Немам никаква сазнања или пак ”поуздане обавештајне податке”, али ми белоруско, тј. Лукашенково, кошкање с Русијом, никада није деловало уверљиво. Све ми је то изгледало као представа за тупави Запад. Отприлике, повремено би Лукашенко дао неку громопуцателну изјаву о томе како му тобоже не пада на памет да трпи руске диктате; Кремљ би то по правилу оћутао; Запад би брже-боље поздравио дотичну изјаву, чак би неки од њихових комесара похитао у Минск не би ли се лично срео са Лукашенком; али на крају сваке од тих епизода, Белорусија је остајала у чврстом привредном, политичком и друштвеном савезу са Русијом.
Донбас је, на пример, био огорчен на Лукашенка због његове својевремене изјаве да подржава целовитост Украјине – мислећи на Доњецк, Луганск, али и Крим. И наравно да је њихова љутња била разумљива, али чини ми се да је смисао те Лукашенкове изјаве био сасвим другачији: тим речима, које лично можда и није искрено заступао, Лукашенко је постао прихватљив Украјини и Западу. Резултат свега је да су се преговори о Донбасу водили и воде управо у Минску. Не у Дејтону, Паризу или Бриселу, него у Минску. Данас, када Русија покушава да заштити Лукашенка, а Запад да га сруши, чини ми се да је још јасније да су Минск и Кремљ горе описаном играријом годинама правили будале од Запада. И то треба памтити у ова времена. Као што се Запад не сме потцењивати, што и можемо да видимо баш сада на примеру озбиљно начете Белорусије, тако се исто не сме ни прецењивати, чему сведочи то колико је дуго Белорусија па одолевала Западним револуционарним ударима – можда и због Лукашенкове повремене представе.
Такође, вреди опазити још две ствари. Под један, тако изгледа обојена револуција, како видимо у Белорусији. Што ће рећи, Вучић никада, али никада, није био на удару обојене револуције, ма колико се његови јадњикави правдаоци упињали да нас убеде у супротно (и ма колико неки једнако јадњикави из опозиције прижељкивали тачно то, да их збиља помогне неко са Запада). Под два, тако изгледа државник који ужива и негује истински савезничке односе са Русијом. Као Лукашенко. А не као Вучић.
П.С. Посебно умоболан круг пакла чека оне несрећне југоносталгичаре и зајапурене титоисте који ових дана пружају ”подршку” белоруском народу у борби против ”диктатуре”. Дакле, титоисти. Којима смета диктатура. А воле Броза. Идиоти. И то опасни.
Преузето са фејсбук профила Миодрага Зарковића
Фото: intermagazin.rs
