Народне кухиње на Косову постале су током више од две деценије рада – успешна прича једног неуспешног повода: Како топлим оброком загрејати стомак гладних, али и бригом загрејати срца остављених и немоћних после рата.
Хуманитарна организација „Мајка девет Југовића“ која функционише при Рашко-призренској епархији, под чврстом руком протинице Светлане Стевић, задужена је да сваког дана нахрани више хиљада гладних. И то чине, али и много више. Данас су многим Србима на југу прва адреса за помоћ, али би могли да буду и пример како се предузимљивошћу и вредноћом може развити и самоодрживост.
Показују да се њихов успех не мери и само по томе колико ће успешно привући донаторе, већ и како се домаћински увећава сточни, пољопривредни фонд и покреће сопствени ланац производње.
Народне кухиње се налазе у Врбовцу, Гњилану, Беркову, Новом Брду и две су у Каменици. Својим активностима покривају скоро читав југ, са изузетком Сиринићке Жупе. Тренутно је око 2,300 корисника, међу њима има Рома и Албанаца.
„Престали смо одавно да их бројимо“, каже нам у разговору Стевић, која је у Србији вишеструко награђивана за свој хуманитарни рад, укључујући и овогодишњи Сретењски орден који јој је уручио председник Србије.
О бројним домаћинствима брину куваним оброком, хлебом, али и свим другим потрепштинама.
„Једноставно, ми смо стециште где свако дође да потражи оно за шта осећа да му је потребно. Да ли су то, поред хране, пољопривредне машине, нешто око стоке“, објашњава.
Данас подмирују и школске кухиње у Новом Брду, где у две школе деци припремају сендвиче, односно другу школу снабдевају са намирницама. Помажу и обданишта, и, како Стевић указује, „све за шта се указује потреба“.
„А стање социјалне структуре некако се никако не мења на боље“, упозорава Стевић.
Доказ је управо то што Народне кухиње раде већ пуну 21. годину, када су прве оброке припремали за мање од 80 душа.
„Ушли смо у 22. Уместо да се број наших корисника, смањује, он се повећава, што само говори да социјална структура становништва је све тежа“.
Најтеже јој је у раду, како наводи, када треба да одреде приоритете, кога да „ставе на кујну“, а кога да „скину“.
„То нам најтеже пада. Јужно од Ибра се сви осећају угроженим, тако да би сви да узимају храну и буду помогнути. Па кад неког вратимо са листе, то нам баш буде тешко, али се опет трудимо да не вратимо никог“, наводи она.
Примећују да Срби одлазе.
„Остају старије и средње генерације. Није баш да нема посла, не може се рећи да нема посла, већ су се људи једноставно ослонили на то да живе од социјале и траже неки посао – да ли је то школа, општина или амбуланта… Слабо ко држи стоку и ради пољопривреду“, наводи Стевић.
Да се људи врате свом раду – пољопривреди и сточарству
Ова енергична и вредна жена наглашава да је важно да се промени концепт размишљања преосталих Срба на Косову, упркос бројним и објективним тешкоћама у којима се српски народ нашао након рата.
„Људи морају да се врате раду. Не можемо само да седимо и чекамо на то да нам неко помаже. Једноставно морају да се покрену сточарство, пољопривреда“, каже.
„Ко познаје крајеве јужно од Ибра, њему је јасно да је наш народ функционисао тако што је гајио стоку, обрађивао земљу и живео од те земље – производио, продавао, а евентуално један или два члана би радили у државним институцијама. Међутим, сада сви отприлике очекују да започну негде да раде и да се не баве више пољопривредом и сточарством“.
Међутим, Мајка девет Југовића, којом Стевић годинама успешно руководи, пак, пркоси оваквом тренду.
Иако препознати пре свега кроз рад у Народним кухињама, они су заправо успешно покренули свој производни ланац. Данас, имају разгранату производну делатност, у коју непрестану улажу, а рад и резултат се умножава: фарме разних грла стоке, обрађивање земље, погони за прераду хране…
Њихов сточни фонд обухвата: 137 коза и 130 јаради, око 200 оваца, 26 бикова и преко 50 крава, преко 200 свиња и преко 1,500 живине.
Имају сопствену млекару, у којој производе квалитетне млечне производе, сада и месару.
Обрађују више од 46ха земље, уз пластенике, ту су и погони за пастеризацију поврћа, а ускоро отварају и погон за прављење ајвара уз све остале пратеће машине.
Они тренутно запошљавају преко 72 стална радника, а током сезонских радова лети то буде и много више.
На Северу су се определили да отворе и две своје продавнице – Метох 1 у Митровици и Метох 2 у Лепосавићу где продају сопствене производе – од јаја, меса, сирева, кајмака, млека, сурутки, преко меса, рибе, поврћа, зимнице, чајева, џемова, слатког, сокова и по неке домаће ракије.
„Све што остане вишак, трудимо се и да нешто зарадимо, јер не можемо да постигнемо све кроз донације. Ми зарађујемо али на првом месту нам је да производимо храну за потребе народних кухиња. Производимо поврће, млеко, сир, јаја, то се користи првенствено за народне куиње, па од претека се прода“, објашњава Стевић.
Ови производи су на Северу веома популарни јер се сврставају у здраву, природну, домаћу храну, која се не може баш свуда пронаћи.
Организација је током године успешно водила кампању да њен рад буде видљив, па је листа донатора и спонзора који донирају намирнице и остале потрепштине Народним кухињама током година заиста дугачка.
Док набраја неке од њих, укључујући сталне донаторе, међу којима, наглашава Стевић, незаменљиву улогу има Канцеларија за КиМ, која данас обезбеђује и хонораре запосленима, уз сталну набавку хране, Стевић наглашава, да су успели у томе да током година окупе и оне узајамно „непомирљиве“ иницијативе.
То је тако када се окупе око племенитог циља, па кажем, има наде и биће боље, поручује Стевић.
Светлани Стевић смо се и ми обратили за помоћ да идентификује породицу којој је помоћ потребна, када су директорица нашег портала Невенка Медић, уз новинарку Милену Максимовић, одлучиле да новчани део од 500 евра недавне награде за нашу емисију о Церници, поделе за хуманитарне сврхе. То је јуче и учињено. Обишли смо породицу Савић из Коретишта код Гњилана која је са своје осморо деце и деветим на путу, такође корисник Народних кухиња. О томе читајте у посебној вести.
