Ново старо ангажовање око Косова Стјепана Месића, бившег председника Хрватске и последњег председника СФРЈ, и провокативна изјава у српском делу Косовске Митровице за дипломату у пензији Зорана Миливојевића је само повратак на сцену антисрпске политике коју је Месић водио.
Током посете Приштини Месић је прогласио Косово својим другим домом, а за северни део Митровице у коме живе Срби и где је „случајно“ свратио и рекао да је је један град са јужном.
Провокација са јасном антисрпском поруком
Миливојевић Месићеву посету Северној Митровици види као демонстрацију да је Косово јединствено у склопу политике коју Хрватска води.
„Кроз тај чин је послао поруку да је Косово јединствена територија и демонстрирао потврду суверенитета и територијалног интегритета Косова. То је требало да буде гест који је у тој функцији,“ сматра наш саговорник.
Није случајно, додаје Миливојевић, ни што се Месић у Приштини нашао одмах пошто је са члановима последњег Председништва СФРЈ, Богићем Богићевићем из БиХ и Василом Тупурковским из Северне Македоније, објавио манифест под називом „Апел за спас БиХ“ у коме БиХ преферирају као грађанску државу, односно, заговарају посве супротно решење за БиХ од концепата Републике Српске и Херцег Босне у Федерацији БиХ, које подржавају власти из Београда и Загреба.
Подршка независном Косову
„Месићева посета Косову је на линији оних политичких ставова које је он већ промовисао на линији са Тупурковским и Богићевићем везано за БиХ. Дакле, на линији ставова које подржава Запад, НАТО и већина у ЕУ, а то је везано за ова два незавршена посла БиХ и КиМ,“ образлаже Миливојевић.
Посета Приштини је, како напомиње, промоција те политике али и њега који се препоручује да у томе активно учествује.
„Друга ствар је та јака антисрпска димензија која је на линији Хрватске везана за КиМ. Он полази са позиције признања независног Косова и завршавања тог незавршеног посла,“ објашњава саговорник Спутњика.
Активирање старих политичара који су учествовали у распаду старе Југославије на начин на који се она распала, додаје Миливојевић, представља покушај активирања не само тих политичара већ и политике која је била супротна српским интересима, и тада – и сада.
Опет им Руси криви
Месић се у одвојеним посетама састао са Вјосом Османи и Аљбином Куртијем а током обиласка српског дела Митровице изјавио је да је Митровица у ствари један град, алудирајући да нема Јужне –албанске и српске – Северне Митровице, чиме је подгрејао идеју о петицији косовских Албанца да Митровица поново постане један град.
Подсећања ради, у „Апелу за БиХ“ писаном руком Месића, Тупурковског и Богићевића, између осталог, стоји и следеће: „Отворено сепаратистичке тежње и оспоравање самога смисла постојања Босне и Херцеговине, што је постало основни мотив свих иступања и деловања Милорада Додика, не би били могући без активне подршке Републике Србије, као и да тежње које воде разбијању БиХ не би биле могуће ни без подршке Руске Федерације Републици Српској и Републици Србији.“
Бранкица Ристић
