Чланови породица киднапованих и несталих Срба обележили су у Грачаници Међународни дан несталих лица, одакле су затражили отварање архива и расветљавање судбине отетих и несталих. Они су поручили и да питање отетих и несталих мора да буде приоритет у преговорима Београда и Приштине.
Чланови Удружења породица киднапованих и несталих су, носећи фотографије својих најмилијих, истакли да судбина киднапованих ни након 25 година није расветљена, и да неизвесност убија.
Представница Удружења породица киднапованих и несталих Силвана Маринковић истакла да патња и бол чланова породица траје већ 25 година.
“Године пролазе, а ми са нашим болом смо на почетку пута. Једина новина је, на нашу жалост, та да је Еулекс наше поверљиве информације које смо дали њима, у нади да истраже и дођу до информација, они проследили истражној Полицији Косова. На тај начин, као и више пута до сада, изиграли су наше поверење и угрозили нашу безбедност. Политичари кажу да је ово хуманитарно питање, а то је све дело политике, јер док не буде политичке воље неће бити резултата“, казала је Маринковић.
Истакла је да су чланови породица несталих све старији, и да многи вероватно неће дочекати да сазнају шта се десило са њиховим најмилијима.
„Питамо се зашто су српске жртве дискриминисане? Зашто замењују злочинце и жртве? Зашто нам се отима истина“, додала је она.
Маринковић је у обраћању окупљенима апеловала на представнике међународне заједнице и надлежних институција да отворе своје архиве и искористе све информације, провере потенцијална гробна места, и да то питање буде приоритет у преговорима Београда и Приштине.
Дарко Гвозденовић испред Црвеног Крста Косова и Метохије је окупљенима поручио да ниједно нестало лице не сме бити заборављено.
„Расветљавање судбине несталих лица је цивилизацијска и морална обавеза према жртвама и њиховим породицама, ова обавеза временом није и не може бити мања. Породице несталих лица су, поред очигледних емотивних проблема, изложене бројним социјалним и економским тешкоћама, те је у решавању судбине несталих је веома важно имати у виду цео хуманитарни аспект овог проблема“, рекао је Гвозденовић, подсетивши на своје нестале колеге, доктора Андрију Томановића и Милорада Дејановића, службеника Црвеног крста Качаник.
Испред Комисије за нестала лица Владе Републике Србије обратила се Весна Бошковић. Она је прочитала писмо Комисије у коме се поручује да, иако решење тог питања делује далеко, њихова је обавеза да га реше.
“За нас овде присутне, питање несталих је свакодневница, за све остале 30. август је дан када ово питање има најјачи одјек. Желимо да пробудимо свест јавности, како би указали колико је важно пронаћи оне којима се изгубио сваки траг. Данас, кажемо да је прошло превише времена, али да време може да буде наш савезник, а не противник у тражењу несталих. У целом региону трага се за 9.733 несталих лица. Иако тренутно делује предалеко решавање питања несталих, оно не сме остати без одговора, јер то дугујемо породицама”, поручила је она и додала да је у тој борби најважнија подршка чланова породица несталих.
Координатор Ресорног центра за нестала лица Негован Маврић истакао је да се више од 370 Срба води као нестало, а укупно више од 500 Срба и неалбанаца од 1.612 за којима се трага на Косову.
“Ако на овако малом простору трагате за 1.612 лица, онда је то нерад. Ово за нас није политичко питање, већ хумано. Тако се и треба поступити према овим људима, да мајке које су још живе сахране своје синове по нашим обичајима. Зато смо са овога скупа поручили да нећемо да станемо. Ми ћемо и даље да трагамо и ићи ћемо свуда где се прича о несталим лицима, да подигнемо свој глас”, рекао је Маврић.
Члан удружења киднапованих и несталих из Северне Митровице, Драгиша Костић, чији је деда отет у сукобима на Косову, поручио је да истина о несталима зависи од јачих сила.
“Од 15 јуна 1999. године немамо никакве информације о њима. Да ли ћемо добити истину, или је она заувек отета од нас, то зависи од јачих сила, од Натоа, међународне заједнице, али и од косовских институција”, рекао је Костић.
Обележавању Међународног дана несталих присуствовали су представници Међународног Црвеног крста, Црвеног крста Србије и Косова и Метохије, локалне самоуправе, Дома културе, као и мештани.
