Покрет за одбрану Косова и Метохије

Михаило Братић: Истекао споразум у Вашингтону, креће ли дипломатски рат око признања тзв. Косова?

Фото: Tanjug / AP Photo/Evan Vucc

Јуче је било тачно годину дана откад су у представници Србије и тзв. Косова* потписали споразум у Вашингтону. Споразум се тицао нормализације економских односа, али и многих политичких питања. Двије стране су тада потписале два одвојена документа. Та разлика се тицала онога дијела који је уређивао односе са Израелом.

Наиме, многи су указивали на апсурдност тих одредби, јер се Србија обавезала да ће амбасаду пребацити у Јерусалим, а са друге стране се у споразуму тзв. Косова* истицало да ће Израел признати њихову независност. Тако је Србија учинила услугу Израелу, а за узврат добила признање Косова*.

Међутим, Србија и након истека рока за спровођење те тачке споразума није премјестила амбасаду у Израел. То је, на неки начин Вучић најавио и након самога потписивања прошле године, казујући да нема премјештања амбасаде ако Израел призна Косово*. Његове изјаве из јула ове године потврђују да се власт није помјерила са тога становишта.

Креће ли дипломатски рат за признање тзв Косова*

Осим тога треба поменути нешто што у овом моменту изгледа као најактуелније и најважније питање. То је свакако питање о повлачењу односно давању признања такозваном Косову*. Наиме потсјећамо читаоце да је у „Вашингтонском споразуму“, од обје стране потписано да неће тражити повлачења, односно нова признања Косова. Као и да Приштина неће захтјевати чланство у међународним организацијама.

Ова друга ставка везана за међународне организације је представљана као један од највећих успјеха наше делегације у Вашингтону. Јер, те кампање, прије свега у УНЕСКО-у, али и у неким другим организацијама, су знале бити тешке и мукотрпне, а надасве опасне по наш народ и културно налијеђе у нашој јужној покрајини.

Ердоган најавио да ће радити на повећању броја замаља које признају Косово

Међутим, прошло је годину дана од споразума и у послиједње вријеме се почело отворено говорити о томе да је врло могућа обнова кампање признавања Косова*. На све то је дошла и изјава турскога предсједника Ердогана у којој је рекао да „Турска ради на повећању броја земаља које признају Косово.“

„Надамо се да ћемо ове године на Генералној скупштини УН и састанку који ћу имати са Бајденом поново разговарати о овој теми, да по питању признања Косова заједно радимо“, додао је том приликом Ердоган. Да ствари буду још интересантније Ердоган је скоро био у посјети Босни и Херцеговини и Црној Гори, гдје се отворило и питање и његовог евентуалног учешћа у преговорима о будућности БиХ. Изгледа да се Турска на велика врата враћа у регионалну политику и да не намјерава остати нијема на крупне догађаје на Балкану.

Стејт департмент позива на уздржавање од таквих акција

Иако су из Стејт департмента послали поруке да је потребно још држати мораторијум на тражење признања, а све у циљу опште стабилизације прилика, мала је вјероватноћа да ће до тога доћи.

Све то је увод у ново-старо поглавље односа Београда и Приштине, гдје ће једна од кључних активности бити управо агитација за промјену мишљења међународних актера о субјективитету тзв. Косова.

Огласио се и Вучић

фото: Андреј Исаковић/ АФП

Да ће ствари ићи у томе смијеру потврдио је јутрос у своме гостовању на Првој предсједник Александар Вучић. Вучић је навео да Приштина има добру позицију у Савјету Европе и да ће се Србија томе тешко супроставити. Међутим, по његовој оцјени, позиција Србија је повољна у Интерполу и Унеску и предсједник је сигуран да ће Приштина на томе терену бити поражена.

Говорио је и о кампањи признавања, гдје је истакао да ће прва њихова званична акција отворити простор за дјеловање Србије, те да ће неке земље одмах повући признање Косова.

Чини се да ће косовско питање додатно загријати и дестабилизовати ситуацију у региону. Поред напада на Републику Српску и кризе институција БиХ, јучерашњег антисрпског дивљања по Црној Гори, односно Цетињу, чини се да би се у наредном периоду могли озбиљније заоштрити ствари и по питању наше јужне покрајине.

пише: Михаило Братић

(Портал Компас, 06. 09. 2021)