобалканске државице, као што је Северна Македонија, буду потпуно интегрисане у ЕУ, а у догледно време и у НАТО, попут балтичких држава или других бивших совјетских колонија у Европи.
“Грчки премијер Киријакос Мицотакис „игнорисао је Путина и сопствене грчке националисте по питању Северне Македоније. Сада има прилику да преузме право европско лидерство на Западном Балкану“, пише Мекшејн.
„Атина је већ учинила велики корак напред нормализацијом односа са Северном Македонијом. Следећи корак, а који би поздравио и Вашингтон, била би нормализација односа Косовом“, навео је Мекшејн
То би, према његовим речима, имало подршку америчког председника Џозефа Бајдена и већине влада чланица НАТО, а уједно би „послало сигнал Путину и (турском председнику Реџепу Тајипу) Ердогану да је Западни Балкан део Европе“.
„Коначно, то би био сигнал Србима да је време да се окрене ново поглавље после ратова 90-их на Западном Балкану. Србија може да има јаку будућност као динамична европска држава у партнерству са државама са којима је некада чинила комунистичку Југославију“, оценио је Мекшејн.
Мекшејн наводи да би, „тако што би радио у партнерству са Грчком, и као Француска и Немачка после 1945. године, понудио руку помирења Косову, Београд могао да постане део решења за Западни Балкан, уместо да буде препрека региону да се приближи ЕУ“.
„200 година након што је Грчка кренула у процес претварања у истински део Европе, Атина као партнер и савезник Вашингтона може да помогне својим западнобалканским суседима да постигну исти циљ“, оценио је Мекшејн.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
(Данас/Косово онлајн, 30.7.2021)
