Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Мирослав Лајчак: И даље верујем да је могуће пронаћи решење за косовско питање

(Фото: BETAPHOTO/ MILAN OBRADOVIĆ )

ЕУ је убеђена да је свеобухватна нормализација односа између Косова и Србије апсолутно могућа. То је у њиховом интересу, у интересу целог региона, и, наравно, у интересу Европске уније, такође, поручује у разговору за Данас Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине, упитан шта ће бити учињено ако „на крају дана“ не буде никаквог компромиса о овом питању.

Недавно сте се сусрели са америчким званичником Филипом Рикером у Бриселу и поручили да сте „разговарали о ситуацији у овом региону и дискутовали о будућим активностима“. У сличном тону, немачка канцеларка Ангела Меркел и новоименовани амерички председник Џозеф Бајден сагласили су се у телефонском разговору да Немачка и САД „треба да раде заједно на својим приоритетима у вези са спољном политиком, укључујући Западни Балкан“. Шта очекујете од нове америчке администрације када је реч о наставку дијалога чији циљ је нормализација односа Београда и Приштине?

– ЕУ и САД имају дугу и продуктивну историју блиске сарадње на Западном Балкану, и у процесу нормализације односа Србије и Косова. Ова сарадња је донела опипљиве позитивне резултате протеклих година, и ја сам у честом контакту са својим америчким колегама, како бисмо припремили заједничку стратегију и заједничке активности, и радујемо се обновљеној ближој трансатлантској сарадњи.

Многи искусни посматрачи тврде да Бајденова администрација неће моћи да издвоји много времена и енергије како би помогла овом региону да превазиђе тешкоће, попут косовског питања и других спорова, због „крупних“ унутрашњих проблема у Америци. Слажете ли се са таквим гледиштима?

– Није на мени да спекулишем о агенди и приоритетима Бајденове администрације. Сви смо ми чули и прочитали охрабрујуће изјаве председника Бајдена и државног секретара Блинкена о ближој трансатлантској сарадњи и радујем се наставку блиског рада са нашим америчким партнерима на свим нивоима.

Према Вашем мишљењу, да ли ће нови амерички председник бити спреман да примени такозвани Вашингтонски споразум, или ће ова иницијатива остати „мртво слово на папиру“?

– То је питање за америчку администрацију.

Када смо код Вашингтонског споразума, да ли су елементи попут изградње ауто-пута Ниш-Приштина (америчка Финансијска корпорација за развој и Извозно-увозна банка САД потписале су писма о намерама о изградњи овог ауто-пута са владама у Београду и Приштини прошле јесени), као и реконструкција железничке пруге између ова два града, те претходни договор о изградњи саобраћајнице до луке Драч, у сагласју са агендом ЕУ за дијалог Београд-Приштина, или страхујете да ова обећања могу да на неки начин осујете процес постизања компромисног решења за питање Косова?

– ЕУ је исказала свој став о тим документима и о 16 тачака (споразума, прим. нов.), и о томе како их ми видимо у контексту ЕУ агенде на Западном Балкану прилично јасно већ у септембру 2020. Али, ја бих такође желео да истакнем да је Европска унија највећи инвеститор и донатор на Западном Балкану већ годинама. Обезбедили смо значајне фондове за финансирање како бисмо помогли развоју овог региона у складу са његовом ЕУ перспективом. Преко половине ових фондова издвојено је за програме финансирања у социо-економски развој. Ови грантови су такође помогли да се привуче значајан број зајмова које су финансирале међународне финансијске институције. Такође, трговински уступци који су у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању чине ЕУ најзначајнијим трговинским партнером овог региона. Од 2007. до 2020. укупно 4.177 милиона евра је издвојено за Србију. Многи од пројеката који су наглашени у Вашингтону су већ у току. На пример, ЕУ је обезбедила техничку подршку за читав „Ауто-пут мира“ (Ниш-Приштина-Тирана-Драч, прим. нов.) и већ је одобрила инвестиције за прве деонице овог ауто-пута у Србији и на Косову.

Вашингтонским споразумом је такође предвиђено да Београд и Приштина треба да израде студију изводљивости са САД, у вези са поделом језера Газиводе, које су значајан ресурс за снадбевање водом и електричном енергијом. Будући да се Ви такође бавите финансијским питањима и узајамним финансијским потраживањима, као и имовинским питањима у оквиру дијалога Београд-Приштина, мислите ли да таква идеја треба да буде уврштена у предлоге Европске уније, имајући у виду „јачање“ сарадње ЕУ и САД?

– Подсећам, ЕУ је посредник у овом дијалогу. То не значи да ми било шта намећено, али ми посредујемо у преговорима како бисмо пронашли узајамно прихватљиво решење о различитим елементима свеобухватног споразума о нормализацији. У праву сте да је тема о којој се расправља од септембра односи на узајамна финансијска потраживања и имовинска питања. Већ смо имали три рунде дискусија на нивоу главних преговарача прошле године, што је омогућило странама да размене своје ставове, и одржали смо уводне дискусије о овом веома сложеном и осетљивом питању. Спремни смо да наставимо чим нова влада у Приштини преузме дужност.

Преузели сте дужност специјалног представника ЕУ у априлу прошле године, на рок од 12 месеци. Да ли ће Ваш мандат бити продужен, како бисте наставили овај посао?

– Дужина мандата сваког специјалног представника ЕУ је дискреционо право високог представника (за спољну политику и безбедност Уније, прим.нов). Ови мандати се продужавају или обнављају на захтев високог представника, а потом следе стандардне консултације и процедуре. Што се тиче моје улоге специјалног представника ЕУ за дијалог Београд-Приштина и друга регионална питања Западног Балкана, ове процедуре су у току и одлука Савета ЕУ биће обелодањена чим буде усвојена. Актуелне стандардне процедуре у вези са обновом мог мандата не утичу на наставак дијалога.

Изјавили сте да очекујете да дијалог Београд-Приштина буде настављен након парламентарних избора на Косову, који су одржани 14. фебруара. Према Вашем мишљењу, када би ови разговори могли најраније да започну, имајући у виду чињеницу да претходне владе на Косову нису биле формиране ни брзо ни лако?

– Мислим да није мудро „фиксирати“ датум. Али моја порука и порука ЕУ је јасна: Спремни смо да наставимо дијалог тамо где смо стали у децембру чим нова влада преузме дужност. И ја сам такође спреман да путујем у овај регион и сретнем се са мојим преговарачима чим услови то дозволе. ЕУ је јасно предочила да нема другог начина осим дијалога на европском путу Србије и Косова. Стога наставак овог дијалога без непотребних одлагања је у свачијем интересу.

Како оцењујете инсистирање појединих косовских политичара, укључујући бившег премијера Рамуша Харадинаја, на формирању „велике Албаније“? Да ли такве поруке штете преговорима Београд-Приштина?

– Имам само једну поруку о томе, и она се односи у истој мери на обе стране. Политички лидери у овом региону треба да предњаче својим примером промовисања климе узајамног поверења, неговања добросуседских односа и регионалне сарадње, принципима и вредностима за које се залаже ЕУ.

Да ли сте и даље оптимиста да је у скорије време могуће пронаћи коначно решење за косовско питање?

– Наравно, јесам. У јулу смо се договорили о свим параметрима и елементима са председником Вучићем и премијером Хотијем. Оно што је потребно да урадимо управо сада јесте да преговарамо о суштини. Али, као што увек кажем, брзина наших преговора не зависи од Европске уније или од мене као особе. Њу одређују две стране а ми смо спремни да делујемо онолико брзо колико две стране буду спремне да то не „отежу“ и нећемо их убрзавати.

Како гледате на темпо европског пута држава Западног Балкана, укључујући Србију? На који начин тај процес може да буде убрзан?

– Важно је да ставимо нашу свеобухватну политику проширења у одређени контекст. Пре 25 година регион Западног Балкана био је „поцепан“ конфликтом. Али, чињеница је, Западни Балкан се налази у срцу Европе, и ми имамо заједнички интерес да га интегришемо у Европску унију. Данас све државе овог региона раде на остваривању своје европске перспективе и заједно учествују у регионалним активностима. Ми имамо демократије и економије које сазревају, што представља потенцијал за развој у будућности. Перспектива ЕУ интеграције остаје јасна и неоспорна, а наши партнери у овом региону имају јасну агенду како да остваре своју европску перспективу. Желимо да задржимо наше снажно партнерство и да помогнемо нашим партнерима на Западном Балкану да напредују на свом европском путу, али то је, такође, ствар делотворног спровођења реформи, нарочито у кључним доменима попут правосуђа, које је важно за грађане. Очекујемо да наши партнери спроведу важне реформе на овом „фронту“, будући да је неоспорно да изазови остају, нарочито у доменима владавине права, корупције, основних права, економије и добросуседских односа. Стога, желео бих да охрабрим све партнере на Западном Балкану да наставе да исказују чврсту и јасну европску оријентацију и да то комуницирају и својим грађанима.

Све је јачи утисак код грађана у овом региону да циљ који се односи на чланство у ЕУ неће бити остварен, због невољности појединих држава чланица Уније, као и због оклевања влада Западног Балкана да спроведу неопходне реформе. Стога, поједини стручњаци за ово питање предлажу нека „алтернативна решења“, попут придруживања Европском економском простору (ЕЕА). Како Ви гледате на такве предлоге?

– Истина је да је протеклих година забележен пад поверења јавности у политику генерално – било да је реч о националном или о нивоу ЕУ. Стога, значајно је поново изградити поверење грађана и поверење на свим нивоима и на обема странама. Државе које теже чланству у ЕУ још нису спремне да се придруже, и, дакле, било би незрело сада питати грађане ЕУ да ли су спремни за ново проширење. Најбољи и најлакши начин да се умање забринутости грађана ЕУ јесте да се спроведу реформе и да се на делу покажу резултати. Управо због тога је ЕУ сада у свом политичком приступу усредсређена на помоћ државама које желе чланство да спроведу реформе и испуне своје обавезе. А уколико желите да будете члан ЕУ, зашто бисте доносили одлуке које вас тамо не воде?

Поруке подршке

Да ли се ЕУ слаже са САД да постоји потреба „диверсификације енергетских ресурса“, што се углавном тумачи као покушај САД да смање руски утицај у Србији, те потреба за унапређењем сајбер безбедности (5Г технологије, што значи мање ослањање на Кину)? Сматрате ли да ова два „глобална играча“ (Русија и Кина) могу да одиграју било какву улогу у решавању спора Београд-Приштина, или они могу да осујете напоре које предузима ЕУ (а и САД) да се пронађе коначно решење?

– Дијалог се бави питањима која су суштинска за будући однос Косова и Србије. Иако је диверсификација енергетских ресурса или сајбер безбедност, наравно, важна, ова питања нису кључна за будући однос Косова и Србије. ЕУ, која је, јасно добила задатак од Генералне скупштине УН да посредује у дијалогу, настоји да буде постигнут свеобухватан, правнообавезујући споразум како би се нормализовали односи Косова и Србије. Циљ споразума је да буду решена сва истакнута питања. А интересу је Београда и Приштине, али и нашем је интересу, да их приближимо Европској унији. До сада, ми смо добили поруке подршке дијалогу и посредовању ЕУ од других актера.

Сагласност о главним елементима

Према Вашем мишљењу, шта треба да буду главни елементи такозваног правнообавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине?

– Стране су се сагласиле о главним елементима свеобухватног споразума о нормализацији у јулу. Неке од њих већ знате јер се о њима дискутовало или су закључени током лета 2020. Остали ће бити део наших будућих разговора. 

Пишу Марија Стојановић и Божидар Андрејић
Извор: Danas
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

 

Став

Патријарх Порфирије: У мојим молитвама на првом месту ће бити Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим народом у Републици Србији, али и са нашим народом који живи у Републици Српској, Црној Гори, у Босни и Херцеговини у целини

Прочитај више...