Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Милош Ковић: Ако ћемо о геноциду на КиМ, било је то овако

© AP Photo / Visar Kryeziu
Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу, где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912. и 1999. године.
 
Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима, а да се, како видимо, тако и завршава.
 
„Година 1690. је кључна. То је година Велике сеобе Срба, напуштање Старе Србије и масовног насељавања Албанаца на Косово и Метохију. У средњовековним изворима на Косову и Метохији нема Албанца. Албанци се први пут у изворима помињу у 11. веку и то у Албанији“, напомиње наш саговорник.
 

Албанско насељавање почело геноцидом

Ковић објашњава да Албанци у овом периоду долазе на Косово и Метохију као муслимани и привилеговани друштвени слој и да је насељавање Албанаца на те просторе почело у знаку насиља — протеривања Срба, ликвидирања Срба и геноцида над Србима.
 

„ У том периоду такозвани Брђани насељавају плодну Метохију и протерују локално српско становништво. Дакле, кључан је 18. век и оно што је уследило после 1690. године. Тада Албанци долазе као господари, а у позном 17. и 18. веку прогоне и Албанце хришћане. Тек касније стварањем албанског национализма у 19. веку долази до албанског уједињавања против Срба“, наводи Ковић.

Важно је, додаје он, да се разуме да је турска окупација Србије и српских земаља у знаку албанске превласти.
 
„Они се овде у Београду кроз 18. и 19. век понашају као господари. У време када Карађорђе брани Србију у Првом српском устанку, он се брани од Арбанаса, када Србија ослобађа своје земље 1878. године коју Курти помиње. У тим ратовима за ослобођење од 1876—1878. године Србија ослобађа четири округа од Турака на југу — Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички. У добром делу тих територија се наилази на Албанце који су ту били насељени“, објашњава Ковић.
 
Аљбин Курти - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2021
Политика
Курти оптужио Србију за три геноцида
Тада Албанци, како каже историчар, напуштају та подручја и углавном одлазе у Стару Србију.
 

„Они (Албанци) себе називају тада Мухаџирима, јер дојучерашњи господари нису желели да буду грађани и равноправни са дојучерашњом српском рајом. И то је разлог за исељавање. Тај процес исељавања Албанаца из тих крајева 1878. године иде у два правца, али се никако не може назвати геноцидом јер ту нема уништавања албанске популације, истиче саговорник Спутњика, уз опаску да се збивања на Космету од 1888. године до 1912. дотле слободно могу назвати геноцидом — али над Србима.

„Тај геноцид је почињен стварањем Призренске лиге, каже Ковић.
 
 

Највеће протеривање Срба

У периоду до 1912. године, подсећа овај историчар, Срби на Косову и Метохији губе већину под притиском Албанца који их протерују.
 
„Ако ту додате и данашњу територију Северне Македоније, свеукупно је протерано више од 250.000 Срба и хришћана, плус само Срба са Косова и Метохије око 120.000. Тек тада Албанци стичу већину на Косову и Метохији“, прецизира Ковић.
 
Александар Вучић - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2021
Политика
Вучић о „театру апсурда у којем је тешко бити Србин“: У Сарајеву сам чуо приче о пет геноцида
Он констатује да када 1912. српска војска ослобађа те крајеве и улази у северну Албанију — јер покушава да изађе на море да би се одбранила од Аустроугарске — тада јесте било репресија у албанским селима, али не и геноцида.
 

„То је био у неку руку и одговор на напад Албанца на српску војску, али и на, слободно можемо рећи, геноцид који су Срби доживљавали на КиМ до 1912. године. Косово и Метохија је тада ослобођено и тада се од Албанаца тражило само да прихвате да буду равноправни грађани Краљевине Југославије са својим дојучерашњим робљем и жртвама, Србима. Они то нису прихватили. То је та митска 1912. година коју албански шовинисти сматрају као други ’геноцид‘ над њима, напомиње Ковић.

Како појашњава, као што су својевремено Албанци били на страни Турака, тако су 1914—1918. били на страни и Аустроугарске која их је користила и финансирала, а аустроугарска наука стварала модерни албански национализам.
 

Албанци увек били на страни окупатора

„Албанци ће исто тако бити на страни фашиста нациста током Другог светског рата од 1939. године, када су добили Велику Албанију до 1944. године. Та политика над Србима на КиМ је настављена од стране Титовог комунистичког режима, јер српским колонистима на Косову и Метохији није дозвољено да се врате на своја имања. Тако је Косово и Метохија постепено одвајано од Србије…“, напомиње Ковић.

Он подсећа да су Албанци имали чак своју СС дивизију „Скендербег“ у трупама фашистичке Немачке, чији су злочини надалеко били познати, те да су у свим ратовима били на страни окупатора.
 
Кад је реч о Куртијевом трећем такозваном „геноциду“ 1999. године, према речима Ковића, сви знају како су се одвијали догађаји чији је резултат, рачунајући и 2004. годину, више од 250.000 прогнаних Срба са својих огњишта.
 
 
 

Став