2004.г. Освануо је Никољдан. Без цетињске кише, само са јутарњом измаглицом и мирисима свијеже заложених ватри по кућама. Пробудио ме телефон. Позив оца Матеја да се спремим и дођем у Митрополију јер Митрополит иде да служи. Потпуно уобичајен дан за нашег Митрополита, када он у том тренутку не би имао упалу плућа. Претходних пар дана је лежао са високом температуром. Обилазили су га келајник и мој отац. Моја мајка би спремила јачи ручак, тј оно што то јесте за једног монаха, неку домаћу чорбу, рибу, уз додатак млијечних производа. Да организам добије мало снаге. Брзо смо се спаковали, како то чинимо скоро сваки дан, кофер са одеждама, митра, жезал, дикирије и трикирије и ето нас на путу. Пут Ријеке Црнојевића. На храму на Ободу су нас дочекале монахиње и нешто народа. Хладно јутро. У храму фуруна, али и даље хладно. Митрополит је озбиљно кашљао и изгледао да и у том тренутку има температуру. Ђакон Миладин и ја би се забринуто погледали. Правио је паузе у изговарању евхаристијских молитви, због кашља и јер би остајао без ваздуха. Било је видно колики напор улаже да би био на ногама, али исто тако је његов лик био икона огњене ревности, којој ма каква физичка слабост не може промијенити наум. Наум да нам свима сведе Небеса на земљу. Литургија као и свака коју служи. Без компромиса. Студено и тмурно јутро се претворило у сунчан дан. По Литургији је по обичају постојао са народом. Након тога је обишао оближњи храм Светог Атанасија. Задржали смо се на предивном гробљу испред храма. Коментарисали смо неколико споменика. Некако се дошло и до приче о мјесту сахране. Мислим да ми никада пре тога, као петнаестогодишњаку, то није падало на памет. Митрополит је био обасјан и крепак. Мислим да смо сви, као и много пута са њим имали осјећање да је извор сунца тога дана баш у тој Литургији коју је он одслужио, и његов лик је не само примао на себе свијетлост сунца тога јутра, већ је он био извор свијетлости.
Док сам писао ових пар редака, које сам наумио да завршим са молитвом и жељом да нам Митрополит и ове године одслужи Литургију у наредним празницима, примио сам вијест о његовом престављењу.
Док сам ја желио да се ускоро опет нађем у његовој близини, наш Свети Владика је отпочео своју непрекидну Литургију са Владиком свих. Радују се Небеса своме новом великом житељу. А ми сви остајемо сада са надањима, љубављу, молитвама и погледима успети ка горе, без утјехе овдје на земљи.
Свети Владико моли Бога за нас.
Аутор: Милош Тутуш
Извор: Facebook