Мило Ломпар: Вучић – Вук Бранковић

Пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је косовска традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића

Испод украсних својстава уважавања видовданске традиције, сасвим је видљиво – у јавној поруци председника Србије – умањивање и преобликовање значаја и домета Косовског завета.

У суштинским садржајима председничке поруке није уопште тешко препознати кључне чиниоце другосрбијанске (невладине) идеолошке платформе. Тако је Латинка Перовић давно назначила како српска средњовековна историја и њени споменици и нису само – српски. То је оно што албанска пропаганда данас развија у високом регистру.

Да би се до тога стигло, неопходно је тривијализовати Лазарев небески избор и обезвредити Обилићев херојски подвиг. Оба та чиниоца предмет су дугогодишње другосрбијанске идеолошке „обраде“: сасвим их је једноставно пронаћи у речима председника Србије.

View this post on Instagram

Vidovdan je jedan od onih praznika, koje smo, tokom istorije, činili velikim, i kada smo gubili i dobijali, i kada smo činili velike i časne stvari, i, mnogo ređe, nečasne. Vidovdan je prerastao mit i postao istorija, naša istorija, teška i previše krvava. Ona koje danas nemamo razloga da se stidimo, naprotiv, ali još manje imamo pravo da koristimo Vidovdan kako bismo obmanjivali buduća pokoljenja. I ništa bolje, i ništa više, od Vidovdana, ne pokazuje koliko je stvaranje istorije i budućnosti u našim rukama, koliko zavisi od nas i onoga šta, kako i koliko radimo. Zato je važno da, baš danas, još jednom pokažemo koliko smo spremni da svoju zemlju sačuvamo, odbranimo od svakog zla, i načinimo je velikom, poštovanom, i to na zemlji, a ne samo na nebu. Ubeđen da smo za to sposobni, verujući u Srbiju, u svakog čoveka i ženu u njoj, čestitam vam Vidovdan, naš najvažniji dan, dan koji će postojati dok je Srba i Srbije!

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on Jun 28, 2020 at 2:01am PDT

Чему у практичном смислу то може послужити? Као подршка настојању да се Косово прими у УНЕСКО и постане државни старатељ над Грачаницом и Дечанима. То је једна фаза у дуготрајном кретању ка признању Косова: у складу са западним (америчким) захтевима. Тако се још једном показује да је владајућа идеолошка, културна и политичка агенда у нас – другосрбијанска (невладина) платформа. Као сервис невладине интелигенције, појављује се свакако и председник Србије. Оно што понекад промиче је да се такво понашање одвија по пресудним садржајима косовске традиције. Јер, пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је та традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића. Тако се уверавамо у то да су сви елементи косовског опредељења увек историјски присутни: небески избор, херојски подвиг и – неминовно – митска издаја.

Стање Ствари 

www.stanjestvari.com