Драги пријатељи,
дубоко разочаран једним бројем коментара на моје одавање признања тројици Албанаца који су одали пошту Косовским јунацима на Видовдан ове године, приморан сам да реагујем и одбацим теорију завере и приписивању тим племенитим људима злу намеру.
Ови храбри људи, поштоваоци српске историје су, уствари, потомци породице који су деценијама чували овај величанствени споменик. То су чинили све до рата 1999 године. Дакле, и за време српске власти. А онда, доласком “нове, албанске власти”, последњи чувар на најгрубљи начин отеран је са свог радног места, а споменик остао без чувара. Крај споменика, по први пут, завиорила се албанска застава. Последњи чувар споменика, након тога, доживљава шиканирање својих суграђана. Остаје без посла, децу не може да запосли, породица доживљава агонију… Обратио се последњи чувар (име познато аутору текста) и српским властима, игнорисан је. Пре 5 година несрећни човек испунио је услове за пензију, обратио се Фонду ПИО Србије, захтев му је одбијен. Уместо националне пензије, наша власт овог племенитог човека гура у своје противнике. Јунак ове приче није се дао. Са косовком пензијом од 100 евра, бори се за голи живот и своју част и образ своје породице. И зато је овог Видовдана, као и многих Видовдана пре, са својим најближњим одао пошту Кнезу Лазару и косовским јунацима, а не да би “утро пут албанским сепаратистима” да већ сутра споменик и српско стратиште прогласе својим, албанским?!
Надам се да ће после овог многи острашћени ставити прст на чело и схватити да овде на Косову има још шансе. Мале, али су шансе. Не затрпавајмо их нашом непромишљеношћу!
(ФБ – Момчило Трајковић)
