Међународна конференција о Косову: Ко учествује и какве ће бити последице за српску страну?

Мишел је заправо подржао идеју премијера Албаније Едија Раме, изнету након сусрета са високим представником ЕУ за заједничку спољну политику и Жозепом Борељом 27. јуна. Рама је предложио конференцију са лидерима Србије и Косова, и званичницима ЕУ и САД, те да им се „не дозволити да изађу без договора“.

Албански званичник се последњих месеци активније бави решавањем косовском питање, те је тако предложио и нацрт статута Заједнице српских општина, који један од “камена спотицања” за наставак дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине.

Подршка председника Европског савета Раминој идеји дешава се пред самит на којем ће лидери 27 држава чланица ЕУ расправљати и о приликама на Западном Балкану са посебним нагласком на тензије на северу Косова, која је одржана данас.

„Стране треба да створе услове за превремене изборе у четири општине на северу Косова. Неуспех деескалације тензија имац́е негативне последице“, стоји у закључку који је данас усвојен.

Лидери ЕУ су истакли важност наставка дијалога Косова и Србије и брзу имплементацију споразума о путу ка нормализацији односа, укључујући и оснивање Заједнице општина са српском већином на Косову.

Како се дошло до међународне конференције?

Душан Јањић појашњава да садашња форма са два задужена човека из Европске комисије да на томе раде, али да се примена договореног остављала владама у Београду и Приштини. Како се видело да и једни и други раде на томе да одуговлаче, уместо да договорено примене, 2016. године почело се говорити о међународној конференцији, објашњава.

“Те идеје нису пролазиле, долазиле су махом из Сједињених Америчких Држава и дипломата који су се бавили конфликтима, укључујући и Дејтон. Одјека није било и коначно је Европска комисија схватила, нажалост недавно, да је садашњи модел дијалога неуспешан и да неће довести до резултата, сем што се отворила нова криза у оквиру косовске кризе – безбедносна криза која може довести и до сукоба у региону”, наводи наш саговорник.

Објашњава да сукоб не подразумева рат, већ ширење паравојске и етничких тероризама, те да је то био главни мотив да се пресече у уђе у сазивање Међународне конференције. Дошло је до сагласности Европске комисије, НАТО, САД, а подршку је дао и Савет министара ЕУ. Како објашњава, све се дешава у оквиру модела прописаног Резолуцијом Генералне Скупштине УН о нормализацији, односно да ЕУ остаје фацилитатор (посредник).

“Учесници ће бити неке од земаља ЕУ које су посебно заинтересоване. То су земље Квинте, могу се прикључити и неке од земаља окружења, попут Грчке и Мађарске, одлучиће се унутара Европске уније. Сигурно ће бити и САД, Велика Британија, као и представници Квин групе”, каже он.

Организовање овакве конференције отвориће и одређене проблеме за српску страну, процењује Јањић.

“На такву конференцију не можете доћи сами. Морате са преговарачким тимом. Ако ништа Србија ће сазнати ко је у преговарачком тимом. Мислим да је Вучић сада у проблему јер мора да направи преговарачки тим, с обзиром да се само ослонио на администрацију”, указује.

Приштина, са друге стране, има стратешку предност, јер и поред политике Аљбина Куртија, која је изазвала осуде, па и испровоцирала ову одлуку о међународној конференцији, има “врло моћне људе, стручњаке и дипломате” са јаким међународним утицајем у свом преговарачком тиму.

Србија ову одлуку не може да одбаци, она је “узми или остави”, а ако се Београд на то ипак одлучи – следе санкције, каже Јањић.

Како ће тећи припреме, питање СПЦ и безбедности

Јањић каже да у припреми конференције ће бити доста дипломатских активности. Од понедељка ће долазити, наводи, премијери европских земаља појединачно или у име неких земаља, да виде шта је њихов посао и хоће ли се укључити, Први премијер ће доћи у понедељак, каже он.

“То су земље са искуствима било међусобних ратова који су завршили савезима, попут земаља Бенелукса, Вишеград плус итд. ЕУ је касно одлучила је очигледно спреман да то уради, па је већ спремила своје чланове. Док су се земље чланице консултовале већ су рађени припремни радови”, наводи он.

Јањић сматра да је стратегији одуговлачења изазивањем инцидената коју спроводи Курти и стратегији врдања Вучића прошло време.

“Време око Косова и тих тактита је потрошено. Мора се спремати за конференцију”, поручује.

Подлога конференције биће оно што је већ договорено – европски споразум прихваћен у Бриселу и Мапа пута из Охрида, каже.

Очекује и да дође до организације округлих столова који би се бавили отвореним и нерешеним питањима, напомињући да условно говори о “округлим столовима”, односно да се то могу бити и “тематски састанци”, “мисије”, “радне групе”, али да је битно да се шири круг људи који учествују.

“Број људи се шири како би се што пре у тим групама проблема продискутовало. Пратиће се Охридски споразум, с тим што се неће дозволити да се рок Охридским споразумом пробија и не дозволи комисија.

Та “Мапа пута” којој треба да се врате Београд и Приштина се врло брзо мора усагласити, сматра до краја године, и вероватно ће се већ ту, каже, увести термин “конференције” и то до краја ове године.

Сматра да би за Србију и пакет који ће бити усвојен на конференцији било добро да се на посебном округлу столу говори о положају Српске православне цркве и културног наслеђа, на коме ће бити, до сада искључени, представници Српске православне цркве (СПЦ).

“Курти намерава да донесе посебне законе и да кроз друге измене и допуне захтева наметне своје решење за ово питање. Мирослав Лајчак (специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине) то је одбија и заиста СПЦ није формално партнер, али не може ни Вучић и Србија да представљају цркву. СПЦ није држава”, каже он.

Питање битније је за опстанак идентитета и културе српске нација на КиМ и од надлежности Заједнице српских општина, сматра Јањић.

Додаје да постоје и многа друга отворена питања, попут питања међусобних потраживања, као и безбедносни пакет, око којих могу бити одржани консултативни и преговарачки процеси.

Питање међусобног потраживања се уопште није додирнуло у бриселском процесу, напомиње наш саговорник, и каже да ће ту бити важан механизам Бечке конвенције о сукцесији, као и присуство међународних финансијских организација.

Када је реч о безбедносном пакету, Јањић очекује директно учешће НАТО.

Које ће бити последице?

Одлуке конференције су обавезујуће и на основу њих се извештава Генералној Скупштини Уједињених нација, која је овај процес одобрила, те се одлуке не морају враћати на одлучивање овом телу, каже.

“Гаранти примене тога ће бити учесници у разговору, са стране међународне заједнице, као и Србије и Косова. Тиме подсећа на Дејтон, са битном разликом – Дејтон је био изнуђен да би се зауставио рат, па су прављени многи компромиси, а ово се ради како би се спречило избијање рата. Ово је конференција за стабилизацију мира”, каже он.

Везана је и за чланство у ЕУ, када је у питању Србија, односно за чланство у међународним организацијама, када је у питању Косово, те се конференција може тумачити и као развојна. ЕУ ће, наводи, ако би се конференција успешно завршила убрзано отворила кластере, ушла са финансијском помоћи, а ако би сценарио био негативан онда би се дошло до резолуција Савета безбедности.

“Заборавља се да је било 12 резолуција којима је Милошевић упозораван да не дође до рата. Оне су опомињале, па укидале зону летења… О томе се данас говори да је до нечега дошло преко ноћи. Није. Тако ни ова конференција неће преко ноћи прекинути европски пут једне или друге стране, већ ће се на основу тога ко опструише примењивати мере подршке и убрзања, или корекције политика земље која опструише”, каже он.

Формално ће се завршити резолуцијом Генералне Скупштине, чиме ће бити међународно-јавно обавезујућа за све стране, наводи Јањић.

“Неће то бити крај приче, али није ни Рамбује, да можете да се посвађате па да дођете у Париз. Те игре нема и то и Курти и Вучић треба да забораве. Куповине времена више нема. Истерали су зеца на чистину”, каже Јањић.

Војин Радовановић

(Данас, 01. 07. 2023)