Дугогодишњи уредник Радија Косовска Митровица, а сада новинар у пензији, уметник и становник Звечана, Часлав Милисављевић, поново је писао у вези са ситуацијом у којој се нашао са својим суграђанима. У новом отвореном писму јавности наводи да се део града још увек суочава са несташицом струје, али и каже да је реч о проблему који постоји већ 30 година. Поставља питање – „има ли лека за ово стање живљења“.
У наставку преносимо отворено писмо Часлава Милисављевића
Поштовани,
Јер, ко о чему, баба о уштипцима, а ја о струји. Сва моја реаговања, освртање или есеји под називом „Човек и струја данас“.
У међувремену сам водио дијалог са околином, људима, а најинтензивније са самим собом, са далеком надом да ће се наћи неко решење, кад оставим траг на хартији писаћом машином, а надам се и на вашем порталу.
Таман помислих да ћу се ослободити ружне прошлости, страхова, лажи, обмана, неодговорности, политичке параноје, која се брзином вируса шири на за то погодне људе, лажног патриотизма…
Кад оно после нестанка струје, пре петнаест дана, у најстрадалнијем делу града Звечана, у већ познатим улицама Краља Милутина, Карађорђева и Краља Петра И, живи-станује близу 100 породица.
У међувремену, све до синоћ (16. децембар) од 16.00 па до данас – 17. децембра до 10.00, поносно смо без струје – проблем који траје преко 30 година. Руку на срце, и остали делови града Звечана су понекад без струје, али у оквиру редовних рестрикција.
Елем, од 2. децембра па све до јуче, живели смо у мраку, полумраку, са једном фазом, тумарајући од утикача до утикача, од прекидача до прекидача, фрижидера, бојлера, дрва за сигуран огрев, од шибице, свеће, до батеријске лампе, само не до „лампе на гас-петролеј“, јер их нема у трговини-приватној, чији власници „шићарџије“ својим астрономским патриотским ценама, убирају новац.
С друге стране, пре неколико дана у државама у окружењу, углавном у брдовитим местима, на хиљаде становника је остало без електричне енергије, због великих снежних падавина-временске непогоде, због које се прогласило ванредно стање и поново чуло обећање одговорно-неодговорних – да ће се настали кварови на далеководима отклонити у најкраћем року.
А у страдалном, најстаријем делу града Звечана и после 30 година ћуте, не проглашавајући ванредну ситуацију. То је ванредна ситуација људског морала, кризе човека, која нам је донела урушавање људског достојанства, наносећи људима бол, понижење. И све то иде до саме границе издржљивости.
Ради истине, у међувремену, они који имају пара набавили су агрегате, неко велике, неко мање, а неки су корупцијом електричара-мајстора (не)запослених у Трепчиној енергетици, своје куће-станове прикључили на три извора апарата за „рударења“. То су велики потрошаћи струје. И док смо ми без струје, они јуре за новим богатством.
Рекоше да су набавили нов електрични кабл, монтирали га, а синоћ поново нестанак струје у домовима. Уличног светла је било, али то светло не може да угреје човека на улици, али не погодује ни новим трагачима за… Они савршено тумарају у мраку.
Туробне мисли због јада навиру, па ја пређох на другу страницу јадиковања.
Сетих се изреке упокојеног Митрополита Амфилохија Радовића, на једној трибини-научном скупу на тему „Човек и Бог“ – да је наш човек својим изумом, још давно осветлио човечанству пут у будућност. А својим потомцима у XXИ веку – м р а к.
Елем, по други пут, у овим полумраку, већ болестан човек не може да пронађе ни своју вечерњу терапију лекова, па се питам – има ли лека за ово стање живљења, због којег недавно, ја можда изгубих друга (Г.О) и пријатеља (Љ.Ј.), управо због разговора на тему има струје-нема струје. Они у Митровици не знају за нестанак струје, а ми?
Они демагогијом и већ познатом заменом теза – битно покриваш небитним, наставише дискусију да је струјни систем у тзв „прстену“, као и то да наша матична држава Србија има довољно најјефтиније струје у Европи.
Какве то везе има са звечанским деценијским проблемом?! Па у српски познатом стилу – „Нека и теби цркне крава“, рекох и: Да Бог да и ви остали без струје и живели у мраку.
Ако сазнате да је у овој савременој болести која је захватила, и то увек један исти део и притом најстарији у граду Звечану, па и ако имате сазнање о решењу, молим Вас, јавите ми. А ја знам за једино сигурно сазнање које ће нас неизбежно стићи – СМРТ.
Издржаћу до саме смрти.
Поздрав.
Милисављевић је такође почетком месеца упутио јавно писмо управо поводом проблема насталог на електромрежи, услед чега су мештани Звечана били више дана без струје. О томе у посебној вести.
Милисављевић у отвореном писму после 50 сати без струје: Добили струју, али полумрак, докле тако?
