Покрет за одбрану Косова и Метохије

Могуће да у оптужници против Тачија буде и трговина органима

Осим логора у Цахану и Кукешу на северу Албаније, који су поменути као места злочина у оптужници Специјалног суда против лидера ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, на мапи извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, налазе се и Бицај, Бурељ, Рипе, Фуше Крује и Драч, који су означени као рута трговине људима и органима, пишу Новости.

Како наводи тај медиј, то што се, макар у јавним деловима оптужнице против четворице оптужених, не помиње чувена “Жута кућа”, не мора да значи да се убијање превасходно Срба и продавање њихових органа на црним тржиштима широм света неће бити предмет процеса у Хагу.

Портпарол Специјализованог тужилаштва Кристофер Бенет више пута је понављао да је и “Жута кућа” тема истражитеља, а на питање “Новости” да ли је третирана можда у тајним деловима оптужнице против Тачија и осталих, рекао да је “не може да да додатно тумачење односно објашњење”.

Адвокат Зоран Живановић, који је пријављен да заступа жртве пред Специјалним судом, каже да је оптужница против Тачија и осталих редигована и да су изостављени детаљи – нека места злочина, имена људи, па се “не може рећи има ли у њој или нема случаја ‘Жута кућа ‘”.

“Она може да се мења и допуни и укључе неки злочини који сада можда нису наведени. Интересантно је да су сва четворица оптужена за удружени злочиначки подухват и ако њиме буде обухваћена ‘Жута кућа’, значи да ће и трговина органима бити УЗП. Тужиоци још нису завршили целу истрагу, а проверају се злочини све до краја 2000. године. Такође, за ‘Жуту кућу’ може да се покрене и одвојена оптужница којом може да буде обухваћена ова четворка, али и други људи”, напоменуо је Живановић.

Оно што је извесно је да се Мартијеви погледи на притварање и мучење затвореника у Цахану и Кукешу поклапају са реченицама тужиоца из оптужнице која се везује за период од марта 1998. до септембра 1999. Специјални суд је фокусиран на злочине на Косову од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000.

Према мишљењу Мартија, трговина органима пролазила је преко Албаније и месецима после завршетка ратних сукоба. Како примећује, од лета 1999. и повлачења српских снага, граница између Косова и Албаније је практично престала да постоји.

“‘Жута кућа’ у месту Рипе, близу Буреља, била је само једна од многих у овој епизоди. Понашање неких чланова породице који сада ту живе покренуло је низ питања, посебно када су давали различита објашњења откуд крв у дневној соби испод стола, што је откривено луминолом. Рекли су да су ту клане животиње, а затим и да се једна жена из породице баш овде породила”, навео је Марти у извештају.

Он је описивао да су затвореници пребацивани од објекта до објекта на најмање шест локација, о чему сведоче возачи, телохранитељи, припадници логистике. На последњу локацију у Фуше Крује, стизали су они здравствено јаки да “донирају” орган, вађена им је крв и рађена “типизација ткива” да се види ниво компатилибилности са онима којима је њихова смрт доносила живот.

Наводно, пише Марти, свесни о чему се ради, молили су џелате да их не сецкају на комаде.

“У сведочењима се помиње да су заробљеници убијани пуцњем у главу, вађени су им органи, а највише бубрези”, написао је Марти.

Приметио је да су Тачи, Џавит Халити, Азем Суља, Фатмир Љимај и Кадри Весељи изградили страховиту базу моћи у криминалним организацијама – од трговине људима, преко продаје кола до проституције. Они су, како је рекао, више пута били тема истраживања ратних злочина, али нису одговарали. Навео је да податке о њима имају и аналитичари НАТО, као и експерти макар четири независне владе.

“Тачи је свој успон дуговао томе што је обезбедио подршку САД и других западних сила што му је пружило осећај да је ‘недодирљив’. Наши извори из прве руке описали су Хаљитија, Весељија, Суљу, Љимаја и Тачија, да су наређивали, а у неким случајевима и лично надгледали атентате, затварања, премлаћивања и испитивања људи на Косову и северу Албаније. Чини ми се да лидери дреничке групе сносе највећу одговорност за вођење притворских објеката у којим су били затвореници, међу којима и жртве трговине органима. Битну улогу имао је и Шаип Муја, главни доктор ОВК, али и Тачија, током рата и после њега”, пише Марти.

Иначе, Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими ће се пред судом опет појавити 18. новембра на статусној конференцији. Из адвокатских кругова су се појавиле информације да ће се у Хагу ускоро наћи и Рамуш Харадинај, Агим Чеку и Фатмир Љимај.

Према Закону о Специјалном суду максимална казна је доживотни затвор. У њему се наводи да судије могу да одреде висину казни на основу Кривичног законика тзв. Косова, где пише да су за ратне злочине – убиства, киднаповања, мучења, присилна затварања, казне од најмање 15 година до доживотног затвора.

Извор: Kosovo-online

Фото: Print screen